Bosna i Hercegovina će ostati bez dodatnih 373,9 miliona evra, odnosno 733,24 miliona maraka iz Plana rasta za Zapadni Balkan ukoliko se ne ispune ključne obaveze iz Reformske agende.
Nakon što je već izgubila tačno 108,5 miliona evra, a trenutno dostupni iznos sredstava za zemlju iznosi do 976 miliona eva.
Ovaj novac stići će u BiH samo ako budu ispunjeni svi zacrtani koraci.
Kakva je reakcija Delegacije EU u BiH?
Delegacija Evropske unije u BiH navodi da je nakon pozitivne ocene Evropske komisije za Reformsku agendu početkom decembra 2025. godine odgovornost sada na domaćim vlastima, koje moraju preduzeti ključne korake kako bi sredstva iz Plana rasta za zapadni Balkan bila odobrena.
"Za oslobađanje sredstava iz Plana rasta, nadležne institucije moraju da imenuju koordinatora za Instrument za reforme i rast, uspostave strukturu za praćenje i izveštavanje, finaliziraju potpisivanje i ratifikaciju sporazuma o finansijskom instrumentu i kreditu te započnu sprovođenje usaglašenih reformi", kazali su iz Delegacije EU u BiH, prenosi Glas Srpske.
Dodaju i da Reformska agenda obuhvata 113 konkretnih reformskih koraka raspoređenih u četiri ključna stuba, uključujući zelenu i digitalnu tranziciju, razvoj privatnog sektora i očuvanje ljudskog kapitala.
"Sredstva se isplaćuju tek nakon uspješne realizacije relevantnih koraka. Od samog početka je jasno da je Instrument za reforme i rast u okviru Plana rasta temeljen na principu urađenog", naglašavaju u Delegaciji Evropske unije.
Rokovi kratki, posledice konkretne
Poručuju da su rokovi kratki, a posledice nepostupanja vrlo konkretne, uz upozorenje da bi BiH mogla ostati bez značajnog dela sredstava ukoliko ne ispuni obaveze na vreme.
Navode da, ukoliko BiH ne ratifikuje sporazume o instrumentu i kreditu u narednim mesecima, postoji rizik da izgubi do 373,9 miliona evra iz svoje finansijske alokacije.
Takođe ističu da je 50 od ukupno 113 reformskih koraka, zajedno sa pripadajućim finansijskim sredstvima, ušlo u maksimalni grejs period od 12 meseci, što znači da ti koraci moraju biti ispunjeni do decembra 2026. godine.
U Zajedničkoj komisiji za evropske integracije Parlamentarne skupštine BiH navode da ispunjenje obaveza iz Reformske agende zavisi od više faktora.
"Bošnjački predstavnici su vrlo isključivi kada je u pitanju svaka vrsta dogovora, između ostaloga to se pokazalo i u slučaju pregovarača i formiranju pregovaračkog tima sa Evropskom unijom, pa i svega ostalog. U ovom trenutku nisam siguran da je moguće postići neku vrstu dogovora," kazao je "Glasu" zamenik predsjedavajućeg Zajedničke komisije za evropske integracije Miroslav Vujičić.
Ukazao je i da postoje dodatni problemi, uključujući određeno nerazumevanje evropske birokratije za situaciju u BiH, te ocenio da, iako BiH treba da prihvati pozitivne prakse iz EU, i sama Unija ponekad pokazuje dvostruke standarde, između ostalog i kroz nove sisteme ulaska i izlaska iz zemalja članica.
(EUpravo zato.rs)