Generalni štrajk održan 11. novembra praktično je paralisao pojedine delove španske privrede, posebno industriju, luke, logistiku i javni prevoz. Prema procenama koje prenosi Rojters, u protestu je učestvovalo oko četiri miliona radnika, odnosno približno petina ukupne radne snage u zemlji.
Najnoviji podaci pokazuju da je tokom štrajka širom Španije zabeleženo najmanje 75 hapšenja i 1.044 incidenata, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova i regionalnih policijskih službi.
Najviše hapšenja zabeleženo je u Madridu, Baskiji, Kataloniji i Andaluziji. Policija u Baskiji privela je 16 osoba, dok su katalonski policajci uhapsili 20 ljudi, od kojih većinu nakon večernjih demonstracija u Barseloni.
U Barseloni su grupe demonstranata posle završetka glavnog protesta razbijale izloge prodavnica u ulici Paseo de Grasija, palile kontejnere i bacale pirotehnička sredstva na policiju. U Madridu su policijske snage za razbijanje demonstracija intervenisale u centru grada, koristeći suzavac, biber-sprej i penaste projektile kako bi rasterale okupljene.
Tokom sukoba povređeno je i više demonstranata i policajaca. Prema izveštajima, sedam pripadnika baskijske policije zadobilo je povrede tokom intervencija.
Posebne tenzije zabeležene su već u ranim jutarnjim satima, kada su demonstranti blokirali prilaze distributivnim centrima i industrijskim postrojenjima. U Merkadridu, najvećem distributivnom centru hrane u zemlji, policija je upotrebila biber-sprej prilikom razbijanja blokade, nakon čega je 13 osoba zatražilo medicinsku pomoć zbog modrica i iritacije očiju.
Sindikati su oštro kritikovali postupanje policije, najavljujući pravne korake zbog, kako tvrde, nesrazmerne upotrebe sile protiv učesnika štrajka i sindikalnih aktivista.
Spor oko uspešnosti štrajka
Organizatori, sindikati CCOO i UGT, ocenili su štrajk kao uspešan, ističući da je odziv bio posebno visok u industrijskim sektorima, automobilskoj proizvodnji, lukama, logistici i energetici.
Prema sindikalnim procenama, učešće u pojedinim industrijskim sektorima dostiglo je 90 odsto, dok je u Kataloniji i Andaluziji zabeležen snažan odziv.
S druge strane, najveće udruženje poslodavaca u Španiji, CEOE, ocenilo je da je štrajk bio neuspešan, tvrdeći da je učešće na nacionalnom nivou bilo manje od pet odsto. Poslodavci su naveli da je većina privrednih aktivnosti nastavljena bez značajnijih poremećaja.
Prema izveštaju agencije EFE, sindikati nisu objavili jedinstvenu nacionalnu procenu učešća, ističući da je odziv značajno varirao od regiona do regiona.
Stambena kriza u središtu protesta
Glavni povod za štrajk je sve teža dostupnost stanova, rast zakupnina i pad kupovne moći stanovništva. Prema procenama koje prenosi Rojters, Španiji nedostaje oko 750.000 stanova, dok bi taj manjak do 2028. godine mogao da premaši milion.
Prosečna mesečna kirija dostigla je oko 1.176 evra, što predstavlja gotovo celokupnu prosečnu mesečnu zaradu mladih ljudi u zemlji.
Sindikati i udruženja stanara zahtevaju izgradnju većeg broja pristupačnih stanova, jaču zaštitu zakupaca, kontrolu cena stanovanja, veće plate i unapređenje javnih usluga.
Štrajk je održan u posebno osetljivom političkom trenutku, svega 18 dana pre vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 29. novembar. Kriza stanovanja postala je jedna od centralnih tema predizborne kampanje i dodatno je produbila političke podele u zemlji.
Dok levičarske stranke i sindikati podržavaju zahteve demonstranata, opozicione Narodna partija i Voks kritikovale su organizaciju štrajka, dovodeći u pitanje njegovu političku neutralnost.
Štrajk je pokazao da stambena kriza u Španiji više nije samo ekonomski problem, već jedno od ključnih socijalnih i političkih pitanja koje bi moglo značajno da utiče i na ishod predstojećih izbora.
(EUpravo zato)