- Liste koje osvoje manje od tri odsto glasova, po pravilu, ne učestvuju u raspodeli mandata, a njihovi glasovi se izostavljaju iz obračuna. Izuzetak su liste nacionalnih manjina, koje mogu ući u raspodelu i ispod cenzusa.
- Mandati se u Srbiji dele po D’Ontovoj formuli, među listama koje su prešle prag, pa izostavljanje glasova ispod cenzusa povećava njihov udeo u konačnoj računici.
Na parlamentarnim izborima u Srbiji, izborne liste koje osvoje manje od tri odsto glasova, po pravilu, ne učestvuju u raspodeli poslaničkih mandata.
Njihovi glasovi se ne prenose direktno drugim strankama, ali se izostavljaju iz obračuna na osnovu kojeg se mandati dele.
Zbog toga liste koje pređu cenzus dobijaju veći udeo u raspodeli mandata nego što bi imale da su u obračun uključeni svi glasovi. Izuzetak su liste nacionalnih manjina, koje mogu učestvovati u raspodeli mandata i kada osvoje manje od tri odsto glasova.
Šta se, dakle, dešava sa glasovima birača koji podrže liste koje ne pređu izborni prag? Da li su ti glasovi zaista "bačeni" i kako utiču na konačan rezultat izbora?
Odgovor se krije u matematičkoj formuli koju je još u 19. veku osmislio belgijski matematičar Viktor D'Ont. Njegov sistem proporcionalne raspodele mandata, poznat kao D’Ontov sistem, primenjuje se u brojnim zemljama, uključujući Srbiju, gde se koristi od uvođenja višestranačja početkom devedesetih godina.
Iako na prvi pogled može delovati komplikovano, princip je jednostavan - u raspodeli mandata učestvuju liste koje ispunjavaju zakonske uslove, a broj mandata koje dobijaju zavisi od broja osvojenih glasova i njihovog međusobnog odnosa.
Kako funkcioniše D'Ontov sistem?
U Srbiji se narodni poslanici biraju po proporcionalnom izbornom sistemu. Birači glasaju za izborne liste, a ne neposredno za pojedinačne kandidate. Od ukupno 250 poslaničkih mesta, svakoj listi pripada određeni broj mandata, srazmerno njenoj izbornoj podršci i u skladu sa pravilima za raspodelu mandata.
Za raspodelu se koristi D'Ontova formula.
Zoran Lučić, matematičar i nekadašnji izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), objašnjava za BBC na srpskom da se u obračun uzimaju samo stranke koje su prešle cenzus i ulaze u parlament, dok se glasovi ostalih lista ne uključuju u konačnu računicu.
To ne znači da se glasovi stranaka koje nisu prešle cenzus fizički ili formalno prenose drugim strankama. Oni se jednostavno ne uzimaju u obzir prilikom raspodele mandata, pa se poslanička mesta dele samo među listama koje imaju pravo da učestvuju u toj raspodeli.
Zbog toga se menja odnos izbornih rezultata lista koje su prešle cenzus. Njihov udeo u ukupnom broju glasova koji se uzimaju u obzir postaje veći. To može da utiče i na broj mandata koji dobijaju, naročito na korist lista sa najvećim brojem glasova.
Lučić objašnjava da se glasovi lista koje su prešle cenzus redom dele brojevima od jedan do 250, čime se dobija matrica količnika. Zatim se iz nje izdvajaju 250 najvećih brojeva, a svaka lista dobija onoliko mandata koliko se puta njen količnik nađe među njima.
Drugim rečima, broj glasova svake liste koja učestvuje u raspodeli deli se redom sa 1, 2, 3, 4 i tako dalje. Dobijeni količnici poređaju se od najvećeg ka najmanjem, a 250 najvećih određuje kome pripadaju poslanička mesta. Svaki put kada se količnik neke liste nađe među izabranih 250, toj listi pripada jedan mandat.
Kako to izgleda na jednostavnom primeru?
Kako to izgleda na konkretnom primeru može se videti u slučaju pet lista i ukupno 100 glasova.
- Lista A osvojila je 46 glasova, odnosno 46 odsto.
- Lista B osvojila je 24 glasa, odnosno 24 odsto.
- Preostale tri liste zajedno su osvojile 30 glasova, ali nijedna nije prešla izborni cenzus.
Ako se te tri liste ne kvalifikuju za raspodelu mandata, njihovih 30 glasova neće biti uključeno u dalji obračun.
Za raspodelu tako ostaje 70 glasova koje su osvojile liste A i B. Kada se njihov rezultat preračuna u odnosu na taj broj, lista A ima 65,7 odsto glasova koji učestvuju u raspodeli, dok lista B ima 34,3 odsto.
Lista A, dakle, umesto početnih 46 odsto ima 65,7 odsto udela u glasovima koji se uzimaju u obzir za raspodelu. Lista B takođe dobija veći udeo, ali je on manji nego kod prvoplasirane liste.
Ovaj primer pokazuje kako izostavljanje glasova lista koje nisu prešle cenzus menja odnos snaga među onima koje učestvuju u raspodeli.
Ipak, važno je razlikovati udeo u preostalim glasovima od broja osvojenih mandata. Mandati se ne dodeljuju prostim preračunavanjem procenata, već primenom D’Ontove formule, pa konačan broj poslaničkih mesta zavisi od odnosa svih količnika.
(EUpravo zato.rs)