Podrška građana Srbije članstvu u Evropskoj uniji pokazuje umeren, ali stabilan rast, pokazalo je redovno istraživanje javnog mnjenja sprovedeno u januaru 2026. godine za Delegaciju EU u Srbiji.
Istraživanje takođe ukazuje na sve rasprostranjenije uverenje da bi EU trebalo da ima centralnu ulogu kao spoljnopolitički i ekonomski partner Srbije.
Prema rezultatima ankete, 45 odsto ispitanika glasalo bi za članstvo Srbije u EU ukoliko bi se referendum održao danas, što je povećanje od dva procentna poena u odnosu na prethodnu godinu.
Protiv bi glasalo 32 odsto građana, što je procenat koji ostaje nepromenjen. Evropska unija i dalje se percipira kao najveći donator, najvažniji trgovinski partner i vodeći izvor stranih investicija, potvrđujući svoju značajnu ulogu u srpskoj ekonomiji.
Podrška članstvu ostaje najizraženija među mlađim generacijama.
Više od 63 odsto građana uzrasta od 18 do 29 godina izjasnilo se u prilog ulasku Srbije u EU, dok je podrška najniža među starijima od 60 godina, gde iznosi oko 30 odsto.
Ovi podaci ukazuju na izražen generacijski jaz, pri čemu mlađi građani češće vide svoju budućnost u okviru Evropske unije.
Ispitanici članstvo u EU najčešće povezuju sa višim životnim standardom, slobodom kretanja, jačanjem vladavine prava i borbom protiv korupcije.
Više od 63 odsto građana uzrasta od 18 do 29 godina izjasnilo se u prilog ulasku Srbije u EU
Upravo korupcija, organizovani kriminal i ekonomske poteškoće navode se kao najurgentniji problemi sa kojima se Srbija suočava, a koje građani vide kao oblasti u kojima bi reformski proces povezan sa pristupanjem EU mogao da donese dugoročna rešenja.
Anketa, koja obuhvata sedmogodišnji period praćenja stavova, beleži i dosad najveći udeo ispitanika koji veruju da će Evropska unija opstati i nastaviti da se širi. Ovaj trend sugeriše rast poverenja u budućnost EU i kredibilitet procesa proširenja.
Istovremeno, negativne percepcije ostaju prisutne.
Deo ispitanika smatra da EU nameće sve strože uslove Srbiji, da je priznanje Kosova* neophodan preduslov za članstvo ili da Unija u praksi ne želi Srbiju kao punopravnu članicu.
Ovi stavovi dominiraju među građanima koji su skeptični prema evropskim integracijama. Istraživanje takođe ukazuje na visok stepen izloženosti dezinformacijama, naročito u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu.
Ima razloga za oprezan optimizam
Komentarišući rezultate, ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat ocenio je da nalazi pružaju "razloge za oprezan optimizam", ali i upozorio da nema mesta zadovoljstvu.
On je istakao da sve veći broj građana prepoznaje konkretne koristi članstva u EU, od ekonomskih prilika do jačanja institucija i zaštite prava.
Ambasador Bekerat je posebno naglasio snažnu podršku mladih, ali i upozorio na uticaj dezinformacija na javnu debatu.
Prema njegovim rečima, odgovornost za objektivnije informisanje ne leži samo na EU, već i na domaćim institucijama i zvaničnicima.
Dodao je da je proces proširenja ponovo dobio zamah i da Srbija ima priliku da ga iskoristi ubrzavanjem reformi.
(M.A./EUpravo zato)