- MMF ocenjuje da članstvo u EU može da ubrza rast i podigne životni standard na Zapadnom Balkanu, uz moguć porast BDP-a po stanovniku od oko trećine za deset godina.
- Taj efekat zavisi od reformi, dublje integracije u jedinstveno tržište i boljeg korišćenja evropskih fondova, uz jačanje institucija i privatnog sektora.
U novom izveštaju "Povezivanje granica: Kako najbolje iskoristiti pristupanje EU", Međunarodni monetarni fond (MMF) navodi da bi članstvo u Evropskoj uniji, pod određenim uslovima, moglo značajno da ubrza ekonomski rast i podigne životni standard u zemljama kandidatima sa Zapadnog Balkana.
Prema proceni, bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u regionu mogao bi da poraste za oko trećinu u narednih deset godina.
MMF ocenjuje da članstvo u EU za zemlje kandidate predstavlja "jedinstvenu priliku da ubrzaju rast i podignu životni standard", ali da ostvarivanje tog potencijala zavisi od sprovođenja ključnih reformi i uspešnog približavanja evropskom tržištu.
U izveštaju se navodi da bi rast BDP-a po stanovniku od oko 33 odsto u narednoj deceniji bio moguć uz odgovarajuće uslove, odnosno uz napredak u reformama, dublju integraciju u jedinstveno tržište EU i efikasno korišćenje evropskih fondova
Ostvarivanje tog potencijala zahtevaće tri međusobno povezana pokretača: sprovođenje domaćih strukturnih reformi zasnovanih na pravnim tekovinama EU, dublju integraciju u jedinstveno tržište i efikasno korišćenje sredstava EU, što bi u velikoj meri doprinelo ukupnom dobitku, navodi se u izveštaju. Dodaje se da put ka prosperitetu vodi kroz rast produktivnosti, koji čini dve trećine rasta prihoda, a podstiču ga snažnije institucije, bolje upravljanje i dinamičniji privatni sektor.
MMF navodi da će koristi imati i postojeće članice EU, posebno ukoliko Evropa nastavi da produbljuje jedinstveno tržište i u potpunosti iskoristi prednosti trgovine robom i uslugama, kretanja kapitala i radne snage, kao i integracije energetskih tržišta.
Šest zemalja Zapadnog Balkana i Moldavija produbile su veze sa EU i napreduju ka članstvu, iako različitim brzinama. Zemlje kandidati i dalje beleže značajne razlike u prihodima u odnosu na članice EU, što ukazuje na veliki neiskorišćeni potencijal za rast i konvergenciju.
Tokom prethodnih 25 godina, približavanje nivoa prihoda unutar EU bilo je brzo, a najveći doprinos dale su zemlje koje su se Uniji pridružile od 2004. godine. Za razliku od njih, zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija ostvarile su slabije rezultate.
Kako bi ojačala institucionalnu spremnost i podržala usklađivanje sa pravilima EU, Unija je uvela planove rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju.
Fond za institucionalne reforme i rast Zapadnog Balkana obezbeđuje šest milijardi evra, odnosno 3,3 odsto BDP-a regiona iz 2025. godine, u vidu bespovratnih sredstava i povoljnih zajmova za period 2024–2027, navodi se u izveštaju.
Za Moldaviju je predviđeno 1,9 milijardi evra, odnosno 10,5 odsto njenog BDP-a iz 2025. godine, za period 2025–2027.
Pristupanje EU može ubrzati usklađivanje kroz nekoliko međusobno povezanih kanala.
Integracija u jedinstveno tržište - kroz slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage – povećava obim tržišta proizvoda i faktora proizvodnje, jača konkurenciju i olakšava transfer tehnologije.
Usvajanje pravnih tekovina EU - unapređuje upravljanje, kvalitet regulative i kredibilitet politika, smanjuje neizvesnost i premije rizika, što zauzvrat može podstaći priliv kapitala.
Pristup sredstvima EU - za infrastrukturu i institucionalni razvoj povećava javni kapital i privlači privatne investicije.
Snažnije investicije i usvajanje novih tehnologija povećavaju produktivnost rada i rast zarada, poboljšavaju stanje na tržištu rada i pomažu u ublažavanju migracija ka inostranstvu, jer domaće prilike čine privlačnijim, navodi se u sveobuhvatnom izveštaju.
Razlike između sadašnjih kandidata uglavnom odgovaraju razlikama koje su postojale tokom krugova proširenja 2007. i 2013. godine. Međutim, zemlje koje su pristupile EU 2004. godine imale su bolje rezultate u oblasti upravljanja, posebno kada je reč o kontroli korupcije i vladavini prava, i nastavile su da ostvaruju neke od najboljih rezultata u povećanju produktivnosti i usklađivanju sa EU nakon pristupanja.
Aktuelni okviri monetarne politike i deviznog kursa, koji su posebno važni za upravljanje tranzicionom dinamikom, uglavnom odražavaju modele iz prethodnih krugova proširenja.
Među sadašnjim kandidatima, Albanija, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija imaju režime deviznog kursa koji se kreću od plivajućeg do de facto fiksiranog kursa, dok Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora nemaju nezavisnu monetarnu politiku.
Slična podela postojala je i tokom ranijih krugova proširenja: neke zemlje su zadržale monetarnu samostalnost čak i nakon ulaska u EU, poput Češke, Mađarske, Poljske i Rumunije, dok su je druge izgubile pre pristupanja, poput baltičkih zemalja i Bugarske, zaključuje MMF.
(EUpravo zato.rs)