Komisija konstatuje da nije bilo ni pokušaja da se one usvoje, iako se Severna Makedonija na to obavezala, a EU je integrisala u pregovarački okvir Zaključcima Saveta iz jula 2022. Dok su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija dobile indikativne mape puta (engl. roadmaps) ka završetku pregovora, Severna Makedonija, kandidat još od 2005, ostala je u grupi zemalja koje su zaglavljene na putu ka EU. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.
Šta brojke kažu?
Kada se ocene Komisije prevedu u brojčane vrednosti na skali od 1 do 5, prosečna pripremljenost Severne Makedonije iznosi 3,14, što je tek 0,03 više nego prošle godine (3,11). Kao i kod Srbije - sa kojom se sada u celosti izjednačila u pogledu stepena pripremljenosti - razlika je toliko mala da je preciznije govoriti o stagnaciji nego o napretku. Ocena je porasla u samo dva od 33 poglavlja - digitalna transformacija i mediji i obrazovanje i kultura, oba sa 3,0 na 3,5 - u 31 je ostala ista, a nijedno nije palo.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Isto je i sa brojem poglavlja na dobrom nivou pripremljenosti: i prošle i ove godine ih je sedam. U skladu sa takvim presekom stanja, klasteri su takođe gotovo nepromenjeni: Osnove stoje na 3,00, Unutrašnje tržište na 2,94, a jedino je Konkurentnost i inkluzivni rast porasla, sa 3,38 na 3,50. Spoljni odnosi su ostali na 4,00, jer je zemlja u potpunosti usklađena sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Dobar napredak Komisija beleži samo u dve oblasti, digitalnoj transformaciji i spoljnoj politici, dok je u nekoliko ključnih oblasti zabeležila da napretka nije uopšte bilo: borba protiv korupcije, sloboda izražavanja, izborno zakonodavstvo, odnosno preporuke OEBS-a/ODIHR-a i Venecijanske komisije, javne nabavke, itd. Ovakvo stanje treba da predstavlja jedno veliko upozorenje: kada se pristupni pregovori bilateralizuju, odnosno uzurpiraju od strane jedne države članice, to može imati izrazito demotivišući efekat i u skladu sa tim može učiniti stagnaciju permanentnim stanjem.
Gde leže ključni problemi?
Kada je u pitanju pristupni proces Severne Makedonije, političke prepreke su u prvom planu. Za usvajanje ustavnih izmena kojim bi se priznao status nacionalne manjine Bugarima - iako ih ima svega nekoliko hiljada - potrebna je dvotrećinska većina. Premijer Hristijan Mickoski je u junu poručio da njegova vlada neće podržati izmene bez jasnih garancija da neće biti novih uslovljavanja. Iako Komisija podseća da bilateralne ugovore, uključujući Prespanski sporazum i Ugovor o prijateljstvu sa Bugarskom, moraju da sprovode u dobroj veri sve strane, za sada Skoplje nije dobilo garancije da Sofija neće postaviti nove uslove.
Drugi set problema tiče se vladavine prava. Korupcija je, prema izveštaju, i dalje prisutna i predstavlja ozbiljnu zabrinutost. Izmene Krivičnog zakonika iz januara 2026. nisu adekvatno otklonile posledice izmena iz 2023. kojom su značajno bile smanjile kazne za zloupotrebu službenog položaja i ubrzale nastupanje zastarelosti. U takvoj situaciji nastaje pravna nesigurnost, a predmeti korupcije na visokom nivou često zastarevaju, što podstiče utisak nekažnjivosti. Istovremeno, Komisija upozorava da je pravosuđe, uprkos usvajanju novih zakona o Sudskom savetu i Savetu javnih tužilaca, i dalje opterećeno mešanjem drugih grana vlasti i drastičnim nedostatkom finansijske i kadrovske podrške.
Šta dalje?
Za razliku od Crne Gore ili Albanije, Severna Makedonija nema mapu puta sa datumima. Da bi mogla da se nada da će je u nekom trenutku i dobiti, pored ustavnih izmena, tri dokumenta za klaster Osnove su ključna. To podrazumeva mapu puta za reformu javne uprave (koja je usvojena u novembru 2025), dok se radi na mapi puta za vladavinu prava, sa akcionim planom za manjine, i na mapi puta o funkcionisanju demokratskih institucija. To su suštinska merila za otvaranje prvog klastera. Činjenica da je skrining unapred završen, ne čekajući političku odluku da se otkoči pristupni proces, omogućiće ubrzanje ukoliko u jednom trenutku Skoplje adresira zahteve Sofije.
Iako je Severna Makedonija zaglavljena na svom putu ka EU, to ne znači da ne može da ubira plodove iz Plana rasta. Tako Reformska agenda daje opipljiv podsticaj, a Komisija beleži da je Severna Makedonija u poslednjem izveštajnom periodu ostvarila značajan napredak u sprovođenju Reformske agende, i da je njena ispunjenost reformskih koraka više od 50%. To ukazuje da Severna Makedonija ima sposobnost da sprovodi reforme kada postoji jasan cilj i opipljivi podsticaji. Ako se ustavni čvor razreši, a tri mape puta budu spremne, ona bi mogla da za godinu-dve nadoknadi vreme provedeno u čekaonici.