- Evropska komisija u oktobru treba da predstavi dokument o reformama pre proširenja i mapu puta za kandidate, posebno za Crnu Goru.
- Analiza bi trebalo da pokaže šta EU mora da promeni u institucijama, budžetu i odlučivanju, ali konačne odluke ostaju na državama članicama.
- Sagovornici ocenjuju da Crna Gora ima šansu za brži napredak, ali mora da nastavi reforme i sačeka stav članica EU.
Evropska komisija, prema ranijim najavama, predstaviće u oktobru dokument koji se odnosi na pregled reformi pre proširenja, u čemu zemlje regiona vide svoju šansu za ulazak u evropsku porodicu. Reč je o nastojanju Evropske komisije da ispuni obećanja koja je predsednica Ursula fon der Lajen dala prilikom inauguracije 2022. godine.
Prema rečima višeg analitičara Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina Adnana Ćerimagića, predsednica EK trebalo da predstavi dokument kojim će biti procenjeno da li je sama Evropska unija spremna za prijem novih članica, kao i šta je potrebno promeniti unutar EU kako bi se taj proces omogućio.
Ćerimagić očekuje da će analiza obuhvatiti prilagođavanje evropskih politika i budžeta, promene u funkcionisanju institucija i načinu donošenja odluka, ali i definisanje onoga što će se očekivati od budućih članica.
Cilj je, između ostalog, da se pronađe način da se Evropska unija zaštiti od problema i negativnih iskustava koja su pratila prijem pojedinih novih članica u prošlosti.
Godišnji izveštaj o napretku država kandidata očekuje se krajem oktobra, piše RTCG.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Istovremeno, Evropska unija planira da predstavi mapu puta za države koje žele da postanu deo evropskog bloka. Time bi kandidatima, a pre svega Crnoj Gori, trebalo da budu jasnije određeni naredni konkretni koraci i rokovi na putu ka članstvu.
Ćerimagić, međutim, ukazuje da Evropska komisija može da predlaže rešenja i daje ideje, dok konačne odluke o ključnim koracima donose države članice jednoglasno. To se odnosi na završetak pregovora, okončanje izrade ugovora o pristupanju, kao i na konačnu odluku o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Iako najnoviji predlozi ulivaju optimizam i daju određenu nadu, Ćerimagić smatra da ipak treba sačekati reakcije država članica. Kada je reč o Crnoj Gori, ocenjuje da ona već preduzima veliki broj aktivnosti koje su u njenoj moći, ali da mora da nastavi reforme i ubedi Evropsku komisiju i države članice da je ispunila sve što se od nje očekuje.
U tom kontekstu, postavlja se i pitanje da li zemlje kandidati treba pažljivo da prate izbore koji će biti održani tokom narednih meseci i naredne godine u evropskim državama, posebno imajući u vidu sve veću podršku desničarskim partijama.
Ćerimagić smatra da je praćenje tih političkih procesa od velikog značaja zbog previranja koja postoje širom Evrope. On zagovara aktivnu politiku crnogorske vlade kako bi se smanjio pritisak koji može nastati zbog čekanja na ratifikaciju ugovora o pristupanju, kao i zbog mogućih odlaganja u pojedinim državama članicama.
Prema njegovoj oceni, građani i privreda Crne Gore trebalo bi da što pre osete konkretne koristi od sprovedenih reformi i budućeg članstva. Kao jednu od mogućnosti navodi model prema kojem bi Crna Gora, pored onoga što je Hrvatska dobila kroz učešće u radu institucija EU u svojstvu posmatrača, mogla da dobije i konkretnije benefite.
Ćerimagić posebno ukazuje na nemačko-francuski predlog prema kojem bi prva naredna zemlja koja završi potrebne reforme, odnosno Crna Gora, mogla da uživa određene benefite članstva, poput učešća na jedinstvenom tržištu, odmah nakon zaključenja svog reformskog procesa.
Politikolog iz Sarajeva Omar Memišević ocenjuje da promene koje se trenutno mogu primetiti u Briselu predstavljaju drugačiji pristup Evropske unije prema zemljama regiona. Posebno ističe mogućnost članstva Crne Gore i Albanije, a naročito Crne Gore, smatrajući da bi prijem jedne ili obe zemlje imao značajan uticaj na kredibilitet Evropske unije i njene politike prema Zapadnom Balkanu.
Memišević pritom podseća na iskustvo Severne Makedonije i proces koji je prethodio njenom članstvu u NATO-u. Prema njegovom viđenju, primer promene imena države i izmene ustava pokazao je koliko proces evropskih integracija može biti složen i dugotrajan, zbog čega smatra da je važno da EU prema zemljama regiona pošalje jasniju poruku o perspektivi članstva.
On smatra da bi, imajući u vidu veličinu Crne Gore i njen značaj, ta zemlja trebalo da postane punopravna članica EU po modelu po kojem su ranije pristupile Hrvatska, Slovenija i baltičke zemlje.
Kao argumente za takav stav Memišević navodi geostrateški položaj Crne Gore, relativno malu teritoriju i broj stanovnika, ali i činjenicu da ta zemlja već koristi evro i da je članica NATO-a. Zbog svega toga, ocenjuje da Crna Gora ima određene specifičnosti koje bi mogle da joj olakšaju put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Podsetimo, Vlada Crne Gore već je navela da je njen cilj da pregovori sa EU budu završeni do kraja 2026. godine, a članstvo ostvareno 2028. godine.