Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stiže na Zapadni Balkan u sredu. Tom prilikom, vodiće razgovore sa domaćinima o procesu pristupanja regiona Evropskoj uniji i finansijskoj podršci koju Unija pruža. Takođe, fokus će biti i na postojećim sumnjama i neizvesnostima.
Trodnevna poseta zemljama Zapadnog Balkana započeće susretom sa albanskim premijerom Edijem Ramom u Tirani. Tokom nedelje, Ursula fon der Lajen će se sastati sa liderima Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Crne Gore.
Prema saopštenju Evropske komisije, ova poseta je opšte prirode i uobičajena, kao i ranijih godina, a ključna tema su proces proširenja Evropske unije i Plan rasta za Zapadni Balkan. Poseta se odvija uoči objavljivanja godišnjih izveštaja o napretku zemalja u procesu proširenja.
Sledeće nedelje, Evropska komisija planira da predstavi ocene o reformama koje sprovode zemlje kandidati za članstvo. Ova poseta takođe predstavlja priliku za Ursulu fon der Lajen da čuje šta brine region, budući da postoje sumnje o tome da li proces pridruživanja napreduje očekivanim tempom i da li su ponude EU dovoljno uverljive.
Pregovori o članstvu
Pre više od 20 godina, šest zemalja Zapadnog Balkana dobile su obećanje o članstvu u EU, ali je napredak različit za svaku od njih. Prošle nedelje, EU i Albanija započele su pregovore o ključnim pitanjima u pristupnom procesu. U narednim fazama, Albanija će morati da se uskladi sa zakonodavstvom EU u okviru 35 poglavlja.
Crna Gora i Srbija oko deset godina vode ovakve pregovore. Severna Makedonija još uvek čeka na početak procesa, dok Bosna i Hercegovina mora da ispuni određene uslove pre nego što počne pregovore.
Takozvano Kosovo je i dalje u statusu "potencijalnog kandidata za članstvo". Sve dok odnosi između Kosova i Srbije ne budu normalizovani, ulazak ove navodne države u EU će najverovatnije ostati neizvestan, jer je za pristupni proces potrebna saglasnost svih 27 članica – a Kosovo nisu priznale pet zemalja EU - Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Ipak, podrška regionu ne izostaje. Takozvani Plan rasta predviđa šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, od čega četiri milijarde u kreditima i dve milijarde u bespovratnim sredstvima. Cilj je da zemlje Zapadnog Balkana, i pre formalnog članstva, počnu da se približavaju EU i evropskom jedinstvenom tržištu. Evropska komisija tvrdi da će to podstaći privrede regiona i omogućiti im da se udvostruče u narednih deset godina.
Da bi koristile sredstva iz ovog plana, zemlje moraju, između ostalog, da predaju plan reformi po preporukama Evropske komisije.
Prošle nedelje, Evropska komisija je objavila da je pet od šest reformskih agendi već odobreno, dok je ona iz Bosne i Hercegovine još uvek na čekanju. Evropska komisija će ubrzano formalizovati ove planove, a zemlje koje žele da koriste sredstva iz Plana rasta moraju da zaključe odgovarajuće kreditne aranžmane i sprovedu reforme. Prema rečima Ursule fon der Lajen, ovaj proces bi trebalo da bude završen do kraja godine.
(EUpravo zato/JA)