- Studenti Saobraćajnog fakulteta kandidovaće profesora Aleksandra Čupića za predsednika Narodne skupštine, ali konačnu odluku doneće Studentski pokret.
- Nakon toga ćemo saznati i ko će biti premijer Srbije, a onda nas čekaju i predsednički izbori
Studenti Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu kandidovaće profesora Aleksandra Čupića za predsednika Narodne skupštine, ali će konačnu odluku saopštiti Studentski pokret, prenose beogradski mediji.
Do tada svi fakulteti iznose svoje predloge, a onda sledi glasanje.
Podsetimo, odlazeća predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je sednicu za utorak 17. oktobar.
Šta sve radi predsednik Narodne skupštine?
Funkcija predsednika Narodne skupštine podrazumeva brojna ovlašćenja, a pomenućemo samo neke:
- predstavlja Narodnu skupštinu; saziva sednice Narodne skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda; predsedava sednicama Narodne skupštine; saziva sastanke kolegijuma Narodne skupštine i predsedava sastancima; stara se o radu na sednicama Narodne skupštine i o primeni Poslovnika; stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine; vrši i druge poslove utvrđene zakonom i Poslovnikom.
- zamenjuje predsednika Republike kada je on sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena.
- raspisuje izbore za predsednika Republike. Obavezan je da ih raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca prestanka njegovog mandata na koji je biran.
- raspisuje izbore za odbornike.
- donosi odluku o proglašenju vanrednog stanja i odluku o proglašenju ratnog stanja, kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.
- utvrđuje godišnji program rada Narodne skupštine
Ko će se kandidovati za predsednika Srbije?
Predsednički izbori u Srbiji moraju biti raspisani najkasnije do 27. novembra 2026, a glasanje održano do kraja decembra.
Podsetimo, Aleksandar Vučić je podneo ostavku 27. septembra, a potom su 25. oktobra održani parlamentarni izbori na kojima je ubedljivu pobedu odnela Studentska lista.
Iz Studentske liste još nisu saopštili ko će biti njihov kandidat za predsednika, ali se do sada u javnosti spekulisalo da bi to mogao da bude akademik Radomir Saičić. Svojim umerenim, ali jasnim nastupima tokom predizborne kampanje i posle parlamentarnih izbora, Saičić se izdvojio kao jedno od vodećih lica ovog pokreta. Pored njega, potencijalno je u igri i rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić.
Kada je u pitanju lista Ujedinjena Srbija, poručeno je da ne vide razlog zašto bi u ovakvim uslovima imali svog kandidata, te se sumnja da li će neko uopšte biti kandidovan.
Stranke koje su na parlamentarnim izborima stale iza Studentske liste verovatno će i sada podržati jedinstvenog kandidata Studentske liste.
Stranka Srbija centar (SRCE), čiji je lider Zdravko Ponoš podneo ostavku nakon parlamentarnih izbora, zvanično je potvrdila da će podržati kandidata koga predloži Studentska lista.
Takođe, Bogoljub Karić iz Pokreta Snaga Srbije - BK odlučio je da se kandiduje za predsednika, a potom je istu odluku doneo i lider pokreta "Mi, Snaga naroda" dr Branimir Nestorović.
Ko bi mogao da bude novi premijer Srbije?
Kako je Studentska lista osvojila 140 mandata, u odnosu na 103 Ujedinjene Srbije, počelo se sa teorijama ko bi mogao da obavlja funkciju premijera u narednom sazivu Skupštine Srbije.
Pominju se bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, kardiolog prof. dr Ilija Srdanović, proslavljeni košarkaš i predsednik Evrolige Dejan Bodiroga, kao i akademik i profesor hemije Radomir Saičić.
Najviše pažnje je posvećeno Šoškiću (59), ekonomisti i profesoru Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je bio guverner centralne banke između 2010. i 2012. godine, pre nego što je podneo ostavku u znak protesta zbog zakonskih izmena za koje je tvrdio da ugrožavaju nezavisnost te institucije.
Navodi se da je u mladosti bio strastveni bajker, a vremenom je postao staložen i odmeren reformator, pa je često kritikovao institucionalne slabosti države pod vlašću Srpske napredne stranke.
Šoškić navodi da će odgovorno vođenje javnih finansija stvoriti stabilnu osnovu za trajni rast plata i penzija.
Tokom izborne kampanje, Šoškić je predložio korekciju, odnosno slabljenje kursa dinara, koji se nalazi u režimu rukovođeno plivajućeg kursa u odnosu na evro, kako bi domaća roba bila jeftinija na stranim tržištima.
Alternativa tome, kako je sugerisao, bila bi održavanje fiksnog, jačeg kursa, ali uz smanjenje troškova kroz rezanje zarada.
Međutim, najnovije prognoze svetske platforme i najveće berze "Polymarket" pokazuju da, osim Šoškića, velike šanse ima Ivanka Popović, bivša rektorka Beogradskog univerziteta.
Prema toj platformi, Šoškić ima 42 odsto šansi da bude novi premijer, a Popović 38 procenata. Na trećem mestu je Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi sa devet odsto dok se Radomiru Saičiću daje osam procenata šansi.
(EUpravo zato)