Novo istraživanje Eurobarometra pokazuje da skoro tri četvrtine Evropljana veruje da je njihova zemlja imala koristi od članstva u EU. U izazovnom globalnom kontekstu, Evropljani sve više vide EU kao izvor stabilnosti, uz rekordno visoku podršku zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici.
Tri četvrtine ispitanika (75 posto) kaže da se osećaju kao građani Evropske unije, što je najviši nivo ikada zabeležen u proleće 2025. godine.
Istraživanje objavljeno uoči Dana Evrope pokazalo je da Evropljani vide EU kao stabilizujuću silu u neizvesnom svetu (73 posto, +6 procentnih poena). Sa 81 posto (+2 procentna poena), podrška zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici među državama članicama vratila se na najviši nivo u poslednje dve decenije.
Oko osam od deset Evropljana smatra da EU treba da diverzifikuje svoje trgovinske odnose (80 posto) i da gradi partnerstva sa zemljama van EU (79 posto).
Anketa pokazuje da se 76 posto ispitanika slaže da je ruska invazija na Ukrajinu pretnja bezbednosti EU. Podrška odgovoru EU na invaziju ostaje snažna, sa 55 posto (+2 procentna poena).
Većina Evropljana podržava ključne mere, uključujući prihvatanje ljudi koji beže od rata (80 posto), pružanje finansijske i humanitarne podrške (75 posto) i održavanje sankcija protiv Rusije (70 posto). Ukupno, 76 posto se slaže da EU treba da nastavi da podržava Ukrajinu dok se ne postigne pravedan i trajan mir. Štaviše, 57 posto odobrava davanje statusa kandidata Ukrajini od strane EU, a 56 posto se slaže sa finansiranjem kupovine i isporuke vojne opreme Ukrajini od strane EU.
Većina Evropljana veruje EU (51 posto), tri procentna poena više nego u jesenjem istraživanju iz 2025. godine. Poverenje je najviše poraslo u Francuskoj (+11 pp), Danskoj (+9 pp) i Portugalu (+8 pp), a najviši nivo dostiglo je među mladima uzrasta 15–24 godine (61 posto).
Zaštita demokratije i osnovnih vrednosti navedena je kao glavni razlog za poverenje u EU (42 posto), zatim sledi zaštita od spoljnih pretnji (33 posto) i stav da je EU pravi nivo za rešavanje globalnih izazova (31 posto). Optimizam u pogledu budućnosti EU blago je porastao (60 posto, +1 pp). Najoptimističniji su mladi uzrasta od 15 do 24 godine (68 posto). Skoro šest od deset građana EU (57 posto) zadovoljno je načinom na koji demokratija funkcioniše u EU. Prema ispitanicima, vrednosti koje najbolje predstavljaju EU su mir (41 posto), demokratija (32 posto), poštovanje vladavine prava, demokratije i osnovnih prava (28 posto).
Globalna situacija i troškovi života su najveće brige
Zabrinutost među Evropljanima sve više oblikuju globalni događaji. Na nivou EU, sukob na Bliskom istoku sada je najveća briga (25 posto), ispred šire međunarodne situacije (23 posto) i rata Rusije protiv Ukrajine (20 posto). Istovremeno, troškovi života ostaju dominantna briga na nacionalnom i ličnom nivou, sa 36 posto i 52 posto respektivno.
Negativno mišljenje građana EU o Sjedinjenim Državama naglo je poraslo (74 posto, +14 procentnih poena) i daleko je premašilo pozitivno mišljenje o Sjedinjenim Državama (24 posto). U međuvremenu, 61 posto ima negativno mišljenje o Kini, dok 33 posto ima pozitivno; a 83 posto ima negativno mišljenje o Rusiji, naspram 14 posto sa pozitivnim stavovima. Istovremeno, 48 posto ima pozitivno mišljenje o Indiji, dok 41 posto ima negativno.
Podrška evru u EU ostaje na 74 posto, što je najviši nivo od njegovog uvođenja u januaru 2002. godine. U evrozoni, ova brojka je još veća, gde više od osam od deset ispitanika (82 posto) izražava podršku zajedničkoj valuti.
U Bugarskoj, poslednjoj zemlji koja se pridružila evrozoni, podrška je značajno porasla od prethodnog istraživanja Standardnog Eurobarometra (+13 pp), pri čemu je većina sada za (55 posto).
Istovremeno, percepcija ekonomske situacije blago je oslabila, pri čemu 44 posto anketiranih Evropljana smatra da je ekonomija EU u dobrom stanju. Relativna većina građana (42 posto) smatra da će evropska ekonomska situacija ostati ista u narednih 12 meseci, naspram 36 posto koji misle da će biti gora i 15 posto koji misle da će biti bolja.
Što se tiče prioriteta za investicije iz budžeta EU, više od dva od pet građana EU (41 posto) želelo bi da se budžet EU prvenstveno potroši na zapošljavanje, socijalna pitanja i javno zdravlje. Bezbednost i odbrana su na drugom mestu na nivou EU (38 posto), a zatim slede obrazovanje, obuka, mladi, kultura i mediji na trećem mestu na nivou EU (37 posto).
(EUpravo zato.rs)