- Brisel još razmatra isplatu preostale tri tranše Srbiji iz Plana rasta, a do sada je isplaćeno 168 miliona evra.
- Kopman kaže da se uslovi pažljivo procenjuju i da je moguće da nova vlast zatraži reviziju reformske agende.
- Srbija je dostigla oko 42 odsto sprovođenja reformi, dok su Crna Gora i Albanija blizu 90 odsto.
Generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman izjavio je danas da se još razmatra isplata preostale tri tranše Srbiji iz Plana rasta i podsetio da je iz tog mehanizma Srbiji isplaćeno 168 miliona evra, od čega je 111 miliona evra dato na pretfinansiranje, kao i prva tranša od oko 57 miliona evra.
Nakon što je dan ranije predstavljen izveštaj o napretku zemalja budućih članica, u Briselu je danas održana zajednička sednica Odbora za spoljne poslove i Odbora za budžet Evropskog parlamenta.
Među pitanjuma našlo se i ono koje je uputio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula o tome kakva je trenutna situacija za Srbiju obzirom i promenu vlasti na nedavnim izborima i na koji način ce Evropska komisija osigurati da se procena napretka Srbije zasniva na konkretnim institucionalnim promenama, a ne samo na obećanjima novog političkog rukovodstva.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Kopman je rekao i da treba praviti razliku između uslova koji se odnose na postojeće tranše koje su trenutno predmet razmatranja, koji se veoma pažljivo procenjuju, i dodao da postoje i dodatni uslovi.
"Zato to pažljivo procenjujemo. Kada je reč o budućnosti, pred nama je veoma specifična situacija u Srbiji, koja podrazumeva suštinsku promenu političkog pejzaža. Moguće je da partner zatraži, odnosno predloži reviziju reformske agende. Zato je još uvek rano govoriti o tome da li će novi tim želeti da preduzme takav korak, ali znamo da su veoma usmereni na temeljna pitanja, kao što su vladavina prava i demokratija", rekao je Kopman.
Govoreći o "Mehanizmu za reforme i rast", rekao je da je početak njegove primene putem reformskih agendi koje je svaka zemlja utvrdila bio nešto sporiji, ali da se sada sprovođenje reformi ubrzava i da je trenutno dostignuta stopa sprovođenja od 63 odsto u prva četiri izveštajna perioda, što obuhvata vreme do leta ove godine.
On je rekao da je to veoma zahtevan instrument u poređenju sa prethodnim i da zato nije iznenađenje što je u prvoj polovini prošle godine napredak bio spor u celom regionu.
Prema njegovim rečima još je rano za donošenje konačnih zaključaka, s obzirom na to da je preostalo još godinu dana do isteka okvira, ali da veruje da je, ukoliko se tempo sprovođenja nastavi ovim intenzitetom, to veoma dobra osnova za naredni Višegodišnji finansijski okvir.
Od zemalja kandidata, rekao je Kopman, Crna Gora i Albanija su veoma blizu 90 odsto sprovođenja, Severna Makedonija je počela sporo, ali je u poslednje vreme značajno ubrzala tempo i sada je dostigla stopu sprovođenja za koju se procenjuje da će premašiti 50 odsto, a da je Srbija dostigla stopu sprovođenja od oko 42 odsto, iako radi na drugim koracima.
"Reforme su znatno složenije od onih koje viđamo u državama članicama, budući da zemlje moraju da se pripreme za pristupanje, što podrazumeva temeljne reforme pravosudnog sistema i okvira za državnu pomoć, uspostavljanje nezavisnih tela za praćenje slobode medija, i slično", zaključio je on.
Instrument osmišljen da omogući promene na evropskom putu zemalja regiona
Kopman je podsetio da je Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan osmišljen da omogući ključne promene na evropskom putu zemalja regiona, a istovremeno podstakne stvaranje uslova za ubrzanje ekonomskog rasta.
Reč je o instrumentu zasnovanom na učinku, što znači da su isplate strogo uslovljene sprovođenjem reformi, uz uslov da se poštuju i opšti kriterijumi.
Zbog toga je ovaj instrument veoma moderan alat, drugačiji od drugih instrumenata i komplementaran postojećem finansiranju kroz IPA fondove, koji imaju sasvim drugačiju prirodu.
Napredak se značajno razlikuje od zemlje do zemlje, ocenio je Kopman, a potom i dao konkretne rezultate.
"Crna Gora i Albanija već su dostigle gotovo 90 odsto realizacije. Nije iznenađujuće što se to odražava i na njihov napredak na evropskom putu. Severna Makedonija je u početku sporo napredovala, ali je u poslednje vreme ubrzala sprovođenje reformi i sada je dostigla stopu realizacije za koju procenjujemo da prelazi 50 odsto. Srbija je imala znatno manje sveobuhvatan učinak i dostigla je stopu realizacije od oko 42 odsto, iako nastavlja da radi na sprovođenju preostalih koraka. Kosovo* je tokom jedne godine bilo suočeno sa institucionalnim blokadama, zbog kojih nije moglo da usvoji neophodni pravni okvir. To se dogodilo tek početkom ove godine. Zbog toga je Kosovo zaostajalo u sprovođenju reformi, ali sada beleži napredak", izjavio je.
Najozbiljniji problem je zabeležen u slučaju Bosne i Hercegovine, koja ima veoma nizak nivo realizacije.
"Kontinuirane unutrašnje političke blokade u toj zemlji ne usporavaju samo sprovođenje Instrumenta za reforme i rast, već utiču i na IPA fondove, pristupni proces i praktično sve druge oblasti. Posledica je da zemlja nije uspela da usvoji neophodni pravni okvir, zbog čega isplate nisu mogle da budu realizovane. Rekao bih da situacija postaje prilično kritična. Kao što znate, reformska agenda funkcioniše po principu da, nakon određenog roka za ispunjavanje koraka, postoji dodatni period od godinu dana za njihovo sprovođenje. Međutim, ukoliko se reforme ne realizuju ni u tom dodatnom roku, sredstva se nepovratno gube za tu zemlju i mogu biti preusmerena drugim korisnicima", rekao je Kopman i objasnio da, s obzirom na sva kašnjenja, u Bosni i Hercegovini, postoji realna mogućnost da ta zemlja izgubi gotovo 300 miliona evra.
(EUpravo zato.rs)