Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će Evropska unija finansijski pomoći u obezbeđivanju Crnog mora nakon napada na trgovačke brodove za koje se odgovornom smatra Rusija.
Njena objava stigla je u trenutu kada se na drugim nivoima vode ključni diplomatski pregovori o rešavanju krize, naveo je Politico.
"Pretnje, napadi i upadi sve su češći duž obala Crnog mora", izjavila je Fon der Lajen na početku posete Rumuniji i tom prilikom najavila da će Unija "ubrzati uspostavljanje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora, uz jasno definisan rok za završetak i obezbeđenih 50 miliona evra".
Takođe, Ursula je obećala i dodatnih 10 miliona evra iz fondova EU za rumunske službe za traganje i spasavanje, a kako se ističe, reč je o znatno manjim iznosima od onih koje Rumunija dobija kroz prigram EU za zajmove namenjene naoružanju SAFE.
Centar za pomorsku bezbednost
Centar, čije je osnivanje najavljeno prošle godine, biće zajednički kontrolni centar pod upravom Rumunije i Bugarske, a očekuje se da će postati potpuno operativan do kraja godine i njegov cilj je praćenje pomorskih aktivnosti u realnom vremenu i zaštita ključne infrastrukture, poput podmorskih energetskih i komunikacionih kablova.
Obe zemlje imaće jedinstven pregled situacije na moru i u vazduhu, što će im omogućiti da otkriju pretnje pre nego što dođe do napada.
Diplomatija u senci eskalacije
Od početka oktobra pogođeno je najmanje devet brodova u isključivim ekonomskim zonama Rumunije i Bugarske, potopljena su četiri broda, a 34 pomorca su poginula ili se vode kao nestala. Napadi su zabeleženi i na brodove uz rusku obalu.
Rumunija i Bugarska pokrenule su ovo pitanje na sastanku lidera EU prošlog meseca i zatražile snažniju bezbednosnu podršku. Dok je Rumunija za napade optužila Rusiju, Bugarska se uzdržala od direktnih optužbi.
Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države vode pregovore o prekidu vatre i sporazumu o bezbednom prolasku brodova, a američki ministar Marko Rubio potvrdio je da Vašington analizira predloge koje je Turska poslala krajem oktobra i da je "otvoren" za ideje iz Indije.
"Sporazum ne bi okončao sukob", rekao je Rubio, ali bi "rešio jedan njegov specifičan aspekt" i smanjio pritisak na snabdevanje hranom u ugroženim državama.
Neizvesnost u vezi sa sporazumom
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je 21. oktobra da Unija sarađuje sa Turskom, Indijom i zemljama uvoznicama hrane na sporazumu o slobodi plovidbe i istakla da je Ukrajina pristala na takav dogovor, ali da ga je Rusija odbila.
Fon der Lajen je potvrdila da EU podržava poziv Ukrajine na prekid vatre i pomenula "mirovne pregovore koji se sutra održavaju u Abu Dabiju, uz prisustvo Evrope".
Strateški značaj Crnog mora
Crno more ima strateški značaj za obe strane u sukobu. Luke na širem području Odese ključne su za ukrajinski izvoz čelika, gvozdene rude i žitarica, koji donosi milijarde dolara prihoda.
S druge strane, najveći deo ruskog izvoza žitarica i nafte takođe prolazi kroz crnomorske luke, poput Novorosijska i Tuapsea.
U ovu situaciju uključene su i druge zemlje. U blizini Novorosijska nalazi se terminal Kaspijskog naftovoda, kroz koji prolazi oko 80 odsto kazahstanskog izvoza sirove nafte, a koji je u delimičnom vlasništvu američkih kompanija Chevron i Exxon.
(EUpravo zato/Index)