- Vlada Crne Gore zatvorila je dva od osam otvorenih pitanja sa Hrvatskom, što bi trebalo da olakša put Podgorice ka članstvu u EU.
- Reč je o preimenovanju bazena u Kotoru i pravnom ozvaničenju spomen-ploče u Morinju, uz podršku većine članova vlade.
- Brisel prati razgovore, a Hrvatska poručuje da preostaje dogovor o još šest spornih tačaka.
Podgorica i Zagreb napravili su ključni korak ka rešavanju dugogodišnjih bilateralnih sporova koji opterećuju odnose i usporavaju evropske integracije Crne Gore. Vlada Crne Gore u ponedeljak je usvojila odluke kojima su zvanično zatvorena dva od ukupno osam otvorenih pitanja na kojima zvanični Zagreb insistira.
Reč je o kompromisima koji direktno utiču na uklanjanje prepreka na putu Podgorice ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Ovaj potez privukao je i veliku pažnju Brisela, pa je odluku Vlade prokomentarisala i evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Ona je istakla da Evropska komisija prati ove razgovore i poručila da stvari postaju lakše nakon ostvarivanja članstva.
"Verujemo u vas kao zemlju kandidata, verujemo u državu članicu, verujemo da ćete moći da rešite probleme", navela je Marta Kos, naglašavajući poverenje u sposobnost obe strane da prebrode bilateralne nesuglasice.
Dok deo domaćih i regionalnih stručnjaka smatra da Hrvatska ne bi trebalo previše da insistira na ovim detaljima, zvanična Podgorica je povukla konkretne poteze kako bi ubrzala svoj evrointegracijski proces.
Rešena dva bilateralna pitanja: Bazen u Kotoru i spomen-ploča u Morinju
Vlada Crne Gore je, uz saglasnost većine članova, donela odluke kojima se rešavaju sporne tačke koje su izazvale oštre osude i diplomatske note iz Hrvatske.
Preimenovanje bazena u Kotoru: Na osnovu izmena Zakona o sportu, gradski bazen koji je od avgusta 2021. godine nosio ime po proslavljenom vaterpolisti Zoranu Džimiju Gopčeviću zvanično je preimenovan u "Gradski bazen Petar II Petrović Njegoš". Zagreb je oštro negodovao protiv prvobitnog naziva, tvrdeći da je Gopčević tokom rata devedesetih bio stražar u logoru Morinj gde su mučeni hrvatski zarobljenici.
Ozvaničenje spomen-ploče u Morinju: Vlada je naknadno pravno odobrila spomen-ploču koja je postavljena još u oktobru 2022. godine na ulazu u bivši vojni objekat i sabirni centar JNA. Odlukom je definisano da ploča ostaje na istoj lokaciji, u trenutnom obliku i sa postojećim tekstom. U obrazloženju se ističe da za ovo postoji poseban javni i društveni interes u kontekstu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.
Preostalih 6 zahteva Hrvatske na evropskom putu Crne Gore
Iako je zvanični Zagreb pozdravio ove odluke kao korak u dobrom smeru, hrvatski premijer Andrej Plenković podsetio je da Hrvatska ima ukupno osam jasnih zahteva. Kako bi Crna Gora ostvarila svoj cilj i postala članica EU, preostalo je da se postigne dogovor o još šest tačaka.
Povratak školskog broda "Jadran": Najveći simbolički spor vodi se oko vlasništva nad istorijskim jedrenjakom koji je pre raspada SFRJ bio baziran u Splitu, a koji Crna Gora odbija da vrati.
Konačno razgraničenje na Prevlaci: Rešavanje decenijskog teritorijalnog spora oko kopnene i morske granice na poluostrvu Prevlaka i na samom ulazu u Boku Kotorsku.
Utvrđivanje sudbine nestalih osoba: Intenziviranje razmene podataka i otvaranje vojnih arhiva radi pronalaženja i identifikacije lica nestalih u ratu devedesetih.
Odšteta za bivše logoraše: Isplata materijalne naknade hrvatskim državljanima (civilima i vojnicima) koji su bili zatočeni i zlostavljani u logoru Morinj.
Procesuiranje ratnih zločina: Pokretanje novih istraga i adekvatno kažnjavanje odgovornih pred crnogorskim sudovima za zločine počinjene nad Hrvatima.
Rešavanje imovinsko-pravnih zahteva: Naknada štete ili povraćaj imovine privatnim licima i hrvatskim institucijama čija je imovina u Crnoj Gori uništena ili oduzeta tokom rata.
(EUpravo zato.rs)