Nordijske i baltičke države, kao i Poljska, objavile su da će u predstojećim mesecima pojačati podršku Ukrajini, a fokus će biti i na povećanoj dostupnosti municije.
"Nameravamo i dalje da jačamo odbranu i odvraćanje, uključujući i otpornost protiv konvencionalnih i hibridnih napada i nastavimo s proširenjem sankcija protiv Rusije kao i protiv onih koji omogućuju rusku agresiju", objavili su lideri Danske, Estonije, Finske, Letonije, Norveške, Poljske i Švedske.
Oni su se sastali u sedištu švedske vlade u Harpsundu, jugozapadno od Stokholma, gde su razgovarali o transatlantskim odnosima, regionalnoj bezbednosnoj saradnji i zajedničkoj politici kada je u pitanju rat u Ukrajini.
Reizbor Donalda Trampa za predsednika SAD podstakao je pitanja o tome kolika je predanost Sjedinjenih Država podršci Ukrajini u ratu protiv Rusije i o ulozi Vašingtona u NATO-u.
Mnogi analitičari veruju da će Evropa morati da počne da troši više na sopstvenu odbranu i na pomoć vojnim naporima Ukrajine nakon Trampove inauguracije u januaru.
Nordijske i baltičke zemlje, a njih nekoliko deli granicu s Rusijom, među najsnažnijima su kada je reč o podršci Ukrajini.
Pomoć nordijskih zemalja, Baltika i Poljske iznosi ukupno oko 24 milijarde evra, prema podacima Instituta Kiel za podršku Ukrajini. One su odmah iza Sjedinjenih Država po apsolutnom iznosu.
(EUpravo zato/Index.hr)