Veče i dan nakon ubedljive izborne pobede "Studentske liste" bili su obeleženi čestitkama koje su dolaze od visokih zvaničnika Evropske unije i njenih država članicama. Studentskoj listi čestitala je predsednica Evropske komisije poručujući da je budućnost Srbije u EU, a čestitkama se pridružila i njena komesarka za proširenje.
Predsednik Evropskog saveta naglasio je spremnost da Unija pruži podršku reformama i sa novom Vladom zajedno radi na izgradnji budućnosti Srbije u EU. Sve ovo predstavlja potvrdu da će se pred novom Vladom Republike Srbije sada otvoriti prozor mogućnosti u odnosima sa Evropskom unijom. Međutim, pred njom će se već prvim danom njenog formiranja naći i niz nasleđenih izazova na koje će biti potrebno pružiti odgovor.
Prozor mogućnosti: ubrzanje pregovora, finansijska pomoć i sektorska integracija u tržište EU
Otvaranje Klastera 3 i ubrzanje pregovora o pristupanju. Mada Evropska komisija još od 2021. godine ocenjuje da Srbija ispunjava tehničke preduslove, odnosno merila za otvaranje još uvek neotvorenih poglavlja u okviru Klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, države članice EU do danas nisu mogle da postignu konsenzus o otvaranju ovog pregovaračkog klastera sa Srbijom. Argumenti za to su među državama članicama bili različiti, a neki od u potpunosti geopolitičke prirode. Uprkos tome, kao signal dobre volje i ispružene ruke ka novim vlastima u Beogradu, moglo bi se očekivati da ubrzo nakon formiranja Vlade ovaj klaster bude konačno otvoren. Imajući u vidu da je Srbija objektivno već sada na visokom nivou tehničke pripremljenosti i kada je ispunjavanja merila za otvaranje poglavlja u Klasteru 2 u pitanju, i on bi u relativno kratkom roku mogao biti otvoren.
Isplate sredstava iz Instrumenta za reformu i rast. Iako je Srbija podnela ukupno četiri zahteva za oslobađanjem sredstava iz ovog Instrumenta, od Evropske komisije je dobijen odgovor samo na prvi zahtev, dok se odgovor na drugi zahtev čeka već više od 15 i po meseci, uprkos propisanom roku od 90 dana. Ovo de facto zamrzavanje isplata Srbiji, pretpostavlja se, kao posledica neispunjavanja kriterijuma vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija, vrlo verovatno bi moglo da bude odblokirano. Time bi Srbija, na kratak rok, mogla da računa na maksimalno 310 miliona evra finansijske pomoći za reformske korake koje je već podnela kao ispunjene, odnosno dugoročno celokupne predviđene alokacije od 1,58 milijardi, ako bi sve neophodne reforme bile sprovedene. Kako bi ovo bilo moguće, a usled značajnih kašnjenja u prethodnom periodu, od nove Vlade bi se očekivalo da što pre pošalje nedvosmislen signal ministarstvima i državnoj upravi da su ove reforme prioritet.
Dodatna sektorska integracija u jedinstveno tržište EU. Tri godine nakon objavljivanja Novog plana rasta za Zapadni Balkan, izuzev prijema u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA), Srbija nije napravila veće iskorake u ovom procesu. Kako je u okviru predstojećeg Paketa proširenja EU najavljeno otvaranje novih mogućnosti rane integracije za države kandidate, nova Vlada bi ovo mogla da iskoristi za dodatno uključivanje u jedinstveno tržište EU. Ovo se prvenstveno odnosi na uključivanje u EU prostor "U romingu kao kod kuće", kao i dugo iščekivano zaključenje Sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda sa EU.
U perspektivi, Srbija bi, paralelno sa regulatornim usklađivanjem svog zakonodavstva sa propisima EU, mogla da računa i na još dublju integraciju i evropske lance snabdevanja.
Izazovi u odnosima sa Evropskom unijom: od urgentnog problema srpskih vozača do "večitog" kosovskog problema
Nerešen problem mobilnosti profesionalnih vozača iz Srbije u okviru šengenskog pravila boravka 90/180. Usled digitalizovane kontrole boravka lica u Šengenskom prostoru putem Sistema ulaska i izlaska (EES) i formalnog tretmana vozača kamiona kao i svih drugih putnika, transportni sektor koji predstavlja kičmu srpske privrede nalazi se u ozbiljnom problemu. Kako se bezmalo 90 odsto robe iz Srbije transportuje drumskim putem, sprečenost transportnog sektora da opslužuju realnu privredu mogla bi ozbiljno poremetiti ulogu Srbije kao karike u evropskim lancima snabdevanja, usporiti izvoz i produbiti spoljnotrgovinski deficit, te posledično negativno uticati i na celokupnu privrednu aktivnost, investicije, zaposlenost i makroekonomsku stabilnost. Nova Vlada će morati da se sa ovim izazovom suoči već od prvog dana svog formiranja, te pokuša da iskoristi momentum svoje pobede kako bi od evropskih država izdejstvovala vize za domaće vozače, a u perspektivi uveri EU u neophodnost prilagođavanja svojih pravila specifičnostima transportnog sektora.
Zahtev za usaglašavanjem spoljne politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU i određenjem prema Ruskoj Federaciji. Entuzijazam smenom prethodne vlasti i čestitke iz EU bi već nakon nekoliko meseci mogle biti zamenjene otvorenim pozivima na jasno spoljnopolitičko opredeljenje, a prvenstveno po pitanju Ruske Federacije. Iako bi prvi podsticaji u vidu otvaranja Klastera 3, potpisivanja Sporazuma o romingu, te isplata iz Instrumenta za reformu i rast, novoj Vladi mogli biti "avansno" pruženi, od nje će bez svake sumnje očekivati da u perspektivi svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom EU. Ovaj izazov bi eventualno mogao da bude izbegnut samo pod uslovom postizanja mirovnog sporazuma u Ukrajini, što se u ovom trenutku čini malo verovatnim. Ako do toga ne dođe, a nova Vlada budu odlučna u stavu neuvođenja sankcija Rusiji, sva je prilika da bi one države članice EU koje na tome posebno insistiraju (baltičke republike, Poljska i sl.) blokirale dalji napredak Srbije na evropskom putu.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Nerešen status Kosova i Metohije. Ovo pitanje predstavljalo je i predstavljaće ubedljivo najveći izazov naredne i svake nove Vlade Srbije. Od nje će se, bez ikakve dileme, očekivati nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, odnosno u perspektivi postizanje sporazuma o tzv. sveobuhvatnoj normalizaciji. Od prethodne vlasti, novoj Vladi u amanet ostaju mnogobrojni politički dogovori (tzv. "sporazumi"), za koje će EU očekivati da budu sprovedeni, bez obzira na njihov pravni karakter. U političkom smislu, određeni manevarski prostor postoji, a on proizilazi iz činjenice da druga strana u Dijalogu nije sprovela svoju ključnu obavezu u vidu formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, što bi moglo da se postavi i kao preduslov na nastavak razgovora o drugim pitanjima.
Međutim, kako inicijalni momentum nakon studentske pobede bude izgubio na svojoj relevantnosti, svaki dalji napredak u pregovorima za članstvo, kao i isplatama iz Instrumenta za reformu i rast, mogao da biti uslovljen daljom normalizacijom odnosa sa Prištinom.
Zaključak: da li je moguć održiv napredak na evropskom putu?
Ubedljiva pobeda Studentske liste mogla bi novoj Vladi da obezbedi politički kapital neophodan za otklanjanje zastoja u odnosima sa EU i pokretanje novog ciklusa evropskih integracija. Međutim, očekivano otvaranje pregovaračkih klastera, deblokada finansijske pomoći i napredak u sektorskoj integraciji predstavljali bi samo početak, a ne garanciju dugoročnog napretka na putu ka članstvu u EU.
Održivost ovog početnog zamaha mogla bi da zavisi od spremnosti Vlade da, ne samo sprovede neophodne reforme, već donese i mnoge teške i u javnosti veoma nepopularne političke odluke. Pred novom Vladom naći će se izazovi nasleđeni iz bliže ili dalje prošlosti, ali je demokratski legitimitet sa kojim ona dolazi na vlast ključan instrument u odbrani nacionalnih interesa Srbije koji treba da predstavljaju "zvezdu vodilju" njene spoljne politike. Da li će u EU biti razumevanja za njih, vreme će pokazati.