Tanja Miščević, ministarka za evrointegracije Srbije kaže da Srbija može da ispuni kriterijume evrointegracija do 2027. godine, dok šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre kaže da se intenzivno radi na tome da Zapadni Balkan bude jedinstveno tržište i pre pristupanja.
Prema njegovim rečima, nema sumnje u opredeljenje Srbije da postane članica Unije i pozdravlja poziciju koju je zauzela u međunarodnim forumima pružanjem podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Korak ka cilju je Plan rasta, te reformska agenda, od političkih tu su saradnja u dijalogu sa Prištinom i spoljna politika, odnosno uskleđenost sa politikom bloka.
Miščević navodi da su prva i osnovna stvar naše unutrašnje reforme, dok princip zasnovan na zaslugama vidi kao najvažnijju stvar jer ona korisna za nas kao građane Srbije.
Ona navodi da je i njoj potrebno nezavisno pravosuđe da bi joj garantovalo pravnu sigurnost.
Kod komšija ambicije su još veće
Crna Gora ima plan da postane 28. članica do 2028. godine.
Glavni pregovarač Crne Gore sa EU Predrag Zenović kaže da je plan realan i ostvariv ako postoji dosadašnja dinamika i vrlo jasna politička volja.
Prema njegovim rečima, do kraja godine, Crna Gora bi trebalo da zatvori četiri poglavlja, što je više nego u prethodnoj deceniji.
"Ono što je ključno to je da će biti potvrda da je proces proširenja i dalje živ i da je to prespektiva za Zapadni Balkan", istakao je Zenović.
Kako rat u Ukrajini utiče na politiku proširenja EU?
Rat na istoku Evrope vratio je fokus Unije na proširenje, što je za region ohrabrujuće, ali postoji zabrinutost da bi novi takmaci sa Istoka mogli da preteknu Balkan.
"Postoje novi kandidati sa Istoka i EU želi da im da priliku. Istovremeno, Zapadni Balkan ne sme biti zaboravljen. Potrebne su nam mere i u pravcu Istoka i Zapadnog Balkana", poručuje Emanuele Žiofre i dodaje da Unija mora da pokaže da su zemlje regiona partneri i da ih želi unutar svojih granica.
Glavni pregovarač Crne Gore sa EU Predrag Zenović smatra da ideja "istočnog trija" ne ugrožava proces Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, to treba razumeti kao jedan vid geopolitičkog konteksta koji ubrzava proces i koji je šansa i prozor mogućnosti zemalja Zapadnog Balkana da kapitalizuju reforme i da konačno sprovedu proces.
On je dodao i da se zamor zbog prevelikog čekanja oseća među zemljama Zapadnog Balkana.
Ko je obeshrabren?
Obeshrabrenje u regionu je i te kako vidljivo jer se čini da u nekim zemljama nema mnogo pomaka, bez obzira na trud i učinak.
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da je Severna Makedonija žrtvovala čak i svoje ime.
"Napravila je ogromne iskorake u pokušaju da se proces deblokira, a dobila novu blokadu", navodi ona i ocenjuje da su takvi primeri obeshrabrili neke od država regiona.
"Rekla bih da je odgovornost na obe strane, države regiona moraju brže da se reformišu, a EU mora da pokaže da su zemlje regiona dobrodošle", objašnjava Joksimović.
"Track record"
Ministarka Tanja Miščević kaže se nikada ne govori o godini članstva Srbije jer je "Iza 2027. ono što je neophodno pokazati - track record".
Kaže da je u pitanju iskustvo o primeni, potom sastavljanje sporazuma koje treba ratifikovati, pa da tako ni posle 2027. godine posao ne prestaje.
Pre dve decenije deset zemalja istovremeno je postalo deo Unije.
Iako se predviđao taj scenario, u mandatu nove Evropske komisije manje je verovatan, budući da će se meriti učinak svakog kandidata pojedinačno.
(M.A./EUpravo zato/rts.com)