Kolumna Luigija Sorece, šefa Delegacije EU i specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini, donosi jasan signal iz Brisela: Evropska unija ulazi u novu fazu proširenja, a Bosna i Hercegovina se nalazi pred ključnim testom svoje političke volje i institucionalne zrelosti.
Posle više od decenije zastoja, proširenje je ponovo na vrhu evropske agende, podstaknuto globalnim promenama i potrebom da se očuva stabilnost na kontinentu. U tom kontekstu, BiH dobija priliku koju dugo nije imala — ali i upozorenje da bez konkretnih reformi, napredak neće biti moguć. Upravo o toj prekretnici, o aktuelnim signalima evropskih lidera i o tome šta predstoji zemlji koja još nije otvorila pregovore, Soreka piše u svojoj analitičkoj kolumni koju prenosimo u celostI:
"Evropska unija se prvi put posle više od deset godina ozbiljno priprema za novo proširenje.
Postoji realna mogućnost da će u narednim godinama Unija primiti nove članice, a geopolitičke promene i potreba za jačanjem mira i stabilnosti u Evropi učinile su proširenje jednim od ključnih prioriteta EU.
To potvrđuju i nedavne posete Bosni i Hercegovini visoke delegacije EU, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu, potpredsednicu i visoku predstavnicu Kaju Kalas i komesarku za proširenje Martu Kos.
Dok neke zemlje Zapadnog Balkana ubrzano napreduju, Crna Gora želi da zaključi pregovore do kraja 2026, a Albanija do kraja 2027, Bosna i Hercegovina još nije ni otvorila pregovore, uprkos velikim mogućnostima i potencijalu koji poseduje.
Izveštaj o BiH: pozitivni koraci, ali nedovoljan napredak
U najnovijem Izveštaju o Bosni i Hercegovini, objavljenom u okviru Paketa o proširenju EU, navodi se nekoliko važnih pomaka: usvajanje zakona o zaštiti podataka i graničnoj kontroli, kao i potpisivanje sporazuma sa Fronteksom, čime je omogućen rad više od sto pripadnika stalnog Fronteksovog korpusa u BiH.
Ipak, ukupna ocena za 2025. godinu jasno pokazuje da je napredak minimalan.
Izveštaj bi trebalo da posluži kao detaljna mapa puta koja BiH može pomoći da sustigne ono što je propušteno. Postoje signali da bi u narednom periodu BiH mogla da usvoji Zakon o VSTV-u i Zakon o sudovima, te da imenuje glavnog pregovarača i pregovarački tim. To bi otvorilo vrata održavanju prve Međuvladine konferencije i zvaničnom početku pregovora.
Pregovori moraju biti zasnovani na rezultatima
Kako je naglasila potpredsednica Kalas, pristupanje EU ostaje pravedan, ali zahtevan proces koji se temelji isključivo na ostvarenom napretku. Zakoni o VSTV-u i sudovima moraju biti potpuno usklađeni sa standardima EU i preporukama Venecijanske komisije.
Kada je reč o imenovanju glavnog pregovarača i tima, to je odluka koju BiH donosi sama, prema Ustavu i zakonima.
EU očekuje da ima pouzdanog sagovornika, tim koji govori jednim glasom i ima sve kapacitete za vođenje ozbiljnog i efikasnog procesa pregovora.
Ako se ispune svi uslovi, prva Međuvladina konferencija mogla bi biti održana do kraja 2025. godine. Iz EU upozoravaju da bi odugovlačenje tokom 2026. godine značilo gubitak dragocenog vremena, posebno dok druge zemlje regiona prave ključne korake ka članstvu.
Potrebne su funkcionalnije institucije
Složeno ustrojstvo BiH zahteva konstantno usklađivanje često suprotstavljenih političkih stavova. To usporava proces donošenja odluka. Zato je ključno jačati institucije kako bi odluke mogle da se donose brže i efikasnije.
EU želi da podstakne početak pregovora upravo zato što sam pregovarački proces omogućava detaljniju, strukturisanu analizu funkcionisanja države, uz ekspertizu EU. Nova metodologija klastera i poglavlja pruža najbolji okvir za jačanje demokratskih institucija i upravljačkih kapaciteta BiH.
Još samo nekoliko koraka do početka pregovora
Usvajanjem reformske agende za "Plan rasta" u septembru, BiH je pokazala da zajedničke odluke jesu moguće kada postoji politička volja. Ostalo je još nekoliko ključnih koraka da bi pregovori formalno počeli, a ti koraci mogu imati duboko transformišući uticaj na funkcionisanje institucija. Sada je pravi trenutak da Bosna i Hercegovina napravi taj iskorak."
(M.A./EUpravo zato/eeas.europa.eu)