Kada se analizira trgovinska razmena Srbije sa svetom, jednu državu nije moguće zaobići na ovom spisku. Naravno radi se o Nemačkoj, koja je skoro svih prethodnih godina bila najveći trgovinski partner Srbije. Svake godine ona je glavna izvozna destinacija robe iz Srbije, a kada se radi o uvozu varira između prvog i drugog mesta.
Osim same trgovine, radi se i o državi koja spada u najveće strane investitore, te u fabrikama koje dolaze iz ove države radi skoro 100.000 zaposlenih u Srbiji.
Ukoliko bi se odnosi sveli samo na ekonomske podatke, reklo bi se da naša zemlja nema pouzdanijeg saveznika od Berlina i stabilnijeg partnera.
Razlike u politici
Ipak, u političkoj sferi postoje razlike u politikama, gde se one najviše vide u odnosu na prema Rusiji i pitanju Kosova. Tokom 2022. i 2023. ove teme su dobrim delom bile u fokusu, te su neslaganja bila češća, a susreti zvaničnika dosta ređi.
Susreti su naročito bili ređi kada se porede sa susretima u periodu vlasti nemačke kancelarke Angele Merkel i njene Hrišćansko-demokratske unije.
Susreti na najvišem nivou
Međutim, tokom ove godine deluje da se situacija ponovo vraća na stari kolosek sa više susreta na najvišem nivou. Kancelar Olaf Šolc posetio je Srbiju u julu, a pre njega u našu zemlju došao je i popularni nemački ministar odbrane Boris Pistorius.
Predsednik Srbije je takođe posetio ovu zemlju i lidera Nemačke, prvo u poseti događaju Globalne alijanse za baterije u oktobru, a zatim i u decembru u gradu Frajbergu.
Postavlja se pitanje koje su mogućnosti Srbije i Nemačke da unaprede odnose i da li će se trenutne ekonomske nestabilnosti u Nemačkoj prelivati i na Srbiju?
Industrijski sektor
U prethodnih par decenija, nemačka strategija širenja svojih moćnih kompanija u svom evropskom komšiluku imala je efekta i na Srbiju. Veliki broj firmi iz najveće evropske ekonomije odlučio se za Srbiju kao destinaciju za investicije zbog domaćih povoljnosti za strana ulaganja i liberalizovanoj trgovini koju Srbija ima sa Evropskom unijom.
Od momenta kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom 2008, godišnji izvoz Srbije je na tržište Unije skočio skoro šest puta. Značajan deo tog izvoza činile su i nemačke kompanije, a naročito njihov deo koji je vezan za nemačku autoindustriju.
Ukoliko se analizira nacionalna statistika o spoljnoj trgovini iz 2022, izvoz različitih komponenata za auto industriju činio je preko 5 milijardi evra od oko 30 milijardi dolara ukupnog izvoza Srbije te godine. Ovaj sektor u Srbiji zapošljava čak preko 100.000 ljudi i sa oko 50 odsto udela izvozno je vezan za Nemačku, dok ostatak obuhvataju mahom druge države članice EU.
U tom smislu, vitalnost značajnog dela naše privrede vezan je i za uspeh ovog sektora u samoj državi matici. U ovom trenutku kompanije poput Mercedesa se muče sa padom akcija, Folksvagen razmatra zatvaranje dela svojih proizvodnih pogona u samoj Nemačkoj, a BMW je pogodio bankrot švedskog baterijskog giganta Nortvolta, koji nije uspeo da proizvede dovoljno baterija koliko je ugovorom obećao ovom gigantu i pre bankrota. Značajan deo ovih problema proizilazi iz visokih cena imputa, poput energenata, ali i neadekvatnim odlukama ovih kompanija u prethodnom periodu i padom potražnje u Kini kao velikom tržištu. Ipak, trebalo bi uzeti u obzir da su se ovakve krize industrijskog sektora dešavale i ranije u ovoj državi, pa se ona vraćala u život.
Za Srbiju je to važno da se taj vid oporavka brzo desi, jer se kriza u centrali ovih kompanija može odraziti i na brojne firme u Srbiji koje proizvode čitav spektar komponenti za nemačke automobilske gigante. Brojevi u ekonomskoj razmeni svakako beleže rast i novi ugovori u koje je Srbija ušla sa ovom državom će saradnju dalje produbiti.
Beograd i Berlin su tokom ove godine u značajnoj meri intenzivirali odnose koji se naslanjaju na prethodne obrasce, ali u novom formatu koji iziskuje promenjeno tržište.
Novi sporazumi
Prvi važan iskorak je Memorandum o kritičnim sirovinama i održivim lancima snabdevanja koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom i zbog kog je Olaf Šolc posetio Beograd.
Radi se o sporazumu koji je sem Srbije potpisalo i još 12 drugih država, poput Norveške, Kanade ili Australije, a koji bi trebalo da poveže domaće industrije sa evropskom u oblasti rudarstva, baterija i električnih vozila. Kako se celokupna industrija pomera ka ovim oblastima, tako i ovaj sporazum reflektuje adaptiranje novim tržišnim uslovima i politikama Evropske unije.
Nemačka je skoro svih prethodnih godina bila najveći trgovinski partner Srbije.
Osim navedenog sporazuma, Srbija je zajedno sa Nemačkom u oktobru ove godine pristupila Globalnoj alijansi za baterije u Hamburgu. Zbog sve većeg pomeranja evropske industrije ka vozilima koja koriste baterije kao glavni pogon, a ne fosilna goriva, deluje da postoji i želja da se industrije u Srbiji vezane za Nemačku adaptiraju ovom trendu. Nemački kancelar Olaf Šolc je kako su preneli lokalni mediji tada rekao da se Globalna alijansa za baterije zalaže za održive lance snabdevanja baterijama i smanjenje njihovog ekološkog otiska.
Nastavak produbljivanja odnosa u ovim oblastima saradnje desio se i prilikom posete predsednika Srbije kancelaru Šolcu u Saksoniji litijumskom rudarskom projektu Cinvald u decembru. Zbog navedenih elemenata deluje da će industrija ostati glavna oblast u saradnji dve države i da je ona ponovo dovela do njihovog uspona.
Svakako, važno je navesti i da postoji nekoliko oblasti gde će poklapanja u politici ostati dosta manja, čak i da dođe do smene vlasti na nemačkim izborima naredne godine. Berlin ima sprovodi strogu politiku sankcija prema Rusiji, čak i po cenu viših cena energenata kod kuće. Sa Srbijom to nije slučaj, jer iako se diversifikuje u nabavci prirodnog gasa, većina još uvek dolazi iz ove zemlje, a sankcije nisu uvedene.
Nemačka je takođe druga država u svetu po vrednosti transfera naoružanja u Ukrajinu, te iako je otvorenija za normalizaciju odnosa sa Rusijom od drugih zapadnih država, ima dosta različit stav od Srbije. Takođe, deluje da po pitanju Kosova deo vlade koji čine "zeleni" postoji mnogo manji stepen razumevanja prema poziciji Srbije nego što je slučaj sa drugim strankama, a ova stranka vodi upravo spoljne poslove. U tom smislu prepreke u odnosima će ostati, ali dosadašnji obrazac u kom ekonomija i saradnja u ovom spektru tema ima prednost će izgleda da se nastavi i utiče na generalno pozitivan razvoj odnosa dve zemlje.