- Netanjahuov blok osvojio je 53 mandata, ali ni on ni opozicija nemaju većinu od 61 mesta u Knesetu.
- Arapske stranke osvojile su rekordnih 19 mandata i mogle bi da budu ključne u pregovorima o novoj vladi.
- Ako dogovor ne bude postignut, Izrael bi mogao ponovo na izbore.
Konačni rezultati parlamentarnih izbora održanih ove nedelje u Izraelu pokazali su da nema jasnog pobednika, jer su oba glavna politička bloka ostala daleko ispod neophodne većine od 61 mesta u parlamentu, koji broji ukupno 120 poslanika.
Blok premijera Benjamina Netanjahua osvojio je 53 mandata, dok je opozicioni tabor, predvođen centrističkom strankom Jašar i njenim liderom Gadijem Ajzenkotom, osvojio 48 mesta.
Desničarski Likud, stranka premijera Netanjahua, ostao je pojedinačno najjača politička opcija sa 27 mandata, dok su arapske stranke zajedno osvojile rekordnih 19 mesta.
Ovakav izborni ishod znači da Izrael očekuje dug i verovatno komplikovan period pregovora, tokom kojih će politički lideri pokušati da obezbede podršku za formiranje nove vlade. Ukoliko u tome ne uspeju, građani će ponovo izaći na birališta.
"Ra'am-gejt": optužbe za izbornu krađu
Netanjahu je optužio arapske stranke da su "ukrale" izbore, pozivajući policiju i izraelsku unutrašnju bezbednosnu službu Šin Bet da sprovedu "temeljnu istragu o izbornoj prevari".
Likud je takođe izneo tvrdnje da je strano finansiranje korišćeno za uticanje na birače tokom izbornog procesa. Optužbe su se posebno odnosile na navodno finansiranje stranke Ra'am iz Katara.
"Skandal 'Ra'am-gejt' predstavlja zemljotres. Izbori u Izraelu su pokradeni", saopštio je Likud u četvrtak.
Lider stranke Ra'am Mansur Abas, prema medijskim izveštajima, odbacio je optužbe o bilo kakvim nepravilnostima i poručio da podržava sprovođenje istrage.
Gadi Ajzenkot je u objavi na društvenim mrežama ocenio da je strano mešanje u izbore "neprihvatljivo i izuzetno ozbiljno", pozivajući Šin Bet da bez odlaganja i bez pristrasnosti u potpunosti ispita iznete navode.
Šta sledi nakon izbora?
U narednom periodu predsednik Izraela Isak Hercog obaviće konsultacije sa liderima stranaka koje su ušle u Kneset, nakon čega će poveriti mandat za sastavljanje vlade kandidatu za kojeg proceni da ima najveće izglede da obezbedi potrebnu podršku.
Prema izraelskom zakonu, taj kandidat imaće 28 dana da pokuša da formira vladu. Predsednik države može da produži taj rok za najviše 14 dana ukoliko za to postoji potreba.
Ako prvi pokušaj ne uspe, predsednik može da poveri mandat drugom kandidatu, koji će imati najviše 28 dana da sastavi vladu.
Ukoliko ni drugi pokušaj ne bude uspešan, Kneset može da zatraži da priliku dobije i treći kandidat, koji će imati rok od 14 dana da obavi taj zadatak. Ako propadnu svi pokušaji, biće raspisani novi parlamentarni izbori.
(EUpravo zato)