Održano drugo izdanje konferencije Beltalks 2026: "Moramo da radimo na našem putu ka EU"

Završeno drugo izdanje konferencije Beltalks 2026

Panel V: Imperativ prilagođavanja: Konkurentnost i trgovina u novoj epohi

Pravila globalne trgovine se iznova pišu. Carine, premeštanje proizvodnje i lanaca snabdevanja u zemlje saveznice i geopolitičko rivalstvo potiskuju tržišnu logiku kao primarne pokretače ekonomskih odluka, dok se Evropa nalazi između njih. Pitanje više nije da li Evropa mora da se prilagodi, već koliko brzo i po koju cenu.

Dok Evropa preoblikuje svoju industrijsku bazu, koji sektori nude Zapadnom Balkanu najverodostojniji put ka uključivanju u lance snabdevanja sa većom dodatom vrednošću i koja su ključna ograničenja koja sprečavaju tu integraciju?

Učesnici:

• Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
• František Ružička, zamenik generalnog sekretara, OECD
• Aleksander Šalenberg, bivši savezni kancelar i ministar spoljnih poslova Austrije

Razgovor vodi Rikard Jozvijak, urednik za Evropu, Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty

Predsednik Srbije je istakao: "Manje je investicija nego ikada pre, iz raznih razloga, ne samo ovde, već širom Evrope i u mnogim delovima sveta. Srbija je u prvoj polovini godine dostigla stopu rasta 3,5 odsto, a to je rezultat broj 1 u Evropi. Da li sam apsolutno zadovoljan? Nisam". Nije moguće praviti planove sa velikim ratovima u Ukrajini i na Bliskom Istoku. Malopre sam čuo da je cena gasa 168 dolara na hiljadu kubika, a cena nafte premašila 100 dolara. Ako govorimo o svetskoj trgovini, ne radi se o tržištu. Danas vidimo da svi se bave ne samo subvencijama, već uvode barijere, tarife, carine protiv konkurenata da bi napravili prednosti za sopstvena preduzeća. Tako dolazimo do sveta koji je nesiguran i gde ne možete planirati".

Predsednik je, komentarišući nedavna događanja oko sahrane Ratka Mladića, istakao je da razume emocije, ali da je mir prioritet.

"Moramo da zaboravimo sve, da budemo fokusirani na ekonomski rast, ne treba nam nikakav rat, prešišali smo i neke evropske zemlje po neto zaradama i na to treba da se fokusiramo. Ipak, manje ljudi je došlo na sahranu nego što se predviđalo, ali nisam bio iznenađen emocijama ljudi. 

Mi smo jedina zemlja koja je izgubila teritoriju, ostale su nešto dobile. A vi i dalje očekujete da ćemo reći 'baš vam hvala, imate baš lepe odluke'. Ali, moramo da oprostimo to i fokusiramo se na to da je mir prioritet srpskog naroda. Moramo da radimo na našem putu za EU", dodao je Vučić.

Na opasku moderatora da će možda uskoro biti premijer, predsednik Vučić je rekao: "Ako ne izgubim na izborima, a verovatno hoću, makar tako kažu".

PANEL IV: Novi dogovor za Evropu: integracija bez punopravnog članstva?

Kada su lideri Albanije i Srbije zajednički pozvali na ubrzani pristup jedinstvenom tržištu EU i Šengenu - bez prava veta, bez komesara i bez menjanja strukture glasanja - suštinski su na novi način postavili pitanje proširenja.

Da li je predlog Rame i Vučića stvarno strateško otvaranje ili taktika pritiska? I kako ga tumače države članice EU?

Kako osmisliti diferenciranu integraciju tako da ubrza približavanje i očuva podsticaje za reforme, umesto da postane način zaobilaženja pristupanja zasnovanog na zaslugama i narušavanja integriteta procesa donošenja odluka u EU?

Učesnici:

• Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije
• Oleksander Kava, zamenik ministra finansija Ukrajine
• Tomas Bocioš, direktor za Jadran i Zapadni Balkan, Ministarstvo spoljnih poslova Italije
• Edita Hrda, izaslanica Vlade Češke za Balkan
• Kauš Arha, viši savetnik Pupin inicijative

Razgovor vodi Rikard Jozviak, urednik za Evropu, Radio Slobodna Evropa

Panel je krenuo sa planom Vučić-Rama, o čemu je govorio ministar Marko Đurić.

"Inicijativa koju ste pomenuli bi trebala da se tumači kao deo naših napora kako bismo pogurali region ka budućnosti i kojom ćemo graditi veze u regionu. Uvek verujem da bi Srbija trebala da koristi svoju prednost. Dok se veliki igrači odlučuju o tempu pristupanja, mislim da mi ne bi trebalo da sedimo. Ne samo što smo spremni i sposobni, sposobni smo i da radimo zajedno i da predstavimo region. Ne samo ova inicijativa Vučić-Rama, već i prethodno što su radili predsednici. Da li to znači da je sve rešeno, ne, ali važno je poslati poruku o smeru. Ja sam osoba koja smatra da Srbija ne želi da bude Portoriko Evrope, ali hoću da Srbija ima pravo glasa, hoću da se pitamo. Takođe sma svestan činjenice da nije sve u našim rukama. Da li treba da sedimo u narednih 15 godina i da čekamo ili da preuzmemo inicijativu i toj dilemi ja definitivno glasam da treba nešto uraditi", kazao je ministar.

Da li je Srbija prerano otkrila svoj cilj i plan povodom pripajanja Evropskoj uniji?

"Ja ću sada citirati jednog zvaničnika 'Da ne bi trebalo da govorimo unapred ono što nam je najvažnije, jer će nas to staviti na kraj reda'. Moj odgovor je - mi ne želimo takve odnose ni sa zemljama članicama, ni sa Briselom. Želimo odnos u kome svi pobeđujemo".

Pripajanje Ukrajine Evropskoj uniji jedno je od glavnih pitanja, a ovaj narod ima jasan cilj.

"Mi prihvatamo samo puno članstvo u EU, sve druge varijante naš narod ne podržava. Preko 80 odsto Ukrajinaca podržava pripajanje EU, prva stvar koju ljudi očekuju je bolja budućnost za njihovu decu i mir", kazao je Kava.

Direktor za Jadran i Zapadni Balkan, Tomas Bocioš navodi da je pristup fleksibilan.

"Pre svega polazište naše politike je da je budućnost regiona u Evropi. To je cilj, a put bi za neke zemlje mogao biti sporiji. Naš pristup je fleksibilan. Moramo uzeti u obzir da proces ima dva neka pravca - tehnički i politički. Ima puno posla".

Predstavnica vlade Češke za Balkan, Edita Hrda je komentarisala inicijativu Vučić-Rama.

"Bili smo impresionirani, inicijativa je stigla u pravom trenutku. Geopolitička situacija se menja u Evropi, veliki je pritisak. Kada pogledate na to što Rama i Vučić govore, oni kažu možemo da napravimo ustupke, to je veoma zanimljivo. To je dalo podsticaj državama članicama koje su počele da razmatraju različite situacije. Moramo da pogledamo različite zemlje kandidata, nekima moramo da pomognemo više, pristup mora da bude individualan. Tu je Crna Gora, ona će biti primer. Moramo videti kako će EU funkcionisati", rekla je Hrda i dodala:

"Srbija bi otvorila Klaster 3 da se zasniva samo na zaslugama".

Viši savetnik Pupin inicijative, Kauš Arha zadovoljan je što Srbija i Amerika imaju dijalog.

"Uopšte se ne slažem sa vama, ne bih rekao da je američki zadatak da savetuje Ervopljane. Mi nismo poznati po mudrosti. Mislim da u ovom trenutku, da Amerika ima strateški dijalog sa Srbijom i to je transformativna stvar, takođe imamo uspešan dijalog sa Poljskom i Rumunijom, a to što ga imamo i sa Srbijom je izueztno važna stvar. Jača Amerika je dobra za Evropu, jača Evropa je dobra za Ameriku. Srbiji je mesto u Evropi", naveo je viši savetnik i dodao:

"Ono što znamo da nije dobro za Evropu i svet je odgovor koji kaže - mi tako ne radimo. To nije dobar odgovor, mora da se nađe neko drugo rešenje. To je nepromenljivo, i to sad važi i za Srbiju, nije ceo teret na Evropi. Amerika ima potpuno suprotne interese od Rusije. Morate pogledati suštinska pitanja, kada se jednom oko toga dogovorite, kasnije možete o slojevima. Kad se odlučite koji su vam interesi, o tome ćemo otvoreno govoriti".

Ministar spoljnih poslova Srbije je potom dodao:

"Hteo sam da se pohvalim našim strateškim dijalogom sa Amerikom, msilim da se naš odnos unapredio posebno u poslednje tri godine. Moji sastanci sa Markom Rubiom su doprineli, pa sada kada pričamo o energetici, imamo velike projekte, sa još nekolicinom partnera, radimo zajedno kada je reč o nauci, obrazovanju, odbrani.. To je važno i kao deo transatlanske slagalice. Da dodam, da ponekad osećam kao da se od nas očekuje kao da se pridružujemo nekom algoritmu. Suština bi trebalo da bude da smo uključeni kao veliki partneri u zajednicu velikih naroda i nećemo odustati od tog cilja, pričaćemo sa našim prijateljima iz Ukrajine i Moldavije", kazao je Đurić.

Da li je zajednički put Srbije i Ukrajine, olakšavajuća okolnost i zapravo cilj ovih zemalja?

"Da mislim da bi to bio dobar pristup, ukoliko bismo i jedni i drugi dobili tu priliku da se priključimo EU. Obe zemlje imaju svoje specifičnosti. Kada je reč o obe zemlje izbor je vitala i trebali bi da nađemo neku varijantu da se pridružimo, a ta kombinacija bi bila dobro rešenje i za EU i za obe države", naveo je zamenik ministra finansija Ukrajine, Oleksander Kava.

"Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Šengenu je pobeda za sve", dodao je Đurić.

"Srbija i Evropa su dobar partner Americi, mogu biti i bolje. To važi i za nas. Evropa je u težoj situaciji nego što je bila, imate i pretnju Rusije i Kine, koja je velika i u tom kontekstu kada Evropa mora da odluči šta su njeni prioriteti", istakao je Arha.

Predstavnici članica EU imali su priliku da savetuju Srbiju i Ukrajinu na putu ka pripajanju EU.

"Mi smo zajedno u tom procesu ujedinjavanju, ali treba se fokusirati na reforme", kazao je Bocioš, dok je Hrda dodala:

"Objasnite šta se događa i šta vam je potrebno i kako možemo da vam pomognemo. Mi smo tu da pokažemo šta smo radili i gde smo grešili, mi smo tu za vas, reč je o našoj zajedničkoj budućnosti".

Panel III: Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije: podaci, infrastruktura i konkurentnost

Veštačka inteligencija ubrzano postaje novi izvor ekonomske moći, menjajući tokove kapitala, mesta na kojima nastaju inovacije i regione koji privlače industrije budućnosti. Kako Evropa ubrzava svoju digitalnu transformaciju, Zapadni Balkan ima priliku da se pozicionira kao centar za inovacije, data centre i nove tehnologije.

Učesnici:

• Stefan Andonovski, ministar digitalne transformacije Republike Severne Makedonije
• Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
• Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije
• Aleksandar Bogdanović, izvršni direktor i predsednik Izvršnog odbora banke "Yettel"

Razgovor vodi: Danijel Braun, generalni direktor GLOBSEC-a

Andonovski je izjavio da postoji AI trka, ali da ne možemo da pobedimo ako imitiramo neke velike zemlje.

"Tamo gde vidim potencijal regiona je agilnost, a država treba obezbedi prostor gde preduzeća mogu da se slobodno razvijaju, ali ne treba da postoji ni preterana regulacija. Ako postavimo Vladu na prvo mesto, možemo da pogrešimo", naveo je.

Ana Brnabić je govorila o potencijalima Srbije u AI sektoru.

"Srbija ima dokazani kapacitet u tom domenu, pokazali smo da ono što danas može da se uradi za 10 godina, bilo je nemoguće učiniti ili predvideti za dve ili tri decenije. IKT sektor najbrže raste u celoj ekonomiji tako da imamo više od 60.000 novih radnih mesta u toj oblasti. Kada govorimo o AI, morate imati neke preduslove da biste razmišljali o spremnosti neke zemlje da se nadmeće u ovom sofisticiranom polju. Imamo sve potrebne preduslove, prvo, to su podaci. Ne možete razmišljati ako nemate podatke, imamo eupravu. Drugi preduslov čine znanje i talenat, a treći infrastruktura. To su data centri i superkompjuteri, napravili smo najmoderniji data centar nivoa 3, jedan od tek osam takvih centara u Evropi. Naručili smo treći superkompjuter koji će biti ugrađen sledeće godine. Sa druge strane, izazovi su brojni, potrebno nam je više energije, a pomenuću i Direktivu o zaštiti podataka. Pitanje je da li uopšte možemo da budemo konkurentni i da obrađujemo toliku količinu podataka sa sadašnjom direktivom EU. Neki od zakona EU moraju da se promene da bi EU bila dovoljno konkurentna", istakla je.

Prema njenim rečima, učešće države u ovom sektoru treba da bude ograničeno, a Vlada treba da sluša ljude i preduzeća i obezbedi uslove za njihov razvoj.

"Vlada treba što više da ulaže u infrastrukturu. Veliki deo posla je i obrazovanje talenata. Važno je verovati u potencijal ljudi i privrede i omogućiti poslovno okruženje", dodala je.

Marko Čadež je istakao da su potrebni modeli, personalizacija, prilagođavanje izuzetno dobro obučenih modela koji mogu da se koriste u preduzećima, od banaka do državnih preduzeća.

"Radimo na dva puta za razvoj modela mašinskog učenja u Srbiji. Jedan je ono što radimo sa Mistralom, gde naše softverske kompanije razvijaju osnovne modele, koji će biti završeni do EXPO 2027. A onda imamo i privatne procese, mi smo država koja ima privatne data centre i sada posedujemo bolju tehnologiju sa čipovima", naveo je predsednik Privredne komore Srbije.

Bogdanović je rekao da veštačka inteligencija nije prolazna moda ili ukras već da gledamo kako ona može sve suštinski da promeni, a dodao je i da će odgovornost uvek biti na ljudima, a ne na AI.

EUmeter prvi put na jednom mestu objedinjuje sve o putu Srbije ka EU

Na konferenciji BELTALKS: Belgrade Economic Talks, u organizaciji GLOBSEC-a, predstavljen je EUmeter, nova digitalna platforma WMG fondacije za sistematično i transparentno praćenje napretka Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

EUmeter je predstavila Irena Petrović, direktorka WMG fondacije.

Koliko je Srbija zaista napredovala na putu ka Evropskoj uniji, u kojim oblastima je ostvarila najveći pomak, gde reforme kasne i koliko je daleko od ispunjavanja uslova za članstvo – odgovore na ova pitanja od danas je moguće pratiti na jednom mestu.

Platformu je osmislila i realizovala WMG fondacija u okviru inicijative EUpravo zato, u saradnji sa timom eksperata za evropske integracije. EUmeter se oslanja na relevantne strateške dokumente, planove reformi i nalaze Evropske komisije, a podatke predstavlja na način koji omogućava jednostavnije praćenje napretka i poređenje Srbije sa drugim državama kandidatima.

Više o tome OVDE.

Đedović Handanović za EUpravo zato

Prema istraživanju EUmetera, Ministarstvo rudarstva i energetike jedno je od najuspešnijih ministarstava, odnosno ima najveći broj ispunjenih obaveza.

"Mislim da je veoma važno da znamo gde se nalazimo. To je pre svega važno za nas. Srbija je definitivno na evropskom putu i u tom smislu treba sprovesti odgovorne reforme koje su neophodne kako bismo mogli da pristupimo Evropskoj uniji. Svoj zadatak sam tako i doživela u smislu reformi koje Ministarstvo rudarstva i energetike treba da sprovede, i to je pre svega u interesu naših građana, u interesu građana Srbije, jer su to sve procesi koji vode ka bezbednijem, efikasnijem i funkcionalnijem energetskom sistemu, odnosno sigurnijem energetskom sistemu.

Zato smo odlučili da ih sprovedemo, upravo kako bismo stvorili razvijeniji sistem u našoj zemlji. Isto važi i za veliki broj reformi koje se sprovode u drugim ministarstvima i drugim sektorima – kako bi naši sistemi bili bolji, kako bi naš proces donošenja odluka bio bolji i kako bismo bili usklađeni sa regionom, a pre svega sa zemljama Evropske unije, koje su naši najveći partneri", navela je ministarka, a više možete pročitati na ovom linku.

Đedović Handanović o saradnji sa Rusijom

"Kada se jedna zemlja oslanja na jednog dobavljača, uvek postoji mogućnost da se vrši pritisak. Ali pritisak ne treba brkati sa partnerstvom, jer taj jedan dobavljač može da bude i koristan. Srbija je, kao i većina zemalja EU, imala partnerstva sa Rusijom u energetskom sektoru kako bi imala sigurne dotoke gasa i to pod veoma povoljnim uslovima, na zadovoljstvo obe strane. Ipak, promenila se situacija u svetu, a određene zemlje su uvele sankcije na uštrb sopstvene ekonomije. Srbija ide svojim putem koliko zna i ume i u najboljem interesu sopstvenog naroda. Ukoliko imate više alternativa, to je diverzifikacija, a da bismo to imali, moramo imati više materijalnih mogućnosti, pa smo sada u stanju da se oslanjamo na više dobavljača. Vrlo je važno imati alternative i stvoriti izbore za njih, ali država mora da ima slobodu izbora. Spoljna politika je složena, za nekoliko decenija ćemo možda imati neke nove okolnosti, ali je važno da poštujemo međunarodno pravo i poredak", navela je ministarka koja je istakla da se ne može tek tako odustati od nekog partnera, ali da je bitno poštovati međunarodne konvencije.

Panel II: Energetska bezbednost 2.0: od diverzifikacije do otpornosti sistema

Debata o energiji sve se više pomera ka otpornosti sistema, pristupačnosti cena i dugoročnoj strateškoj stabilnosti.

Kako region može da uskladi ubrzano širenje obnovljivih izvora energije sa potrebom za stabilnošću mreže, pristupačnim cenama i sigurnošću snabdevanja?

U kojoj meri Zapadni Balkan, u saradnji sa Ukrajinom i drugim novim energetskim partnerima, može postati aktivan učesnik u evropskom integrisanom i fleksibilnom energetskom sistemu?

Učesnici:

• Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije
• Edvard Ferguson, britanski ambasador u Srbiji
• Petr Bžežina, predsednik kompanije Westinghouse Electric Company

Razgovor vodi: Jakov Devčić, direktor Predstavništva za Srbiju i Crnu Goru iz fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung

Ministarka tehničke vlade, Dubravka Đedović Handanović, istakla je da je Srbija uspela da se izbori sa svim izazovima.

"Srbija je dosta ostvarila u protekle 4 godine, diverzifikovali smo puteve kojima gas stiže, uveli kapacitete za obnovljive izvore energije, moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana je ukinut, sada smo otključali taj važan i veliki potencijal. Započeli smo niz novih investicionih projekata koji će dovesti do dalje diverzifikacije, radi se na novim interkonektorima sa susednim zemljama kako bismo imali dodatne putanje za snabdevanje.

Građani nisu osetili energetsku krizu koja je izbila još 2022, cene su skočile zbog rata u Ukrajini. Širom Evrope smo videli da se cene gasa i struje povećavaju, to u Srbiji nije bilo tako. Osim toga, mi se već 18 meseci suočavamo sa sankcijama NIS-u, a uprkos tome što tri meseca nismo dobijali sirovu naftu, nismo imali nestašice. Potom je izbio rat u Iranu, kada su ponovo skočile cene nafte, a Srbija nije doživela skok cena. Niski vodostaj reka je uticao na rad hidroelektrane, ali smo prevazišli i te izazove. Pokazali smo da smo spremni da na brojne izazove odgovorimo adekvatno", istakla je ministarka.

Sa druge strane, ministarka je istakla da je poželjan brži odgovor EU u pitanjima energetike.

"Voleli bismo da vidimo brži napredak evropskih institucija kada je reč o pridruživanju i usklađivanja zemalja sa jedinstvenim energetskim tržištem, a to bi povećalo energetsku bezbednost svih država. Srbija je bila prva zemlja od cele energetske zajednice koja je završila reforme u energetskom sektoru kako bi se prilagodila, ali je Komisiji bilo potrebno godinu dana da pruži povratne informacije", dodala je.

Ambasador Ferguson je govorio o klimatskim i energetskim ciljevima Velike Britanije, a ta zemlja ima dosta da ponudi i našoj zemlji i regionu, ne samo finansijski već i znanjem.

"Imamo veliku ponudu za ovaj region, a to je do 15 milijardi evra za projekte. Bitna je saradnja, a ne da se nadmećemo kao konkurenti. Pitanja treba da rešavamo zajedno, a mi imamo iskustvo. Mi možemo da budemo pružaoci kapitala u narednih 50 godina", naveo je.

Ferguson je istakao da je energetska bezbednost u regionu povezana sa geopolitičkom orijentacijom.

"To jeste važno, na primer ako ste vezani za samo jednog aktera, onda ne možete reći da ste suvereni. Situacija sa NIS-om je, recimo, veliki izazov i Srbija to želi da reši. Takođe postoji spremnost određenih država da energiju koriste i kao oružje i sredstvo pritiska, a to često dolazi preko fosilnih goriva tako da je prelazak na čistu zelenu energiju je strateški neophodan. Udruživanje regiona je tu vrlo bitno kako bi se povećale koristi", naveo je ambasador Velike Britanije.

Bžežina je rekao da njegova kompanija ima tehnologiju koja se koristi u nuklearnom sektoru, tako da mogu da pomognu državama da uđu u tu industriju ili da se vrate na taj put posle više godina pauze.

"Mi sarađujemo sa poljskom ili bugarskom vladom i razvijamo naše prisustvo u tim zemljama. Poljska sa nama kreće da gradi nuklearne centrale, a prva lokacija blizu Baltičkog mora već napreduje. Bitno je da ovi projekti budu najveće investicije koje zemlje imaju, tako da je bitno da države učestvuju", rekao je.

Prema njegovim rečima, 38 zemalja žele da imaju nuklearne kapacitete do 2050, a to je veliko povećanje.

"Mi pravimo oko 10 gigavata godišnje, a biće potrebno 40", naveo je Bžežina govoreći o "nuklearnoj renesansi". Istakao je i da je "važno da Vlada sluša eksperte i da se na početku ne naprave greške koje će se u budućnosti umnožavati".

Trka za investicijama

Siniša Mali je rekao da najnoviji podaci kažu da je Srbija u drugom kvartalu imala stopu rasta od 2,8 odsto, stopa nezaposlenosti je rekordno niska, stabilan je kurs, rekordno su visoke rezerve strane valute...

"Mi smo jedina zemlja koja se kandiduje za EU, sa dobrim kreditnim rejtingom, to govori o našoj ekonomskoj situaciji i politici koju vodimo. Međutim, danas je ono što nije normalno postalo normalno. Moramo istaći da 60 odsto stranih investicija na Zapadni Balkan dolazi u Srbiju, jer mi jesmo dominantna ekonomija u regionu, ali globalna neizvesnost jeste velika, sada imamo i krizu u Persijskom zalivu. Sve je to doprinelo sporijoj stopi globalne ekonomije i veći je rizik u smislu investicija. Moramo ubrzati put ka EU, a tako ćemo biti atraktivniji i sigurniji kao destinacija za ulaganja", rekao je. 

Na pitanje kako se može "reklamirati" ulaganje u ZB, Mali je odgovorio: "Raznolikost je u redu, ako integrišemo region to je 18 miliona ljudi i možemo da dodamo godišnjem BDP-u, 7,6. odsto. Raznolikost je pozitivna, zašto da nas ne prime kao celinu u EU, logično je da sve zemlje i ceo kontinent budu deo Unije".

On ističe integraciju umesto pukog pristupanja. "Mi smo čvrsto na putu ka EU i nadamo se da ćemo što pre biti članica, ali insistiramo na integraciji, a ne toliko na samom pristupanju, ne treba nam pravo glasa, već prostor da naši ljudi i roba cirkulišu slobodno jer to donosi napredak".

Mali se osvrnuo i na predstojeći EXPO.

"EXPO 2027 je najveći događaj u istoriji Srbije, a dešava se upravo u Evropi, ako želimo da reklamiramo naš kontinent, to je sjajna prilika. Očekujemo više od 4 miliona posetilaca za tri meseca, to su nove prilike, projekti i zajedničke ideje. Radićemo zajedno i to će biti kičma budućeg rasta", rekao je Mali.

Sorel je istakao da je povezanost ključna i Srbija na tome već radi poput SEPA-e ili zelenih koridora.

"Mnogo toga se već dešava, ali možda ne dovoljno brzo, ali krajnji cilj je region unutar EU".

On je napomenuo da osim privatnih ili državnih ulaganja, treba povećati lokalne investicije, od domaćih firmi.

"Tu postoji veliki potencijal", dodao je šef Regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan Evropske investicione banke i dodao da razlog zbog koga se ulaže u region je pristup jedinstvenom tržištu EU.

Rene Trokaz je izjavio da su investicije dobrodošle, ali one imaju politički značaj.

"Zapadni Balkan nije ostrvo, on treba da se integriše i to je jedan od prioriteta. Međutim, primetili smo da mi kao EU finansiramo brojne projekte, ali kompanija koja ih realizuje nije iz EU. Dakle, sredstva EU se ulažu, a neko drugi ih sprovodi. Kada je reč o pregovorima, Crna Gora ima dobar učinak, ali je važno reći da EU integracije nisu samo pitanje ekonomije, već postoji i politička jasnoća koja je neophodna za budućnost, ne treba da zaboravimo ni druge. Crna Gora ima dobre rezultate, kao i Albanija, ali treba da uzmemo u obzir ceo region i naravno Srbiju", rekao je.

Marina Hlistun je napomenula da Evropska komisija treba da shvati kako da uravnoteži ekonomski rast širom Evrope. Različite zemlje imaju različite potrebe, treba naći uravnotežen model sa odgovarajućim benefitima za buduće zemlje članice. Prema njenim rečima, Ukrajini je važna i ekonomska sinhronizacija sa zemljama ZB.

Jan Ružička je istakao: "Ukrajinu, Moldaviju i Srbiju bih voleo da vidim u narednih 5 godina u Uniji".

"Kada smo mi ulazili u EU nismo bili u potpunosti spremni, ali to su bile geopolitičke odluke", naveo je.

Integracija ne počinje tek pri pristupanju u EU

Robert Vaš je na samom početku istakao da jedna nedelja u politici traje vrlo dugo, "a tako se upravo osećamo u Srbiji". Kako je naveo, našu zemlju očekuje važnih šest nedelja.

"Ali, gledajmo dalje od politike i fokusirajmo se na ekonomiju u narednoj deceniji. Moja prva poruka je da ekonomska integracija ne može da čeka datume za proširenje. To ne treba da se dogodi za 10 godina već sutra", naveo je Vaš dodavši da region i drugi susedi mogu da postanu deo rešenja.

Prema njegovim rečima, ekonomska integracija ne mora da počne tek sa pristupanjem nego mnogo ranije i ne može se deo evropskog kontinenta ostaviti po strani i izvan EU.

Bilčik: Beltalks dolazi u pravo vreme

Vladimir Bilčik je istakao na otvaranju da je "sjajno ponovo biti u Beogradu" i da ovaj događaj dolazi u pravo vreme.

"Slušao sam Martu Kos koja je istakla za CNN veruje u mesto Srbije u EU. Mislim da je to dobra i pozitivna poruka uprkos tome što nedelju dana u ovom gradu može da bude vrlo dug period u politici, treba da budemo optimistični. Ovo nije lak trenutak za EU i proširenje, uprkos momentumu koji se stvorio. Nikad nije EU bila usamljenija, više nije slučaj da su na našoj strani američki partneri, imamo vojne pretnje... u prošlosti smo se proširenjem bavili u komfornijem okruženju", dodao je.

Šta nas očekuje na početku foruma Beltalks 2026?

Forum BELTALKS otvaraju Robert Vaš, predsednik i osnivač GLOBSEC-a kao i
Vladimir Bilčik, viši saradnik u ovoj organizaciji i bivši poslanik Evropskog parlamenta.

Potom sledi panel "Trka za investicijama: kako Zapadni Balkan učiniti privlačnim za investicije?"

Globalna konkurencija za kapital postaje sve intenzivnija, a investicije sve više odlaze na tržišta koja objedinjuju veličinu, stabilnost i jasnu stratešku usmerenost.

Zapadni Balkan poseduje mnoge preduslove koje investitori traže - od geografske blizine EU i razvoja infrastrukture do neiskorišćenog potencijala za rast - ali fragmentisanost i dalje ograničava privlačnost regiona. Kako proširenje ponovo dobija zamah, ključno pitanje jeste da li region može da pređe put od skupa malih tržišta do jedinstvenog prostora privlačnog za investicije.

Dok se Evropa priprema za obnovu Ukrajine i novi talas industrijskih investicija, kako Zapadni Balkan može da se pozicionira kao strateški partner, a ne kao posmatrač?

Koji je najvažniji signal koji vlade danas mogu da pošalju kako bi privukle privatni kapital na duži rok?

Učesnici:

• Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije
• Damijen Sorel, šef Regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan Evropske investicione banke
• Rene Troka, specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan
• Marina Hlistun, izvršna direktorka UkraineInvest-a
• Jan Ružička, direktor za spoljne poslove pri PPF Group

Razgovor vodi: Rafael Minder, dopisnik Fajnenšel tajmsa za Centralnu Evropu