U trenutku kada se politika proširenja ponovo nalazi visoko na političkoj agendi EU, javno mnjenje u Srbiji ostaje ambivalentno, fragmentisano i skeptično. Najnovije istraživanje Centra za evropske politike (CEP), sprovedeno početkom 2026. godine na uzorku od 1.000 ispitanika, pruža detaljan uvid u stavove građana o članstvu u EU u vremenu kada geopolitika i spoljnopolitički interesi sve više dominiraju političkom scenom. U nastavku analiziramo ključne nalaze istraživanja, sa posebnim fokusom na percepcije građana prema EU, nivo podrške članstvu i faktore koji oblikuju javno mnjenje u Srbiji.
Fragmentisan pogled na članstvo u EU
Jedan od centralnih nalaza istraživanja jeste da podrška članstvu Srbije u EU ostaje relativno niska i bez jasnog konsenzusa u društvu. Relativna većina građana (39,8%) podržava članstvo, dok se 33,8 odsto protivi, a čak 26,4 odsto zauzima neutralan stav. Sličan obrazac primećuje se i u hipotetičkom scenariju referenduma. Među onima koji bi izašli na glasanje, 41,6 odsto bi glasalo za članstvo, 32,4% protiv, dok četvrtina ispitanika i dalje ne zna kako bi se opredelila. Drugim rečima, iako postoji blaga prednost u korist evropskog puta, ona nije dovoljno stabilna niti ubedljiva da bi garantovala jasan ishod. To samo potvrđuje da će trenutno neopredeljeni glasači biti tas na vagi koji će uticati na to u kom pravcu će pitanje evropske budućnosti Srbije prevagnuti.
Relativna većina građana (39,8%) podržava članstvo, dok se 33,8 odsto protivi, a čak 26,4 odsto zauzima neutralan stav.
Trenutna fragmentisanost pogleda na članstvo u EU može se objasniti i time što samo 6,9% ispitanika veruje da će Srbija ostvariti članstvo do 2030. godine. Dakle, kada komesarka za proširenje Marta Kos govori o prijemu novih članica do kraja decenije, građani Srbije ne smatraju da se to odnosi na njihovu državu.
Kada su vremenski okviri u pitanju, trećina veruje da je članstvo ostvarivo tek za 15 godina, dok četvrtina smatra da ono uopšte nije ostvarivo. Ovakav nivo pesimizma ne sme se zanemariti, jer ukazuje na odsustvo uverljive vremenske perspektive u očima građana, koja je u riziku da se dodatno produbi ukoliko se pristupni proces nastavi dosadašnjom dinamikom.
Percepcija EU kao geopolitičkog aktera, a ne kao zajednice vrednosti
Jedan od najznačajnijih uvida istraživanja odnosi se na način na koji građani Srbije percipiraju EU. Čak 41,6% građana smatra da je EU više zainteresovana za svoje političke i ekonomske interese u regionu nego za stanje demokratije i vladavine prava. Slične proporcije odnose se i na stav da Unija "priča jedno, a radi drugo", odnosno da deluje neprincipijelno. Ovakav negativni stav dodatno se produbljuje činjenicom da svaki drugi građanin smatra da EU ne primenjuje ista pravila na sve države kandidate, dok veliki broj njih veruje da Srbija nije tretirana ravnopravno u odnosu na druge države, poput Ukrajine.
Ovakvi nalazi dobijaju na značaju u svetlu konkretnih geopolitičkih prioriteta Unije. Iako većina ispitanika daje srednju ocenu kada je reč o spremnosti EU da toleriše unutrašnje demokratske probleme u Srbiji zarad očuvanja svog uticaja ili normalizacije odnosa sa Prištinom, opšti stav prema ponašanju Unije je negativno usmeren. Na primer, čak 43,9% građana smatra da je za EU važnije uvođenje sankcija Rusiji nego razvoj demokratskih institucija u Srbiji. Uz to, 41,8 odsto veruje da Unija želi integraciju Srbije prvenstveno zbog pristupa prirodnim resursima, poput litijuma. Sve ovo doprinosi objašnjenju nalaza da tek četvrtina ispitanika veruje da EU iskreno želi Srbiju u svojim redovima.
Ka obnovi kredibiliteta
Nalazi CEP istraživanja ukazuju na to da se proces evropskih integracija Srbije ne suočava samo sa političkim i institucionalnim izazovima, već i sa ozbiljnim deficitom poverenja u javnosti. S jedne strane, EU mora jasno da prepozna da se trenutni zamah politike proširenja, koji se komunicira iz Brisela, ne percipira na isti način u Srbiji. Iako podrška članstvu i dalje ima relativnu većinu, to nije razlog za pasivnost, već signal za intenzivnije delovanje – posebno imajući u vidu da percepcije kredibiliteta Unije dominantno variraju između neutralnih i negativnih.
Istovremeno, najveća odgovornost ostaje na domaćim vlastima. Bez političke volje da se evropske integracije postave kao stvarni prioritet, a ne deklarativni cilj, jaz između stavova građana i evropskog puta nastaviće da se produbljuje. To podrazumeva ne samo ubrzavanje suštinskih reformi u oblasti vladavine prava, već i sistematsko, jasno i kredibilno informisanje građana o konkretnim koristima članstva. U suprotnom, skeptični narativi će nastaviti da dominiraju javnim prostorom, ograničavajući prostor za stabilnu i održivu podršku članstvu.