Donald Tramp je doživeo težak politički poraz nakon što su republikanci izgubili kontrolu nad Kongresom na međuizborima koji su poslužili kao ocena njegovog predsedničkog mandata.
Visoke cene su bile presudne za birače, a oko dve trećine ispitanika u izlaznim anketama izjavilo je da su Trampove carine naštetile privredi, piše Euronews.
Demokrate su osvojile 25 novih mesta u Predstavničkom domu, čime su prešle prag od 218 mandata potrebnih za većinu, osvojivši ukupno 220. U Senatu su republikancima preoteli sedam mesta, među kojima i ona u Teksasu, Ohaju, Kanzasu i Mejnu.
Tramp je izjavio da će prihvatiti rezultate, ali je dodao: "Ne vidim ovo kao udarac za mene". Poručio je da će koristiti pravo veta kako bi blokirao planove demokrata, a na društvenim mrežama objavio je fotografiju kačketa s natpisom "VETO". Postavlja se pitanje u kojoj meri demokratski Kongres može da promeni politiku prema Evropi i utiče na tržišta.
Mogu li demokrate da ukinu carine za Evropu?
Verovatno ne, jer Trampova odluka o uvođenju carina više ne zavisi od Kongresa. Nakon što je Vrhovni sud u februaru poništio njegove vanredne carine, administracija ih je ponovo uvela na osnovu člana 301 američkog Zakona o trgovini. Ta odredba omogućava predsedniku da deluje samostalno, bez odobrenja zakonodavaca.
Demokrate mogu da organizuju saslušanja i uspore imenovanja Trampovih kandidata, ali ne mogu jednostavno da mu oduzmu to ovlašćenje. Džejms Smit, ekonomista za razvijena tržišta u holandskoj banci ING, smatra da bi podeljena vlast u Vašingtonu čak mogla da podstakne predsednika da se još više oslanja na tu mogućnost.
"Kao i spoljna politika, trgovina je oblast kojom predsednik može da upravlja jednostrano, bez Kongresa", naveo je Smit u analizi uoči izbora. On ne isključuje ni mogućnost uvođenja novih carina usmerenih protiv Evrope i ističe da bi one imale veliki značaj za inflaciju u SAD i Federalne rezerve.
Šta će biti sa podrškom Ukrajini?
Kada novi saziv Kongresa preuzme dužnost u januaru, demokrate će voditi odbore u Senatu i odlučivati o potvrđivanju Trampovih kandidata. Mnogi od njih zalažu se za odobravanje novih sredstava za Ukrajinu. Međutim, mnogo je teže obezbediti da taj novac zaista bude isplaćen.
Bela kuća je tokom protekle dve godine blokirala sredstva koja je Kongres već odobrio, zadržavajući ih do kraja fiskalne godine, nakon čega bi ona istekla.
"U praksi to znači da bi Kongres pod kontrolom demokrata mogao zakonski da odobri novac za Ukrajinu ili razvojnu pomoć, ali predsednik nije u obavezi da ga potroši", izjavila je prošlog meseca Nevada Džoan Li iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Njen savet evropskim vladama jeste da računaju samo na novac koji je zaista isplaćen.
"Evropljani bi odobrena sredstva trebalo da smatraju namerom, a ne obavezom", rekla je Li.
Da li je politička blokada dobra za investitore?
Tržišta obično pozdravljaju ovakav ishod. Kada se Bela kuća i Kongres ne slažu, donosi se manje zakonskih promena, što za investitore znači i manje neizvesnosti. Istorijski podaci takođe idu u prilog vlasnicima obveznica.
Tokom tri meseca nakon prethodnih izbora na sredini predsedničkog mandata, prinosi na desetogodišnje obveznice padali su u proseku za 20 do 25 baznih poena, navodi Luka Bindeli iz švajcarske banke Lombard Odije.
"Smatramo da bi pobeda demokrata bila neutralna do blago pozitivna za fiskalne izglede. Kongres bi mogao da obuzda Trampove planove za povećanje potrošnje, a samim tim i budžetski deficit", rekao je Dijego Barnuevo iz kompanije Eberi.
Ed Jardeni, predsednik kompanije "Yardeni Research", ipak je oprezniji.
"Volstrit tradicionalno pozdravlja političku blokadu jer ona smanjuje verovatnoću da će Kongres usvajati ekstremne zakone. Ali ovog puta bi moglo biti drugačije", naveo je Jardeni.
Njega zabrinjava gornja granica javnog duga. Podeljena vlast u Vašingtonu i dalje će morati da postigne dogovor o njenom povećanju, a dugotrajni pregovori mogli bi da povećaju troškove državnog zaduživanja. Barnuevo očekuje da bi to pitanje moglo da postane problematično tokom 2027. godine.
Šta čeka evro?
Analitičari sumnjaju da će izbori doneti dugoročne promene. Kada je reč o dolaru, potezi Federalnih rezervi i dalje su važniji od saziva Kongresa.
"Dolar i dalje prvenstveno reaguje na poteze Federalnih rezervi, na koje rezultati izbora ne bi trebalo da imaju neposredan i direktan uticaj", izjavio je Frančesko Pesole iz ING-a.
Evro se suočava i sa sopstvenim problemima. Cene energenata ostaju visoke, uglavnom zbog rata sa Iranom. ING predviđa da će se inflacija u evrozoni zadržati na oko četiri odsto, dok investitori zahtevaju veće prinose na francuske državne obveznice.
Novi saziv Kongresa stupa na dužnost u januaru. Do tada Tramp zadržava republikansku većinu u oba doma Kongresa, a i nakon toga moći će u velikoj meri da se oslanja na pravo veta.
(EUpravo zato/Euronews/Index.hr)