- U Dablinu je počeo deveti samit Evropske političke zajednice, uz oko 50 lidera i predstavnike ključnih evropskih i međunarodnih institucija.
- Tema skupa je 'Evropa - snažna, sigurna i povezana', a domaćin Mišel Martin poručio je da EPC služi političkom dijalogu i saradnji.
- Na samitu su i Mark Karnej i Mark Rute, dok se na neformalnom forumu ne donose obavezujuće odluke.
U Dablinu se danas održava deveti samit Evropske političke zajednice (EPZ), koji okuplja oko 50 šefova država ili vlada, kao i čelnike ključnih evropskih i međunarodnih institucija. Pod sloganom "Evropa . snažna, sigurna i povezana", lideri razgovaraju o najvažnijim političkim, bezbednosnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočava evropski kontinent, a jedno od centralnih pitanja jeste i mesto Evrope u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini.
Samit se održava u trenutku intenziviranja diplomatskih aktivnosti, nakon razgovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju. Pregovori su rezultirali dogovorom o velikoj razmeni zarobljenika, ali bez konkretnog pomaka u vezi sa prekidom vatre i teritorijalnim pitanjima.
Posebnu pažnju privlači pitanje učešća Evrope u daljim pregovorima. Iako su evropski predstavnici imali odvojene konsultacije sa ukrajinskim i američkim zvaničnicima, nisu direktno učestvovali u trilateralnim razgovorima. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistira da Evropa mora imati važnu ulogu u odlučivanju o budućoj bezbednosnoj arhitekturi kontinenta.
Upravo je pitanje evropskog glasa za pregovaračkim stolom jedna od ključnih poruka predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, koji je u uvodnom obraćanju na samitu u Dablinu istakao da je bezbednost evropskog kontinenta neraskidivo povezana sa bezbednošću Ukrajine i postizanjem pravednog i trajnog mira.
Evropska komisija je objavila godišnji Paket proširenja, a EUmeter je detaljno i transparentno prikazao napredak Srbije u periodu između dva Izveštaja EK.
Košta je podsetio da je Evropska politička zajednica osnovana 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, i da od tada predstavlja forum za razgovore o bezbednosti čitavog evropskog kontinenta.
"Vreme zona uticaja u Evropi odavno je prošlo. O bezbednosti Evrope ne može se razgovarati bez evropskog glasa za pregovaračkim stolom. Taj evropski glas mora biti rezultat zajedničkog delovanja evropskih država, Evropske unije i NATO-a", poručio je Košta.
Govoreći o budućoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, predsednik Evropskog saveta ocenio je da nema potrebe za njenom izgradnjom od početka, već da budući dogovori moraju da se zasnivaju na principima Helsinškog završnog akta iz 1975. godine, među kojima su suverena jednakost država, nepovredivost granica, teritorijalni integritet i mirno rešavanje sporova.
Posebno je naglasio da Ukrajina, kao i svaka druga suverena država, mora imati pravo da samostalno bira svoje partnere, saveznike i budućnost.
"Evropska unija će nastaviti da brani ove principe, zajedno sa Ukrajinom, jer znamo da istinski mir može biti trajan samo ako je pravedan. A pravedan može biti samo ako počiva na principima", istakao je Košta.
Kada je reč o konkretnim koracima ka okončanju rata, Košta je naveo da su evropski prioriteti postizanje prekida vatre, ostvarivanje opipljivog napretka u Crnom moru i stvaranje uslova za mirovni sporazum. Istovremeno je upozorio da dosadašnji potezi Moskve, uključujući eskalaciju sukoba i napade na ukrajinske civile, ne ukazuju na stvarnu spremnost Rusije za mir.
Prema njegovim rečima, naredne nedelje biće odlučujući test spremnosti Rusije da zaustavi rat.
Domaćin samita, irski premijer Mihael Martin, istakao je značaj Evropske političke zajednice kao prostora za politički dijalog i saradnju unutar šire evropske porodice. Među učesnicima su i kanadski premijer Mark Karnej i generalni sekretar NATO Mark Rute.
Pored plenarnih sednica, samit pruža priliku za bilateralne i multilateralne razgovore o zajedničkim izazovima, uključujući evropsku bezbednost, konkurentnost, energetsku saradnju i otpornost na spoljne pretnje.
Evropska politička zajednica osnovana je nakon ruske invazije na Ukrajinu, a prvi samit održan je u oktobru 2022. godine u Pragu. Sastanci se organizuju dva puta godišnje i predstavljaju neformalni forum na kojem se ne donose obavezujuće odluke, ali se otvara prostor za razgovore o zajedničkim političkim, ekonomskim i bezbednosnim izazovima.
Nakon Praga, samiti su održani u Moldaviji, Španiji, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Albaniji, Danskoj i Jermeniji, dok je sastanak u Tirani bio prvi samit ovog formata održan na Zapadnom Balkanu.
U trenutku kada se vode razgovori o budućem mirovnom rešenju za Ukrajinu, poruke koje stižu iz Dablina ukazuju na nastojanje evropskih lidera da obezbede aktivniju ulogu u procesu koji će neposredno uticati na bezbednost čitavog kontinenta. Ishod današnjih razgovora i poruke koje će lideri uputiti nakon samita pokazaće koliko su evropske države spremne da nastupe jedinstveno u tom procesu.
(EUpravo zato.rs)