Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu.
Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini kada se navršava puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije.
Knjiga je nastala doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji.
Knjiga preporuka za 2024. godinu odražava realnost trenutnog stanja evropskog puta Srbije, pre svega činjenicu da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu.
Dve i po godine nakon početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje balansira između četiri stuba spoljne politike, među kojima je i Evropska unija. Zbog toga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije češće čuje izraz evropski put umesto put ka punopravnom članstvu, što se dalje opravdava sumnjama u postojanje konsenzusa među evropskim akterima oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan, stoji na sajtu Nacionalnog konventa.
Kako se dalje navodi, tokom 2024. godine, Evropska unija je kroz set mera i mehanizama ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već je i učinila značajne napore da povrati poverenje u kredibilitet procesa.
Plan rasta za Zapadni Balkan, sa stubom koji ubrzava reformske procese, jedan je od najvažnijih instrumenata. Ipak, da bi se krajnji cilj — što brža priprema za punopravno članstvo — ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu Vlada Republike Srbije, Evropska unija, ali i civilno društvo.
Zbog toga Knjiga preporuka za 2024. godinu ima dodatnu težinu, jer je sveobuhvatnija od okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštaja Evropske komisije i podseća sva tri aktera na sve nedovršene poslove i doprinos koji svaki od njih može dati u okviru svoje uloge u pregovaračkom procesu. Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Za svaki deo pregovaračkog okvira prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, dok su formulisane i nove preporuke, uzimajući u obzir stanje i kontekst tokom 2024. godine.
Tako je od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti ostvareno samo osam. Ispunjeno je delimično 67 preporuka, dok je 221 preporuka ostala neispunjena. Broj novih preporuka iznosi 48.
Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je u celosti ispunjeno, 11 delimično, a 24 preporuke su ostale neispunjene.
Za civilno društvo predviđeno je ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Među njima, jedna je u celosti ispunjena, 11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno.
Opšti zaključak Knjige preporuka za 2024. godinu reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: Evropska unija ističe geopolitičku dimenziju, Vlada nalazi izgovore za izostanak ključnih reformskih procesa, dok civilno društvo gubi motivaciju i poverenje da može značajno uticati na dalji proces evropskih integracija.
Da bi se desio dalji napredak u pregovorima, uključujući otvaranje novih klastera i definisanje merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze preuzete u tom okviru. Geopolitički trenutak i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima preuzme veću odgovornost i obezbedi međusobnu sinergiju.
Sažetak Knjige preporuka možete pročitati na ovom linku.
(EUpravo zato/eukonvent.org)