Kandidat Socijalističke partije levog centra, Antonio Žoze Seguro (63), pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Portugalu i osvojio mandat u trajanju od pet godina.
On je u završnici izborne trke nadjačao kandidata krajnje desnice Andrea Venturu, lidera desničarske partije Šega.
Prema skoro konačnim podacima, Seguro je osvojio 66,7 odsto glasova birača, dok je Ventura dobio 33,3 procenta. Time će Seguro na mestu predsednika zameniti dosadašnjeg šefa države, konzervativca Marsela Rebela de Sousu.
Iako predsednička funkcija u Portugalu nema izvršna ovlašćenja i uglavnom je ceremonijalnog karaktera, ona nosi značajnu političku težinu.
Predsednik ima pravo veta na zakone, može da raspusti parlament i raspiše prevremene izbore, što mu omogućava važnu ulogu u očuvanju institucionalne ravnoteže i političke stabilnosti. Ventura je nakon izbornog poraza poručio da neće odustati od, kako je rekao, "političke transformacije" Portugala i da će nastaviti da se zalaže za drugačiji politički kurs zemlje.
Izbori su održani u otežanim uslovima, jer su snažne oluje koje su tokom kampanje pogodile Portugal odnele najmanje sedam života.
Zbog toga je glasanje u oko 20 najpogođenijih izbornih jedinica odloženo za nedelju dana. Uprkos tome, izborni proces je uspešno sproveden za većinu od približno 11 miliona birača u zemlji i dijaspori.
Pobedu Seguru čestitali su i evropski lideri.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da su izbori pokazali „demokratsku otpornost" Portugala, dok je francuski predsednik Emanuel Makron izrazio želju da dodatno unapredi saradnju sa novim portugalskim predsednikom.
Seguro je važio za favorita još u prvom krugu, ali tada nije uspeo da osvoji apsolutnu većinu. Tokom kampanje nastupao je kao umereni političar otvoren za saradnju sa aktuelnom manjinskom vladom desnog centra, ističući da izbori predstavljaju odluku između političke stabilnosti i radikalnih opcija.
Njegov protivkandidat Ventura izgradio je popularnost na snažnoj antiimigrantskoj i antisistemskoj retorici, uz zahteve za drastično pooštravanje kaznene politike, uključujući doživotne kazne zatvora i kontroverzne mere za seksualne prestupnike. Kampanju je obeležio provokativnim porukama usmerenim protiv imigracije i socijalnih davanja strancima.
Iako je osnovana pre samo sedam godina, partija Šega je brzo ojačala i nakon parlamentarnih izbora 2025. postala druga najjača politička snaga u zemlji, što odražava rast populističkih i antisistemskih tendencija u portugalskoj politici.
Portugal se u poslednje vreme suočava sa čestim političkim krizama, uključujući tri parlamentarna izbora u tri godine, izazvana aferama, sukobima interesa i nestabilnim manjinskim vladama.
Glavni zadatak novog predsednika biće očuvanje političke stabilnosti u okolnostima u kojima vlada nema sigurnu većinu u parlamentu. U tom smislu, Segurina uloga kao političkog arbitra, sa ustavnim ovlašćenjima da reaguje u kriznim situacijama, mogla bi biti presudna za funkcionisanje političkog sistema Portugala.
Ko je Antonio Žoze Seguro?
Antonio Žoze Seguro je dugogodišnja i prepoznatljiva figura portugalske politike, sa karijerom koja se proteže kroz više decenija.
Bio je lider Socijalističke partije i jedan od ključnih aktera levog centra, poznat po umerenoj retorici, insistiranju na demokratskim institucijama i dijalogu između suprotstavljenih političkih blokova.
Tokom političke karijere obavljao je niz važnih funkcija u parlamentu i državnoj upravi, a u javnosti je profilisan kao političar koji zagovara socijalnu pravdu, evropske vrednosti i stabilnost, što mu je donelo podršku birača koji traže kontinuitet i smiren politički kurs u periodu čestih kriza.
Na mestu predsednika Seguro će naslediti Marsela Rebela de Sousu, jednog od najprepoznatljivijih i najpopularnijih političara savremenog Portugala.
De Sousa, konzervativni političar i univerzitetski profesor prava, obavljao je predsedničku funkciju tokom dva mandata, tokom kojih je bio poznat po neposrednom stilu, čestoj komunikaciji sa građanima i snažnoj ulozi u smirivanju političkih kriza.
U periodima nestabilnosti, uključujući padove vlada i vanredne izbore, često je nastupao kao ključni faktor političkog balansa, koristeći ustavna ovlašćenja kako bi očuvao institucionalni kontinuitet i poverenje javnosti u demokratski sistem.
(M.A./EUpravo zato)