Komisija ocenjuje da je izveštajni period obeležilo "sve veće udaljavanje od puta ka EU", uz nepostojanje funkcionalne vladajuće koalicije i uz reforme koje i dalje čekaju usvajanje. Ovo se naslanja na činjenicu da, iako su pregovori otvoreni odlukom Evropskog saveta u martu 2024, Bosna i Hercegovina ne pregovara za članstvo jer Savet još nije usvojio pregovarački okvir usled reformske i političke stagnacije u ovoj zemlji. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.
Šta brojke kažu?
Kada se ocene Komisije prevedu u brojčane vrednosti na skali od 1 do 5, prosečna pripremljenost Bosne i Hercegovine iznosi 1,67, što je identično prošlogodišnjoj oceni. Time je ona poslednja među devet kandidata, daleko iza Crne Gore (3,98), Albanije (3,32), Srbije i Severne Makedonije (3,14). Da stvari budu još gore, iako je od početka rata u Ukrajini Bosna i Hercegovina dobila status kandidata i dobila zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora od strane Evropskog saveta, ona se ni milimetar nije pomerila u pogledu pripremljenosti.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Ako se gleda po dubini, iako u nekoliko poglavlja Komisija beleži ograničen ili određeni napredak, on nije bio dovoljan da neka poglavlja dobiju višu ocenu. U 13 poglavlja ovaj kandidat je i dalje na ranom nivou pripremljenosti, u 16 ima određeni nivo pripremljenosti, a samo u dva - slobodno kretanje kapitala (poglavlje 4) i intelektualna svojina (poglavlje 7) - umerenu pripremljenost. Nijedno poglavlje nema dobar nivo. Isto važi i za klastere: Osnove su 1,80, Unutrašnje tržište 1,94, Konkurentnost i inkluzivni rast 1,50, Zelena agenda 1,63, Resursi, poljoprivreda i kohezija 1,20 i Spoljni odnosi 2,00, što su iste vrednosti kao i prošle godine.
Gde leže ključni problemi?
Komisija navodi da je funkcionisanje izvršne i zakonodavne vlasti ometala politička fragmentacija, da su nezavisne institucije slabe i da svi nivoi vlasti pokazuju znake zarobljavanja države. Na primer, u jeku osude i smene Milorada Dodika, Narodna skupština Republike Srpske imenovala je tri vlade, od kojih su dve podnele ostavke zbog sporenja oko legitimiteta. Komisija ističe i istorijski revizionizam i veličanje ratnih zločina, a sahranu Ratka Mladića u Beogradu, kojoj su prisustvovali lideri iz Republike Srpske, ocenjuje kao primer koji je "suštinski nespojiv sa vrednostima EU".
Iz takvog političkog miljea, problemi sa vladavinom prava postaju prirodna posledica. U poglavlju 23 nije bilo napretka, a c. Ustavni sud još čeka popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta. U borbi protiv korupcije praksa ostaje slaba, a ističe se i da u predmetima na visokom nivou nije zabeležena nijedna nova pravosnažna presuda. Uz to, sloboda medija beleži "duboku stagnaciju" - izraz koji je atipičan za ovu vrstu izveštaja - a javni servis odnosno Radiotelevizija (BHRT) je u ozbiljnoj opasnosti da prestane sa radom usled finansijskoj i operativnoj krizi.
Šta dalje?
Usvajanje pregovaračkog okvira zavisi od tempa novih vlasti u Bosni i Hercegovini, kako na federalnom tako i na entitetskom nivou. Komisija traži da se posle izbora što pre formiraju sva izvršna i zakonodavna tela i da se pokaže "obnovljena posvećenost" reformama. Najvažniji prioriteti su:
- imenovanje glavnog pregovarača, bez kojeg ne može da se počne sa prezentovanjem pravnih tekovina EU (engl. screening);
- imenovanje koordinatora za Plan rasta, ratifikacija finansijskih sporazuma i sprovođenje Reformske agende pre isteka roka krajem 2026;
- usvajanje pravosudnih zakona u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, kao i popunjavanje Ustavnog suda;
- ustavne i izborne reforme u skladu sa presudom Sejdić-Finci, uz sprovođenje odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u Republici Srpskoj.
Dok se čeka na ove reforme, postoji i cena odlaganja. Reformska agenda po Planu rasta usvojena je tek u septembru 2025, te zemlja ostaje pod rizikom da izgubi ako zakonski okvir ne bude uspostavljen do kraja 2026. Ona je već gubitaš, jer je odlaganjem sa usvajanjem reformske agende nepovratno izgubila 100 miliona evra. Suštinski, Bosna i Hercegovina nema vremena za gubljenje. Dok ona stagnira, ne samo što propušta momentum za proširenje, već i gubi ključne projekte: Komisija je već prekinula namenu grantova EU za železnički projekat na Koridoru Vc zbog zastoja na državnom nivou.