Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izrazio je "duboku zahvalnost" Donaldu Trampu "na čvrstoj rešenosti da se okonča rat sa Rusijom", nakon što se sa novoizabranim američkim predsednikom sastao u Parizu.
Francuski lider Emanuel Makron bio je domaćin razgovora u Jelisejskoj palati.
"Najvažnije je da radimo zajedno na okončanju ovog rata, to je naš glavni prioritet. Na sastanku u Parizu smo se upravo fokusirali na to", napisao je Zelenski na mreži Iks.
Tramp je ranije izjavio da će, kada dođe na vlast, za "24 sata okončati rusko-ukrajinski sukob" koji traje skoro tri godine.
To je izazvalo zabrinutost u Ukrajini koja strahuje da će biti naterana na značajne teritorijalne ustupke Rusiji u zamenu za mir.
U nedelju je Tramp pozvao na "trenutni prekid vatre", a na svojoj društvenoj mreži "Truth Social" napisao da je Zelenski spreman da "sklopi dogovor i okonča ovo ludilo".
Zelenski želi strane trupe do ulaska u NATO
Predsednik Vladimir Zelenski se založio za diplomatsko rešenje rata u Ukrajini i izneo ideju o raspoređivanju stranih trupa u njegovoj zemlji dok ona ne postane članica NATO-a.
Njegove izjave na konferenciji za novinare sa liderom nemačke opozicije Fridrihom Mercom su najnoviji znak sve veće spremnosti Kijeva za pregovore o okončanju rata, dok se Donald Tramp priprema za povratak u Belu kuću 20. januara.
"Ukrajina više od bilo koga želi da se ovaj rat završi. Nema sumnje, diplomatsko rešenje bi spasilo više života. Mi to tražimo", rekao je Zelenski novinarima u Kijevu.
On je kazao da je sa Makronom i Trampom razgovarao o "zamrzavanju" linija fronta u ratu. Rusija kontroliše skoro petinu ukrajinske teritorije nakon što je pokrenula invaziju 2022. godine.
Agencija Interfaks je objavila, citirajući Zelenskog, da je skoro 800.000 ruskih vojnika trenutno raspoređeno u Ukrajini.
Ukrajinski lider je naveo da je Makronu i Trampu rekao kako ne veruje da Putin zaista želi da okonča rat i da će ruski predsednik morati da bude prisiljen na to.
"Možete da primenite silu samo ako je Ukrajina jaka. Snažna Ukrajina pre bilo kakve diplomatije znači snažna (Ukrajina) na bojnom polju", rekao je, implicirajući da Kijevu treba pomoć da bi ojačao.
On je dobio retoričku podršku od Merca, favorita u trci za sledećeg njemačkog kancelara, koji je tokom svoje posete uporedio trenutnu politiku Berlina sa teranjem Ukrajine da se bori vezanih ruku.
Zelenski se takođe vratio ideji koju je u februaru izneo Makron, koji je predložio mogućnost slanja evropskih trupa u Ukrajinu. Među evropskim liderima nije bilo konsenzusa o ovom pitanju.
"Možemo razmišljati i raditi na Emanuelovom stavu. On je predložio da deo trupa neke zemlje bude prisutan na teritoriji Ukrajine, što bi nam garantovalo bezbednost dok Ukrajina ne bude u NATO-u", rekao je Zelenski.
"Ali moramo imati jasnu sliku o tome kada će Ukrajina biti u EU i kada će Ukrajina biti u NATO-u", dodao je.
Ukrajina, koja ulaže velike napore da dobije poziv za članstvo u NATO-u, insistira tokom celog rata da su joj potrebne bezbednosne garancije kako bi sprečila Rusiju da pokrene novu invaziju nakon što se okončaju trenutna neprijateljstva.
"Ako bi došlo do pauze dok Ukrajina nije u NATO-u, čak i ako bismo imali poziv, a ne bismo bili u NATO-u, ko nam garantuje bilo kakvu bezbednost?" upitao je Zelenski na konferenciji za novinare.
Rusija traži da Ukrajina odustane od ambicija za članstvo u NATO-u i smatra da bi članstvo Kijeva u tom savezu predstavljalo neprihvatljivu bezbednosnu pretnju.
Ukrajina planira u decembru da sazove sastanak svojih ključnih evropskih saveznika kako bi uskladila zajednički stav i osigurala da Kijev bude u snažnoj poziciji na bojnom polju u bilo kakvim potencijalnim pregovorima, rekao je portparol Zelenskog Sergej Nikiforov.
(EUpravo zato/Vijesti.me)