Španski premijer Pedro Sančez ulazi u jednu od najtežih faza svoje političke karijere. Do redovnih parlamentarnih izbora ostalo je oko godinu dana, a politička situacija u zemlji sve je nepovoljnija za njegovu vladu.
Ipak, Sančeza ne treba prerano otpisivati.
Šef španskih socijalista već je više puta uspevao da preživi političke krize u kojima su njegovi protivnici verovali da je njegov kraj neminovan.
Redovni parlamentarni izbori trebalo bi da budu održani najkasnije u leto 2027. godine. Sančez je više puta ponovio da želi da vlada do kraja mandata, odnosno da ne planira prevremeno raspisivanje izbora.
Problem je, međutim, u tome što njegova vlada nema stabilnu većinu u parlamentu. Za usvajanje važnih zakona zavisi od podrške više manjih stranaka, čiji se interesi često razlikuju.
Koliko je ta pozicija nestabilna pokazalo se krajem jula, kada parlament nije podržao okvir državne potrošnje za 2027. godinu. Predlog vlade odbijen je sa 176 glasova protiv i 166 za, uz pet uzdržanih. Španija zbog političke blokade već godinama funkcioniše bez novog državnog budžeta, oslanjajući se na produžene budžetske račune iz 2023. godine.
Za Sančeza je to ozbiljan problem. Vlada pokušava da pokaže da je sposobna da upravlja zemljom, dok opozicija svaki neuspeh koristi kao dokaz da je došlo vreme za promenu vlasti.
Najveća prepreka njegovom ostanku na vlasti jeste jačanje desnice.
Narodna partija, predvođena Albertom Nunjezom Feihoom, pokušava da se nametne kao glavna alternativa socijalistima, dok krajnje desni Vox dodatno pomera politički diskurs udesno.
Rezultati regionalnih izbora održanih tokom 2026. godine pokazali su da se politički odnos snaga menja. Posebno je značajan rezultat u Andaluziji, gde je Narodna partija ostvarila ubedljivu prednost nad socijalistima, dok je Vox zadržao poziciju ključne političke snage na desnici.
To je važan signal pred nacionalne izbore.
Ipak, eventualna pobeda Narodne partije ne znači automatski i formiranje vlade. Španska politička scena je fragmentisana, pa bi Feiho, ukoliko njegova stranka osvoji najviše glasova, mogao da zavisi upravo od Voxa i drugih manjih partija.
Tu se nalazi jedan od najvećih paradoksa španske politike: Sančez je oslabljen, ali njegovi protivnici još nisu uspeli da pokažu da mogu jednostavno da ga zamene.
Socijalisti se istovremeno suočavaju sa posledicama različitih afera i istraga koje su dodatno narušile političku poziciju vlade. Opozicija pokušava da ih pretvori u centralnu temu predstojeće kampanje, predstavljajući Sančeza kao premijera koji više ne može da kontroliše sopstvenu političku većinu.
Sančez, međutim, ima i argumente na svojoj strani.
Španska ekonomija poslednjih godina pokazuje relativno dobre rezultate u poređenju sa velikim delom evrozone. Vlada pokušava da upravo ekonomske pokazatelje, rast zaposlenosti i socijalne mere postavi u središte svoje priče o uspehu.
Premijer se takođe nametnuo kao jedan od vidljivijih evropskih lidera levice. Njegovi stavovi o evropskoj politici, međunarodnim odnosima, migracijama i odbrani doneli su mu značajnu međunarodnu prepoznatljivost.
Ali ono što funkcioniše u međunarodnoj politici ne mora nužno da donese glasove na izborima.
Španske birače mnogo više zanimaju svakodnevni problemi: cene, stanovanje, plate, migracije, javne usluge i korupcija. Upravo će na tim pitanjima Sančez morati da pokaže da njegova vlada i dalje ima šta da ponudi.
Pred njim je zato narednih godinu dana veoma težak politički zadatak.
Moraće da održi vladu na okupu, da pronađe dovoljno podrške u parlamentu, da izbegne nove skandale i da istovremeno ubedi birače da je njegova politika uspešnija od alternative koju nude Narodna partija i Vox.
Ako uspe u tome, još jedna izborna pobeda nije nemoguća.
Ako se, međutim, nastavi parlamentarna blokada, a opozicija uspe da objedini nezadovoljstvo oko ekonomije, korupcije i funkcionisanja vlade, Sančezov prostor za manevar biće sve manji.
Španija zato ulazi u izbornu godinu bez jasnog odgovora na pitanje ko će voditi zemlju posle 2027. godine.
Jedno je sigurno: Pedro Sančez više nije favorit koji može mirno da čeka izbore. Ali otpisati ga bilo bi jednako rizično.
Njegova politička karijera već je pokazala da ume da preživi situacije koje su izgledale gotovo bezizlazno. Sada ostaje da se vidi da li će još jednom uspeti da preokrene političku utakmicu, ili će naredni izbori označiti kraj njegove dugogodišnje vladavine.
(M.A./EUpravo zato/politico.eu)