- Albanija želi da do kraja 2027. završi pregovore sa EU, ali Rama kaže da su vladavina prava, borba protiv korupcije i dosledne reforme i dalje ključni izazovi.
- Premijer poručuje da nezavisnost pravosuđa mora biti zaštićena institucijama, a ne političkim obećanjima, uz poštovanje prava i odgovornosti svih strana.
- Odnosi Tirane i Beograda, kao i normalizacija sa Prištinom, ostaju važni za region, a Rama tvrdi da Zapadni Balkan ne sme ostati talac prošlosti.
Albanija želi da do kraja 2027. godine završi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, ali put do tog cilja podrazumeva mnogo više od ispunjavanja formalnih uslova. Nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, demokratska odgovornost i politički dijalog ostaju ključni izazovi.
O budućnosti odnosa Tirane i Beograda, normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i mogućnosti za snažniju regionalnu saradnju razgovarali smo sa premijerom Albanije Edijem Ramom.
Evropske integracije i rokovi
Albanija je postavila ambiciozan cilj da do kraja 2027. godine završi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, što Evropska komisija ocenjuje kao ostvarivo uz nastavak reformi i napredak u svim pregovaračkim poglavljima.
Govoreći o tome da li je ovaj rok realan i koji bi izazovi mogli da uspore evropski put zemlje, premijer Edi Rama ističe da njegovo uverenje ne počiva samo na političkoj ambiciji, već i na konkretnim koracima koje je Albanija već preduzela.
"Evropska komisija predstavila je konkretan plan puta kojim se potvrđuje da je ovaj cilj dostižan. Takođe je preporučila da pripreme za izradu Ugovora o pristupanju Albanije počnu 2027. godine. To je značajna prekretnica, ali i podjednako velika odgovornost. Godinama je evropski put Albanije uglavnom bio obeležen čekanjem. Danas naš napredak više nego ikada zavisi od posla koji sami obavljamo. Svi pregovarački klasteri su otvoreni, a četiri poglavlja su privremeno zatvorena. To su konkretni rezultati", izjavio je za naš portal i dodao da se Albanija nalazi na poslednjem kilometru veoma dugog puta, ali da je svaki centimetar veoma važan i mora se savesno preći svaki njegov metar.
Evropska komisija je objavila godišnji Paket proširenja, a EUmeter je detaljno i transparentno prikazao napredak Srbije u periodu između dva Izveštaja EK.
"Najveći rizik je samozadovoljstvo, mešanje napretka sa završetkom procesa. Pred nama je još mnogo zahtevnog posla, posebno u oblasti vladavine prava, demokratskih institucija, ekoloških standarda i, iznad svega, dosledne primene reformi. Video sam kako evropski rokovi dolaze i prolaze. Naš zadatak je da ispunimo svaki zahtev, a da ne izgubimo nijedan dan. Završetak pregovora do kraja 2027. godine ostaje naš cilj. Sprovođenje reformi naša je odgovornost, dok okončanje pregovora zahteva i odluke Evropske unije i njenih država članica", rekao je Rama.
Izveštaj Evropske komisije o Albaniji
U Izveštaju Evropske komisije o Albaniji, prepoznat je napredak u borbi protiv korupcije, posebno kroz rad Specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK). Istovremeno čulo se i upozorenje na političke pritiske na pravosudne institucije i potrebu za jačanjem njihove odgovornosti.
U tom kontekstu, jedno od ključnih pitanja ostaje očuvanje pune nezavisnosti institucija koje istražuju korupciju na najvišem nivou, bez obzira na političku funkciju ili pripadnost onih koji su predmet istrage.
Nezavisnost pravosuđa mora se poštovati upravo onda kada je njeno sprovođenje neprijatno za one koji su na vlasti. Evropska budućnost Albanije zavisi od toga da ovaj princip postane nepovratan.
Govoreći o ovim primedbama i garancijama za očuvanje nezavisnosti institucija koje istražuju korupciju na najvišem nivou, premijer Rama ističe da bi pre deset godina nezavisni tužioci koji istražuju najviše predstavnike političke vlasti, uključujući i članove vladajuće većine, bili gotovo nezamisliva pojava u Albaniji, dok je danas to stvarnost.
"To se nije dogodilo slučajno. Rezultat je to temeljne reforme pravosuđa koju smo pokrenuli i sproveli, znajući da će stvarna nezavisnost neminovno postati neprijatna za političare, uključujući i nas same", izjavio je, dodajući da i priznanja za ostvareni napredak i primedbe moraju biti ozbiljno shvaćeni.
"Postignuća ne znače da nedostaci nestaju. Međutim, najjača garancija nezavisnosti pravosuđa ne može biti reč premijera. Ona moraju biti institucije koje imaju zakonsku zaštitu, resurse i ovlašćenja da istražuju, podižu optužnice i donose presude bez političke dozvole. Naša odgovornost je da poštujemo te garancije i da se uzdržimo od mešanja u njihov rad, bez obzira na to ko je predmet istrage. Niko ne sme biti iznad zakona, ali isto tako nikome ne smeju biti uskraćeni pretpostavka nevinosti i pravičan postupak. Nezavisnost i odgovornost međusobno se osnažuju kada su obe utemeljene na zakonu", naglasio je.
Unutrašnja politička pitanja
Izveštaj Evropske komisije ukazuje na izraženu građansku mobilizaciju u Albaniji, ali i na probleme političke polarizacije, nedovoljnog parlamentarnog nadzora i ograničenog dijaloga između vlasti i opozicije. U tom kontekstu, pitanje transparentnosti, odgovornosti institucija i prava građana da učestvuju u javnom dijalogu postaje posebno važno, naročito u procesu ubrzanih evropskih integracija.
Govoreći o ovim izazovima, Rama ističe da se napredak Albanije ne može posmatrati odvojeno od problema sa kojima se zemlja suočava i da oba aspekta zahtevaju pažnju. Dodaje da građani imaju pravo na odgovore o odlukama koje utiču na njihov život, dok je odgovornost vlade da ih sasluša, pruži objašnjenja i reaguje, čak i kada je suočena sa neprijatnim kritikama.
"Pripadam generaciji koja je izlazila na ulice kako bi izborila slobodu da se ne slaže. Pravo na mirne proteste mora biti zaštićeno kao osnovna sloboda. Nasilje se mora osuditi kao kažnjivo delo. Na zabrinutost javnosti odgovorili smo tako što smo učinili dostupnim veliki broj informacija i potpuno objavljivanje dokumentacije na posebnoj internet stranici (flamingomirror.al), kao i sprovođenjem sveobuhvatnih mera za ublažavanje pritiska troškova života. Takođe moramo jasno da objasnimo te mere i snosimo odgovornost za njihove rezultate. Pokrenuli smo platformu "Fol me Kryeministrin! (FolmeKm.al), prostor u kojem studenti i svi građani mogu da postavljaju svoja pitanja, iznose kritike, zabrinutosti i predloge, bez obzira na to da li se sa mnom slažu ili ne", rekao je za naš portal.
Kako je dalje objasnio, ideja je da to postane kontinuiran i strukturisan dijalog, da se pristigli predlozi razmatraju, daju odgovori i da se omogući uvid u dalji tok postupanja kako bi građani mogli da vide šta je pokrenuto, šta je urađeno i šta je ostalo nerešeno.
Ipak, svestan je da digitalna platforma ne može da ispuni celokupnu odgovornost za vođenje dijaloga.
"Parlament takođe mora biti mesto suštinske debate i delotvornog nadzora. Kao vladajuća većina, imamo posebnu odgovornost da pomognemo u stvaranju uslova za to, čak i kada se pokaže da je dogovor nemoguć. Pridruživanje Evropskoj uniji znači promenu načina na koji institucije funkcionišu, načina na koji odgovaraju građanima i načina na koji živimo zajedno uprkos dubokim neslaganjima", dodao je.
Regionalna saradnja i odnosi sa Srbijom
Albanija i Srbija predstavljaju važne aktere u oblikovanju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, a njihovi bilateralni odnosi imaju značajan uticaj na stabilnost i evropsku perspektivu regiona.
U kontekstu političkih promena u Srbiji i različitih regionalnih inicijativa, poput Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa, budućnost odnosa Tirane i Beograda otvara pitanja normalizacije odnosa, položaja Kosova i mogućnosti za unapređenje ekonomske, političke i društvene saradnje između dve zemlje.
Govoreći o budućnosti odnosa sa Srbijom, premijer Rama ističe da Zapadni Balkan ne može da gradi svoju budućnost ukoliko ostane zarobljen u sopstvenoj prošlosti, zbog čega je, kako navodi, dosledno podržavao saradnju sa Beogradom, čak i onda kada to politički nije bilo pogodno. Takođe, on insistira da tzv. Kosovo treba da bude nezavisno.
"Dozvolite mi da budem podjednako jasan, Republika Kosovo je nezavisna i suverena država. Njeno priznavanje ostaje od suštinskog značaja za trajni mir u našem regionu. Podrazumeva se da nijedan ozbiljan razgovor o odnosima između Tirane i Beograda ne može da izostavi Kosovo. Političku budućnost Srbije određuju njeni građani. Ne bih polazio od pretpostavke da bi promena rukovodstva automatski donela promenu u pravom smeru. A iz naše perspektive, ključni test za svako rukovodstvo Srbije jeste da li pokazuje spremnost da unapredi normalizaciju odnosa sa Republikom Kosovom i trasira kredibilan put ka njenom priznanju", izjavio je.
Takođe je naglasio da je do sada dosledno zastupao stav da Evropa treba da prihvati Srbiju i da njen evropski put ostavi otvorenim, bez obzira na sve, ali i da taj put nosi odgovornosti čije ispunjavanje procenjuje Evropska komisija. To, kako je objasnio, Beograd mora da ispuni, uključujući usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom, posebno u odnosu na Rusiju.
"Otvoreni Balkan nastao je iz jednostavnog uverenja, našim građanima i preduzećima bilo je potrebno manje prepreka i više mogućnosti, i to što pre. Berlinski proces je od samog početka postavio takvu ambiciju, ali je napredak prečesto bio talac međusobnih veta. Otvoreni Balkan nastojao je da ubrza taj napredak. Po mom mišljenju, njegov veliki potencijal potkopali su duboko ukorenjene političke predrasude i sitna rivalstva koja su mobilisana protiv njega. Praktične mogućnosti i dalje postoje, brži prelazak granica, jednostavnija trgovina, veća mobilnost radne snage, snažnije saobraćajne i energetske veze, kao i intenzivnija saradnja u turizmu i obrazovanju. To su koristi koje ljudi mogu da osete u svakodnevnom životu i na kojima treba da radimo kroz svaki okvir koji donosi rezultate", izjavio je Rama za naš portal.
Na samom kraju je naglasio da njegova vizija ostaje Zapadni Balkan u kojem granice imaju sve manji značaj u svakodnevnom životu i u kojem se u potpunosti poštuju nezavisnost, suverenitet i ravnopravan položaj svake zemlje, uključujući i tzv. Kosovo.
(EUpravo zato.rs)