- Evropska komisija 30. septembra najavljuje nove mere za proširenje EU, uz poseban fokus na Crnu Goru i Albaniju kao najdalje odmakle kandidate.
- Istovremeno, Brisel bi trebalo da ponudi i konkretne korake za ostatak Zapadnog Balkana, kroz postepenu integraciju i nove podsticaje.
- U tekstu se upozorava da EU ne sme da zanemari otvorena bilateralna i politička pitanja u regionu, jer ona i dalje koče članstvo.
Dokument koji bi Evropska komisija trebalo da predstavi 30. septembra mogao bi da bude važna tačka za novi pristup politici proširenja EU. Njegove preporuke poslužiće kao osnova za razgovore lidera Unije u oktobru, a očekuje se da će poseban akcenat biti stavljen na zemlje koje su najviše odmakle u pregovorima.
Crna Gora i Albanija mogle bi tako da dobiju jasniju perspektivu završetka pristupnog procesa. Istovremeno, međutim, Brisel bi trebalo da ponudi odgovor i za ostatak Zapadnog Balkana - zemlje koje još nisu blizu članstva, ali za koje bi trebalo otvoriti nove mogućnosti za napredovanje ka EU.
Upravo taj deo novog pristupa mogao bi da pokaže da li proširenje ostaje politika zasnovana samo na konačnom cilju, punopravnom članstvu ili će kandidatima biti ponuđeni konkretni koraci i koristi i pre ulaska u Uniju.
Svaka zemlja Zapadnog Balkana koja, posle više od dve decenije čekanja, konačno postane članica Evropske unije predstavlja razlog za slavlje. Crna Gora i Albanija trenutno su najdalje odmakle i zbog toga zaslužuju podršku da naprave i poslednji korak ka članstvu.
Ipak, usmeravanje pažnje Brisela pre svega na njih otvara pitanje da li EU time daje prednost rezultatima koji su najlakše ostvarivi.
Obe zemlje pokazale su spremnost da sprovedu reforme, ali se istovremeno suočavaju sa znatno manjim brojem prepreka koje su godinama usporavale druge zemlje regiona. Za razliku od njih, nemaju velika bilateralna pitanja koja bi mogla da zakoče pristupni proces, niti složene odnose sa susedima koje je potrebno rešavati pre članstva.
Crna Gora je u tom smislu posebno pogodna za predstavljanje proširenja kao relativno jednostavnog geopolitičkog uspeha. Mala veličina zemlje i ograničen broj otvorenih pitanja sa susedima čine njen pristupni put manje zahtevnim za EU, a zvaničnici Evropske komisije su čak godišnji trošak njenog članstva po građaninu Unije uporedili sa cenom jedne šoljice kafe.
Međutim, fokus na ono što je najlakše ostvariti ne bi trebalo da posluži kao pokriće za to da EU zanemari svoju osnovnu odgovornost na Zapadnom Balkanu. Unija bi trebalo da iskoristi svoj uticaj kako bi podstakla reforme i rešavanje bilateralnih pitanja, čime bi se ojačala stabilnost u regionu koji se i dalje teško suočava sa svojom prošlošću.
Regionalna perspektiva
Na kraju ratova devedesetih godina EU je usvojila regionalni okvir za Zapadni Balkan. Ideja je bila jednostavna i privlačna: poboljšanje odnosa između zemalja Zapadnog Balkana trebalo je da ide uporedo sa njihovim približavanjem EU.
Dve decenije kasnije, taj pristup doneo je brojne izazove, ali i određene uspehe. Ipak, samo je Hrvatska postala punopravna članica EU.
Zastoj u procesu proširenja delimično je posledica nedostatka posvećenosti reformama od strane vlada u regionu, ali i unutrašnjih blokada unutar EU i nedostatka osećaja hitnosti dok se Unija suočavala sa nizom drugih kriza, prenosi ECFR, nezavisna organizacija za istraživanje i analizu evropske politike.
Nakon što je Rusija 2022. godine pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, proširenje je ponovo iznenada postalo prioritet. EU je shvatila da mora da spreči nastanak sive zone između sebe i Rusije. Dobijanje statusa kandidata za članstvo od strane Ukrajine i Moldavije 2022. godine ponovo je probudilo interesovanje država članica za do tada zapostavljeni proces proširenja na Zapadni Balkan.
Crna Gora i Albanija prepoznale su novu geopolitičku priliku, ubrzale reformske napore i stigle do tačke u kojoj je pristupanje EU postalo realna mogućnost. Glavni pokretač novog zamaha u procesu proširenja dramatično se razlikuje od onoga što je prvobitno pokretalo integraciju Zapadnog Balkana.
Dok bi eventualno članstvo Ukrajine i Moldavije trebalo da doprinese jačanju evropske odbrane pred zajedničkom pretnjom, proširenje na Zapadni Balkan prvobitno je trebalo da podstakne regionalnu stabilnost i pomirenje među zemljama koje su međusobno ratovale.
Uspešno pristupanje jedne zemlje Zapadnog Balkana moglo bi da pokaže ostatku regiona da je članstvo u EU moguće i da je proširenje zaista zasnovano na zaslugama, odnosno da nagrađuje zemlje koje sprovode reforme i donose odgovarajuće geopolitičke odluke.
Ipak, slika proširenja ne može se svesti samo na zemlje koje su najbliže članstvu. Kosovo* i dalje ostaje zarobljeno u nerešenom pitanju statusa, Bosna i Hercegovina se suočava sa ozbiljnim problemima funkcionisanja ustavnog sistema, dok je evropski put Severne Makedonije godinama opterećen bilateralnim sporovima sa državama članicama EU.
Zato bi usmeravanje pažnje prvenstveno na kandidate koji imaju najmanje prepreka moglo da donese brže rezultate, ali istovremeno nosi rizik da se zanemari šira svrha politike proširenja na Zapadnom Balkanu, da ona obuhvati ceo region, a ne samo zemlje koje su trenutno najbliže cilju.
Ka novom evropskom pristupu
Evropska komisija je svesna da mora da ponudi podsticaje zemljama koje nemaju perspektivu skorog pristupanja EU.
Očekuje se da će u okviru predstojećeg saopštenja 30. septembra predstaviti nove predloge o postepenoj integraciji. Ambiciozniji i fleksibilniji okvir za postepenu integraciju, koji bi imao za cilj uključivanje zemalja kandidata u pojedine delove unutrašnjeg tržišta EU, mogao bi da podstakne reforme i omogući Uniji da razvije promišljeniji i realističniji pristup uslovljavanju.
To je posebno važno za napredak u oblasti vladavine prava i demokratskih standarda, koji su prečesto zanemarivani u korist šire geopolitičke slike.
To je doprinelo smanjenju transformativne snage procesa pristupanja i negativno uticalo na regionalnu stabilnost.
Pored istraživanja mogućnosti za postepenu integraciju, EU bi trebalo da obnovi diplomatske procese koji su bili u središtu prvobitnog regionalnog pristupa.
To podrazumeva intenziviranje napora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, napredak u reformi državnog uređenja Bosne i Hercegovine, kao i angažovanje sa državama članicama EU kako bi se uklonile blokade koje koče Severnu Makedoniju.
To bi doprinelo regionalnoj stabilnosti i unapredilo geopolitičku agendu Evrope tako što bi se smanjio prostor za Rusiju, Kinu i druge aktere da povećavaju svoj uticaj u regionu.
Ako EU ne pojača napore da reši preostala otvorena pitanja, njeni kriterijumi za članstvo bi praktično sledili istu logiku, ocenjuju stručnjaci, kao i da to vodi ka raspletu kakav niko ne želi - da bi EU odustala od sopstvene ambicije i odgovornosti.
(EUpravo zato.rs)