Drugo izdanje konferencije BELTALKS: Belgrade Economic Talks održava se 9. i 10. septembra u Beogradu, uz učešće oko 150 predstavnika političkog, poslovnog i finansijskog sektora iz Evrope i regiona. Generalni partner događaja je WMG fondacija dok je EUpravo zato medijski partner.
Konferencija se organizuje u trenutku kada se Evropska unija suočava sa promenama u geopolitičkom i ekonomskom okruženju i nastoji da dodatno ojača ekonomsku saradnju sa zemljama kandidatima.
Poseban deo konferencije čini i prezentacija novog projekta WMG fondacije koji je posvećen napretku Srbije u evrointegracijama.
U okviru konferencije BELTALKS, WMG fondacija organizovala je i okrugli sto posvećen budućnosti procesa proširenja Evropske unije i narednoj fazi evropskih integracija. Više o tome na ovom linku.
Među brojnim učesnicima BELTALKS 2026, koji uključuju diplomate, predstavnike međunarodnih i domaćih institucija, jesu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić, viši saradnik GLOBSEC-a i bivši poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, Amer Kapetanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Kauš Arha, viši savetnik Pupin inicijative...
Đedović Handanović o saradnji sa Rusijom
"Kada se jedna zemlja oslanja na jednog dobavljača, uvek postoji mogućnost da se vrši pritisak. Ali pritisak ne treba brkati sa partnerstvom, jer taj jedan dobavljač može da bude i koristan. Srbija je, kao i većina zemalja EU, imala partnerstva sa Rusijom u energetskom sektoru kako bi imala sigurne dotoke gasa i to pod veoma povoljnim uslovima, na zadovoljstvo obe strane. Ipak, promenila se situacija u svetu, a određene zemlje su uvele sankcije na uštrb sopstvene ekonomije. Srbija ide svojim putem koliko zna i ume i u najboljem interesu sopstvenog naroda. Ukoliko imate više alternativa, to je diverzifikacija, a da bismo to imali, moramo imati više materijalnih mogućnosti, pa smo sada u stanju da se oslanjamo na više dobavljača. Vrlo je važno imati alternative i stvoriti izbore za njih, ali država mora da ima slobodu izbora. Spoljna politika je složena, za nekoliko decenija ćemo možda imati neke nove okolnosti, ali je važno da poštujemo međunarodno pravo i poredak", navela je ministarka koja je istakla da se ne može tek tako odustati od nekog partnera, ali da je bitno poštovati međunarodne konvencije.
Panel II: Energetska bezbednost 2.0: od diverzifikacije do otpornosti sistema
Debata o energiji sve se više pomera ka otpornosti sistema, pristupačnosti cena i dugoročnoj strateškoj stabilnosti.
Kako region može da uskladi ubrzano širenje obnovljivih izvora energije sa potrebom za stabilnošću mreže, pristupačnim cenama i sigurnošću snabdevanja?
U kojoj meri Zapadni Balkan, u saradnji sa Ukrajinom i drugim novim energetskim partnerima, može postati aktivan učesnik u evropskom integrisanom i fleksibilnom energetskom sistemu?
Učesnici:
- Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije
- Edvard Ferguson, britanski ambasador u Srbiji
- Petr Bžežina, predsednik kompanije Westinghouse Electric Company
Razgovor vodi: Jakov Devčić, direktor Predstavništva za Srbiju i Crnu Goru iz fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung
Ministarka tehničke vlade, Dubravka Đedović Handanović, istakla je da je Srbija uspela da se izbori sa svim izazovima.
"Srbija je dosta ostvarila u protekle 4 godine, diverzifikovali smo puteve kojima gas stiže, uveli kapacitete za obnovljive izvore energije, moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana je ukinut, sada smo otključali taj važan i veliki potencijal. Započeli smo niz novih investicionih projekata koji će dovesti do dalje diverzifikacije, radi se na novim interkonektorima sa susednim zemljama kako bismo imali dodatne putanje za snabdevanje.
Građani nisu osetili energetsku krizu koja je izbila još 2022, cene su skočile zbog rata u Ukrajini. Širom Evrope smo videli da se cene gasa i struje povećavaju, to u Srbiji nije bilo tako. Osim toga, mi se već 18 meseci suočavamo sa sankcijama NIS-u, a uprkos tome što tri meseca nismo dobijali sirovu naftu, nismo imali nestašice. Potom je izbio rat u Iranu, kada su ponovo skočile cene nafte, a Srbija nije doživela skok cena. Niski vodostaj reka je uticao na rad hidroelektrane, ali smo prevazišli i te izazove. Pokazali smo da smo spremni da na brojne izazove odgovorimo adekvatno", istakla je ministarka.
Sa druge strane, ministarka je istakla da je poželjan brži odgovor EU u pitanjima energetike.
"Voleli bismo da vidimo brži napredak evropskih institucija kada je reč o pridruživanju i usklađivanja zemalja sa jedinstvenim energetskim tržištem, a to bi povećalo energetsku bezbednost svih država. Srbija je bila prva zemlja od cele energetske zajednice koja je završila reforme u energetskom sektoru kako bi se prilagodila, ali je Komisiji bilo potrebno godinu dana da pruži povratne informacije", dodala je.
Ambasador Ferguson je govorio o klimatskim i energetskim ciljevima Velike Britanije, a ta zemlja ima dosta da ponudi i našoj zemlji i regionu, ne samo finansijski već i znanjem.
"Imamo veliku ponudu za ovaj region, a to je do 15 milijardi evra za projekte. Bitna je saradnja, a ne da se nadmećemo kao konkurenti. Pitanja treba da rešavamo zajedno, a mi imamo iskustvo. Mi možemo da budemo pružaoci kapitala u narednih 50 godina", naveo je.
Ferguson je istakao da je energetska bezbednost u regionu povezana sa geopolitičkom orijentacijom.
"To jeste važno, na primer ako ste vezani za samo jednog aktera, onda ne možete reći da ste suvereni. Situacija sa NIS-om je, recimo, veliki izazov i Srbija to želi da reši. Takođe postoji spremnost određenih država da energiju koriste i kao oružje i sredstvo pritiska, a to često dolazi preko fosilnih goriva tako da je prelazak na čistu zelenu energiju je strateški neophodan. Udruživanje regiona je tu vrlo bitno kako bi se povećale koristi", naveo je ambasador Velike Britanije.
Bžežina je rekao da njegova kompanija ima tehnologiju koja se koristi u nuklearnom sektoru, tako da mogu da pomognu državama da uđu u tu industriju ili da se vrate na taj put posle više godina pauze.
"Mi sarađujemo sa poljskom ili bugarskom vladom i razvijamo naše prisustvo u tim zemljama. Poljska sa nama kreće da gradi nuklearne centrale, a prva lokacija blizu Baltičkog mora već napreduje. Bitno je da ovi projekti budu najveće investicije koje zemlje imaju, tako da je bitno da države učestvuju", rekao je.
Prema njegovim rečima, 38 zemalja žele da imaju nuklearne kapacitete do 2050, a to je veliko povećanje.
"Mi pravimo oko 10 gigavata godišnje, a biće potrebno 40", naveo je Bžežina govoreći o "nuklearnoj renesansi". Istakao je i da je "važno da Vlada sluša eksperte i da se na početku ne naprave greške koje će se u budućnosti umnožavati".
Trka za investicijama
Siniša Mali je rekao da najnoviji podaci kažu da je Srbija u drugom kvartalu imala stopu rasta od 2,8 odsto, stopa nezaposlenosti je rekordno niska, stabilan je kurs, rekordno su visoke rezerve strane valute...
"Mi smo jedina zemlja koja se kandiduje za EU, sa dobrim kreditnim rejtingom, to govori o našoj ekonomskoj situaciji i politici koju vodimo. Međutim, danas je ono što nije normalno postalo normalno. Moramo istaći da 60 odsto stranih investicija na Zapadni Balkan dolazi u Srbiju, jer mi jesmo dominantna ekonomija u regionu, ali globalna neizvesnost jeste velika, sada imamo i krizu u Persijskom zalivu. Sve je to doprinelo sporijoj stopi globalne ekonomije i veći je rizik u smislu investicija. Moramo ubrzati put ka EU, a tako ćemo biti atraktivniji i sigurniji kao destinacija za ulaganja", rekao je.
Na pitanje kako se može "reklamirati" ulaganje u ZB, Mali je odgovorio: "Raznolikost je u redu, ako integrišemo region to je 18 miliona ljudi i možemo da dodamo godišnjem BDP-u, 7,6. odsto. Raznolikost je pozitivna, zašto da nas ne prime kao celinu u EU, logično je da sve zemlje i ceo kontinent budu deo Unije".
On ističe integraciju umesto pukog pristupanja. "Mi smo čvrsto na putu ka EU i nadamo se da ćemo što pre biti članica, ali insistiramo na integraciji, a ne toliko na samom pristupanju, ne treba nam pravo glasa, već prostor da naši ljudi i roba cirkulišu slobodno jer to donosi napredak".
Mali se osvrnuo i na predstojeći EXPO.
"EXPO 2027 je najveći događaj u istoriji Srbije, a dešava se upravo u Evropi, ako želimo da reklamiramo naš kontinent, to je sjajna prilika. Očekujemo više od 4 miliona posetilaca za tri meseca, to su nove prilike, projekti i zajedničke ideje. Radićemo zajedno i to će biti kičma budućeg rasta", rekao je Mali.
Sorel je istakao da je povezanost ključna i Srbija na tome već radi poput SEPA-e ili zelenih koridora.
"Mnogo toga se već dešava, ali možda ne dovoljno brzo, ali krajnji cilj je region unutar EU".
On je napomenuo da osim privatnih ili državnih ulaganja, treba povećati lokalne investicije, od domaćih firmi.
"Tu postoji veliki potencijal", dodao je šef Regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan Evropske investicione banke i dodao da razlog zbog koga se ulaže u region je pristup jedinstvenom tržištu EU.
Rene Trokaz je izjavio da su investicije dobrodošle, ali one imaju politički značaj.
"Zapadni Balkan nije ostrvo, on treba da se integriše i to je jedan od prioriteta. Međutim, primetili smo da mi kao EU finansiramo brojne projekte, ali kompanija koja ih realizuje nije iz EU. Dakle, sredstva EU se ulažu, a neko drugi ih sprovodi. Kada je reč o pregovorima, Crna Gora ima dobar učinak, ali je važno reći da EU integracije nisu samo pitanje ekonomije, već postoji i politička jasnoća koja je neophodna za budućnost, ne treba da zaboravimo ni druge. Crna Gora ima dobre rezultate, kao i Albanija, ali treba da uzmemo u obzir ceo region i naravno Srbiju", rekao je.
Marina Hlistun je napomenula da Evropska komisija treba da shvati kako da uravnoteži ekonomski rast širom Evrope. Različite zemlje imaju različite potrebe, treba naći uravnotežen model sa odgovarajućim benefitima za buduće zemlje članice. Prema njenim rečima, Ukrajini je važna i ekonomska sinhronizacija sa zemljama ZB.
Jan Ružička je istakao: "Ukrajinu, Moldaviju i Srbiju bih voleo da vidim u narednih 5 godina u Uniji".
"Kada smo mi ulazili u EU nismo bili u potpunosti spremni, ali to su bile geopolitičke odluke", naveo je.
Integracija ne počinje tek pri pristupanju u EU
Robert Vaš je na samom početku istakao da jedna nedelja u politici traje vrlo dugo, "a tako se upravo osećamo u Srbiji". Kako je naveo, našu zemlju očekuje važnih šest nedelja.
"Ali, gledajmo dalje od politike i fokusirajmo se na ekonomiju u narednoj deceniji. Moja prva poruka je da ekonomska integracija ne može da čeka datume za proširenje. To ne treba da se dogodi za 10 godina već sutra", naveo je Vaš dodavši da region i drugi susedi mogu da postanu deo rešenja.
Prema njegovim rečima, ekonomska integracija ne mora da počne tek sa pristupanjem nego mnogo ranije i ne može se deo evropskog kontinenta ostaviti po strani i izvan EU.
Bilčik: Beltalks dolazi u pravo vreme
Vladimir Bilčik je istakao na otvaranju da je "sjajno ponovo biti u Beogradu" i da ovaj događaj dolazi u pravo vreme.
"Slušao sam Martu Kos koja je istakla za CNN veruje u mesto Srbije u EU. Mislim da je to dobra i pozitivna poruka uprkos tome što nedelju dana u ovom gradu može da bude vrlo dug period u politici, treba da budemo optimistični. Ovo nije lak trenutak za EU i proširenje, uprkos momentumu koji se stvorio. Nikad nije EU bila usamljenija, više nije slučaj da su na našoj strani američki partneri, imamo vojne pretnje... u prošlosti smo se proširenjem bavili u komfornijem okruženju", dodao je.
Šta nas očekuje na početku foruma Beltalks 2026?
Forum BELTALKS otvaraju Robert Vaš, predsednik i osnivač GLOBSEC-a kao i
Vladimir Bilčik, viši saradnik u ovoj organizaciji i bivši poslanik Evropskog parlamenta.
Potom sledi panel "Trka za investicijama: kako Zapadni Balkan učiniti privlačnim za investicije?"
Globalna konkurencija za kapital postaje sve intenzivnija, a investicije sve više odlaze na tržišta koja objedinjuju veličinu, stabilnost i jasnu stratešku usmerenost.
Zapadni Balkan poseduje mnoge preduslove koje investitori traže - od geografske blizine EU i razvoja infrastrukture do neiskorišćenog potencijala za rast - ali fragmentisanost i dalje ograničava privlačnost regiona. Kako proširenje ponovo dobija zamah, ključno pitanje jeste da li region može da pređe put od skupa malih tržišta do jedinstvenog prostora privlačnog za investicije.
Dok se Evropa priprema za obnovu Ukrajine i novi talas industrijskih investicija, kako Zapadni Balkan može da se pozicionira kao strateški partner, a ne kao posmatrač?
Koji je najvažniji signal koji vlade danas mogu da pošalju kako bi privukle privatni kapital na duži rok?
Učesnici:
- Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije
- Damijen Sorel, šef Regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan Evropske investicione banke
- Rene Troka, specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan
- Marina Hlistun, izvršna direktorka UkraineInvest-a
- Jan Ružička, direktor za spoljne poslove pri PPF Group
Razgovor vodi: Rafael Minder, dopisnik Fajnenšel tajmsa za Centralnu Evropu