- Ministri Zapadnog Balkana i EU sastali su se u Pržnu u okviru Berlinskog procesa, uz fokus na reforme, bezbednost i postepenu integraciju u jedinstveno tržište Unije.
- Đurić je poručio da Srbiji treba više praktične Evrope, dok je Vadeful ocenio da je budućnost Zapadnog Balkana u EU i da region mora sam da sprovede promene.
- Marta Kos je rekla da je Crna Gora u završnoj fazi pregovora i najavila dodatne ideje Evropske komisije o postepenoj integraciji 6. oktobra.
Ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici država članica Berlinskog procesa, Evropske unije i regionalnih organizacija sastali su se 1. oktobra u Pržnu, u okviru crnogorskog predsedavanja Berlinskim procesom.
Domaćin sastanka bio je potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović, a među učesnicima su bili evropska komesarka za proširenje Marta Kos i savezni ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful.
Sastanak je održan pod nazivom "Zapadni Balkan u Evropi koja se menja", a razgovaralo se o bezbednosti, ekonomskom i društvenom približavanju, regionalnoj saradnji, postepenoj integraciji u jedinstveno tržište Evropske unije, kao i o prilikama za naredne generacije.
Posebna pažnja bila je posvećena evropskim integracijama i reformama koje zemlje regiona treba da sprovedu, ali i konkretnim koristima koje regionalna i evropska integracija mogu doneti građanima i privredi.
Đurić: Potrebno nam je odmah što više Evrope u praktičnom smislu
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je Srbiji potrebno što više Evrope u praktičnom, a ne u ideološko-birokratskom smislu.
Đurić je, nakon učestvovanja na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Berlinskog procesa, odgovarajući na pitanje kako Srbija sada gleda na inicijative poput one koju je iznela komesarka za proširenje EU Marta Kos da će Evropska komisija 6. oktobra izneti dodatne ideje o tome kako može da se proširi postepena integracija u EU, ukazao na konkretne stvari koje su Srbiji potrebne.
"Nama treba što više Evrope, odmah, ali u vrlo praktičnom smislu, dakle ne u nekom ideološko-birokratskom smislu. Nama treba da naši ljudi ne čekaju satima na granici. Nama treba da naša roba, s obzirom na to da Srbija čini 57 odsto regionalne ekonomije, ne čeka na granicama. Nama treba da, kada je reč o, recimo, telekomunikacijama, nemamo roming u zemljama regiona. I Srbija sve to, naravno, podržava," kazao je Đurić.
Vadeful: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful poručio je na sastanku da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Vadeful je rekao da je Berlinski proces svedočanstvo o pravcu u kojem region želi da ide, ka budućnosti u kojoj zemlje Zapadnog Balkana mogu da postanu članice Evropske unije.
"Imamo 26 događaja, uključujući 12 ministarskih konferencija. Ovo je, najverovatnije, najveći Berlinski proces u istoriji. Berlinski proces je svedočanstvo o tome kuda želimo da idemo, ka budućnosti u kojoj zemlje Zapadnog Balkana mogu da postanu članice Evropske unije," rekao je Vadeful.
On je ocenio da, ukoliko postoji volja i sposobnost da se ispune kriterijumi za pristupanje Evropskoj uniji, uspeh može biti postignut u narednih nekoliko godina.
"Berlinski proces deluje kao katalizator na vašem putu ka evropskim integracijama. Da bi se region približio Evropskoj uniji, on sam mora da pokrene te promene i istinski preuzme odgovornost za njih, prevazilazeći političke i druge prepreke," dodao je.
Govoreći o Crnoj Gori, Vadeful je rekao da ona, dve decenije nakon sticanja nezavisnosti, "kuca na vrata Evropske unije, navodeći da se taj proces čuje i u Briselu i evropskim prestonicama.
Podsetio je i na samit EU i Zapadnog Balkana održan u Tivtu u junu, kao i na nemačko-francuske napore usmerene ka stvaranju novog zamaha u procesu proširenja i postepenoj integraciji zasnovanoj na zaslugama.
Ibrahimović: I Zapadni Balkan ima svoje odgovornosti, moramo da sprovedemo reforme
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović ocenio je da proces pristupanja Evropskoj uniji mora i dalje da bude transformativan proces koji jača institucije, vladavinu prava i demokratiju, ali i stvara bolje prilike, veću ekonomsku konvergenciju i sigurnije okruženje.
"Zapadni Balkan takođe ima svoje odgovornosti. Moramo da sprovedemo reforme," poručio je Ibrahimović.
On je ocenio da se sastanak u Pržnu održava u trenutku kada se svet brzo menja kao i da se kontinent suočava sa konvencionalnim vojnim pretnjama, ali i sa hibridnim napadima, sajber pretnjama, dezinformacijama, stranim mešanjem i rastućim pritiskom na kritičnu infrastrukturu.
Ukazao je da istovremeno i Evropa prolazi kroz duboku ekonomsku i tehnološku transformaciju.
"Smatram da evropska perspektiva Zapadnog Balkana ne sme da se posmatra isključivo kao institucionalni proces. To je, u suštini, pitanje bezbednosti, prosperiteta i budućnosti naših građana," rekao je ministar.
On je istakao da institucije moraju da se jačaju, da se smanjuju političke tenzije i da se otvorena pitanja rešavaju putem dijaloga.
"Takođe, moramo svojim delovanjem da pokažemo da evropske integracije nisu samo strateški cilj, već i proces transformacije koji smo spremni sami da sprovedemo. Međutim, evropska perspektiva predstavlja i zajedničku odgovornost. Evropska unija ima važnu ulogu u očuvanju kredibiliteta i dinamike procesa proširenja, u pružanju podrške reformama, kao i u obezbeđivanju sve veće integracije Zapadnog Balkana u evropski ekonomski, politički i bezbednosni prostor, rekao je on.
Ibrahimović je naveo da region ne treba posmatrati isključivo kao buduće proširenje Evropske unije, ocenjujući da je već deo evropskog bezbednosnog okruženja.
"Već doprinosimo evropskoj bezbednosti kroz usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, učešće u evropskim i evroatlantskim strukturama, kao i kroz napore da ojačamo otpornost na pretnje koje sve više pogađaju sve nas. Upravo zbog toga Berlinski proces ostaje važan, rekao je ministar.
On je ocenio da Berlinski proces ima značaj upravo zato što okuplja Zapadni Balkan i države članice EU oko praktične saradnje, povezanosti, mobilnosti, pomirenja i zajedničke evropske budućnosti.
"Iskoristimo ovaj sastanak da potvrdimo jednostavno načelo: bezbedniji, prosperitetniji i više evropski Zapadni Balkan znači snažniju Evropu u celini. A Crna Gora je spremna da nastavi saradnju sa svima vama na ostvarivanju tog cilja, poručio je Ibrahimović.
Marta Kos: Crna Gora je u završnoj fazi pregovora
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da se Crna Gora nalazi u završnoj fazi pregovora sa Evropskom unijom i najavila da se na narednoj međuvladinoj konferenciji, sredinom oktobra, očekuje zatvaranje još nekoliko pregovaračkih poglavlja.
Kos je čestitala Crnoj Gori na rezultatima u sprovođenju reformi i navela da je do sada zatvoreno 18 pregovaračkih poglavlja.
"Već ste zatvorili 18 pregovaračkih poglavlja, a očekujemo da će još nekoliko poglavlja biti zatvoreno na narednoj međuvladinoj konferenciji sredinom oktobra. Sada ste čvrsto u završnoj fazi, zato nastavite da ulažete svu energiju u uspešan završetak pregovora," poručila je Kos.
Takođe je ocenila da je 2026. rekordna godina za politiku proširenja EU i istakla da proširenje vidi kao strateški, bezbednosni i ekonomski interes Evrope.
Kos je, govoreći o budućnosti procesa proširenja, naglasila da geopolitički razlozi i princip zasnovan na zaslugama nisu međusobno suprotstavljeni.
"Geopolitika određuje zašto je proširenje važno i koliko hitno moramo da delujemo. Ostajemo posvećeni principu zasnovanom na zaslugama, jer zasluge određuju uslove, ko je spreman da se pridruži i kada," rekla je komesarka za proširenje.
Ona je najavila i da će Evropska komisija 6. oktobra predstaviti dodatne ideje o tome kako može da se proširi postepena integracija u EU, uz naglasak da to ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo.
(EUpravo zato.rs)