Francuski predsednik, Emanuel Makron, rekao je da bi primirje između Rusije i Ukrajine moglo da se predloži u narednim nedeljama, ali da mora da podrazumeva bezbednosne garancije.
Prema njegovim rečima, prekid vatre je "izvodljiv".
Govoreći za Foks njuz u Vašingtonu nakon razgovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, Makron je dodao da lideri – uključujući i Trampa – ipak treba da budu oprezni u pregovorima sa Moskvom.
"Godine 2014. imali smo prekid vatre sa Rusijom... bio je prekršen svaki put", rekao je Makron dodajući da bi svaki sporazum o primirju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom trebalo da bude podržan bezbednosnim garancijama.
Tramp je izjavio da bi rat mogao da se završi "u roku od nekoliko nedelja" i insistirao je da Evropa treba da snosi teret mirovnog sporazuma.
Trampovi napori da pokrene mirovne pregovore sa Rusijom, kao i njegova kritika ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koga je nazvao i diktatorom, izazvali su zabrinutost među evropskim liderima. Oni strahuju da bi SAD mogle da posreduju u primirju koji ne bi bilo povoljno po Ukrajinu već bi Moskvi dalo vremena da se pregrupiše.
Makron se pozicionirao kao ključni lider u nastojanjima da obezbedi jedinstven evropski odgovor na promenu tona nove američke administracije, zajedno sa britanskim premijerom Kirom Starmerom.
Obojica su nagovestila da bi bili otvoreni za slanje mirovnih trupa u region, što je Makron ponovio u ponedeljak.
"Ne da idemo na front, ne da ulazimo u konfrontaciju, već da budemo na određenim lokacijama, koje bi bile definisane sporazumom", rekao je Makron.
Tokom zajedničke konferencije za novinare sa Makronom, Tramp je naveo da je Putin pristao na prisustvo evropskih mirovnih snaga u Ukrajini, iako je ruski ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu Andrej Kelin nekoliko dana ranije kategorički odbacio tu ideju.
Prema Makronu, pregovori o okončanju sukoba treba da obuhvate bezbednosne garancije, pitanje teritorija i zemlje.
Tramp nakon sastanka nije pominjao bezbednosne garancije, ali je naglasio da troškove obezbeđivanja mira u Ukrajini treba da snosi i Evropa, a ne samo SAD.
Makron je zaključio da je Trampovo prisustvo "prekretnica" i složio se da ima "dobar razlog" da se upusti u pregovore sa Putinom.
Tramp je najavio da bi uskoro trebalo da se sastane sa Putinom, ali nije odavao druge detalje.
Predsednik SAD takođe je pozvao Zelenskog u Belu kuću kako bi finalizovali ugovor vredan 500 milijardi dolara (477 milijardi evra) o retkim mineralima, koji je Trampova administracija predstavila kao kompenzaciju - Kijev će tako otplatiti milijarde dolara pomoći koje je Vašington slao ratom razorenoj zemlji.
Zelenski je u početku insistirao da Ukrajina neće potpisati takav sporazum, jer SAD nisu ponudile nikakve konkretne bezbednosne garancije zauzvrat.
Međutim, u nedelju je predsednik ukrajinskog parlamenta izjavio da će vlada ozbiljno početi da radi na postizanju dogovora sa Trampovom administracijom kako bi SAD dobile pristup ukrajinskim mineralnim resursima.
Kakav plan za Ukrajinu je Tramp smislio?
SAD će Ukrajini ponuditi bilateralni sporazum koji joj daje mogućnost da zajednički upravlja resursima te zemlje u zamenu za dugoročnu finansijsku obavezu prema obnovi države nakon rata, stoji u nacrtu sporazuma, prenosi Euronews.
SAD bi ove nedelje trebalo da ponude Ukrajini bilateralni sporazum koji bi garantovao bezbednost zemlje u zamenu za zajedničko upravljanje njenim resursima putem "Fonda za obnovu".
Vašington bi zajedno sa Ukrajinom upravljao njime, a ističe se da će to uključivati mineralne resurse, naftu i gas, infrastrukturu i luke, sve dok Fond ne bude u potpunosti finansiran.
Fond će funkcionisati tokom perioda odbrane, obnove i vraćanja ukrajinskog BDP-a na nivo sa kraja 2021. godine, navodi se u nacrtu.
Očekuje se da će 50% prihoda fonda, umanjenog za operativne troškove, biti uplaćeno ukrajinskoj vladi, s tim da će doprinos biti povećan na 66% za teritorije koje su trenutno pod ruskom okupacijom i koje bi mogle da budu oslobođene.
Ukrajina će u fond uplaćivati sredstva sve dok ukupne uplate ne dostignu 500 milijardi dolara.
(EUpravo zato/Euronews)