- Ursula fon der Lajen 30. septembra predstavlja novi pristup proširenju, uz mogućnost da kandidati ranije dobiju pristup pojedinim politikama i programima EU.
- Brisel razmatra i nove zaštitne mehanizme, uključujući prelazne odredbe i privremeno ograničavanje prava novih članica ako ugroze vladavinu prava.
- Za Zapadni Balkan, posebno Srbiju, dokument bi mogao da pokaže kako će izgledati postepeniji put ka članstvu u narednim godinama.
Evropska unija se priprema za novu fazu politike proširenja. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, 30. septembra predstaviće kolegijumu komesara novi pristup procesu kojim bi zemlje kandidatkinje trebalo postepeno da se približavaju Uniji, uz jasnija pravila, snažnije mehanizme zaštite evropskih vrednosti i mogućnost ranijeg uključivanja u pojedine politike i koristi članstva.
Reč je o nastavku procesa koji je Evropska komisija pokrenula u martu 2024. godine komunikacijom "Communication on pre-enlargement reforms and policy reviews". Taj dokument predstavljao je prvi korak u analizi kako bi se Evropska unija trebalo pripremiti za buduće proširenje, odnosno kako bi njene politike, budžet, način odlučivanja i institucionalno funkcionisanje mogli da se prilagode Uniji sa većim brojem članica.
Dokument koji će biti predstavljen 30. septembra nije, međutim, ista komunikacija iz 2024. godine, već novi paket koji predstavlja nastavak tog procesa.
U programu rada Evropske komisije inicijativa se vodi pod nazivom "An EU fit for enlargement: policy reviews and reforms" i ima karakter nelegislativne inicijative. To znači da sama po sebi ne uvodi pravno obavezujuća pravila za države članice, već predstavlja osnovu za dalje analize, predloge i eventualne buduće odluke i reforme.
Za zemlje kandidate, uključujući Srbiju i druge države Zapadnog Balkana, ovaj proces je važan jer bi mogao da pokaže u kom pravcu će se menjati uslovi i okvir evropskih integracija u narednim godinama. Posebna pažnja u dosadašnjim dokumentima EU posvećena je pitanjima vladavine prava i evropskih vrednosti, funkcionisanju politika EU, budžetu i institucionalnom odlučivanju, dok se u širem procesu proširenja razmatraju i mogućnosti postepenog uključivanja kandidata u pojedine politike i programe pre punopravnog članstva.
Drugim rečima, paket koji Komisija priprema ne odnosi se samo na pitanje kako zemlje kandidatkinje treba da se pripreme za članstvo, već i na pitanje kako sama Evropska unija treba da se promeni kako bi bila spremna za svoje buduće proširenje.
Proširenje se sve više posmatra ne samo kroz prizmu konačnog članstva, već i kroz mogućnost da se zemlje kandidati postepeno uključe u pojedine politike, programe i ekonomske mehanizme EU, uz istovremeno ispunjavanje kriterijuma za članstvo.
Šta nova politika proširenja donosi i kako bi mogla da promeni evropsku perspektivu Srbije i drugih zemalja kandidata?
Nova metodologija proširenja već najavljivana
Da se o "novom načinu proširenja" u Briselu već neko vreme ozbiljno razgovara, pokazala je i komesarka za proširenje Marta Kos, koja je krajem avgusta najavila preispitivanje dosadašnjeg modela i otvorila četiri pitanja koja EU mora da reši kako bi bila spremna za više od 30 članica.
Ona je ukazivala da postojeći model treba prilagoditi budućem proširenju, pominjući više mogućih opcija, od zadržavanja sadašnjeg sistema i njegovog ubrzavanja, do modela postepene, odnosno "obrnute" integracije, koji bi zemljama kandidatima omogućio da se u pojedine oblasti evropskih politika uključe i pre punopravnog članstva.
U najnovijim predlozima otvoreno je i pitanje zaštitnih mehanizama za buduće članice.
Pojedine države članice zalagale su se za mogućnost da nove članice u početku ne dobiju puna prava odlučivanja, uključujući pravo glasa i veta, ali je Evropska komisija odbacila ideju o uvođenju dodatnih uslova koji bi važili samo za novoprimljene zemlje.
To, međutim, ne znači da bi nove članice bile izuzete od postojećih mehanizama zaštite Unije, prelazne klauzule već predviđene evropskim ugovorima mogu omogućiti određene promene u načinu donošenja odluka i bez formalne izmene osnivačkih ugovora.
Istovremeno, razmatra se mogućnost da budući pristupni ugovori sadrže i posebne prelazne odredbe.
One bi, između ostalog, mogle da omoguće privremeno ograničavanje pojedinih prava ukoliko nakon članstva dođe do ozbiljnog narušavanja vladavine prava ili zajedničkih evropskih vrednosti. Ideja je, dakle, da se pronađe ravnoteža između punopravnog članstva i mehanizama kojima bi EU mogla da zaštiti svoje standarde i nakon proširenja.
Upravo takav pristup postaje važan i zbog političke realnosti unutar same Unije. Prema izvorima iz diplomatskih krugova u Briselu, među državama članicama trenutno ne postoji dovoljno spremnosti za dalekosežnu reviziju politike proširenja.
Zbog toga se kao realniji pravac nameće pojačana postepena integracija država kandidata, model koji bi im omogućio da, i pre formalnog članstva, dobiju pristup pojedinim programima i delovima politika Evropske unije.
Na potrebu za takvim "putokazom za zemlje kandidate" Ursula fon der Lajen ukazala je i u svom govoru o stanju Unije, kada je najavila da će Komisija predstaviti novi pristup proširenju. Time je pitanje postepene integracije iz dosadašnjih najava trebalo da dobije konkretniji institucionalni okvir. Prvi naredni korak biće 30. septembar, kada će predsednica Evropske komisije novi dokument predstaviti Kolegijumu komesara.
Nakon toga dokument bi trebalo da bude upućen Evropskom parlamentu, gde se očekuje ubrzano razmatranje, kako bi se proces uskladio sa narednim koracima na nivou država članica.
Posebno je važna sednica Saveta EU sredinom oktobra, kada bi pitanje buduće politike proširenja trebalo da bude među temama razgovora i kada će biti jasnije u kom pravcu države članice žele da vode reformu procesa pristupanja.
Tako se 30. septembar ne pojavljuje kao izolovan datum, već kao sledeća tačka u procesu koji se već neko vreme oblikuje u Briselu- EU istovremeno traži način da pripremi sebe za novo proširenje i da zemljama kandidatima ponudi konkretniji, postepeniji put ka članstvu.
Ursula fon der Lajen o regionu tokom govora o stanju Unije
Srbija se našla među zemljama koje je Ursula fon der Lajen pomenula u delu svog govora o budućnosti proširenja Evropske unije. Predsednica Evropske komisije najavila je da će Brisel uskoro predstaviti nove "mape puta" za zemlje kandidate koje su ostvarile najveći napredak na evropskom putu.
Fon der Lajen je u godišnjem govoru poručila da je budućnost tih zemalja "unutar naše Unije", uz najavu da će Evropska komisija kasnije ovog meseca predstaviti reviziju politike proširenja.
Kako je navedeno, nova pravila trebalo bi da obuhvate i zaštitne mehanizme koji bi sprečili buduće članice da odustanu od sprovedenih reformi u oblasti vladavine prava.
Fon der Lajen je u godišnjem govoru poručila da je budućnost tih zemalja "unutar naše Unije", uz najavu da će Evropska komisija kasnije ovog meseca predstaviti reviziju politike proširenja.
Kako je navedeno, nova pravila trebalo bi da obuhvate i zaštitne mehanizme koji bi sprečili buduće članice da odustanu od sprovedenih reformi u oblasti vladavine prava.
(EUpravo zato.rs)