EU će pokušati da ubedi Kanadu i Ujedinjeno Kraljevstvo da povećaju podršku Ukrajini, kako bi se popunio manjak od 70 milijardi evra koji fali Kijevu u narednoj godini.
Samit EU i Kanade, koji će biti održan 29. i 30. oktobra, kao i samit EU i Ujedinjenog Kraljevstva 20. novembra, pružiće Briselu priliku da ovaj zahtev iznese na najvišem nivou. S obzirom na to da podrška SAD ostaje neizvesna, Brisel se sve više okreće saveznicima izvan EU, od kojih očekuje veći doprinos, potvrdilo je za Politiko pet zvaničnika EU.
"Evropska unija obezbeđuje 80 odsto spoljne pomoći Ukrajini. Hitno nam je potrebno da se i drugi partneri više angažuju", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, rekao je da međunarodni partneri moraju da pojačaju i povećaju finansijsku podršku Ukrajini.
EU se obavezala da će Ukrajini odobriti zajam od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, kojim bi trebalo da se pokrije oko dve trećine njenih potreba. Brisel je očekivao da će drugi partneri, među kojima su Kanada, Japan, Južna Koreja, Australija i Norveška, obezbediti dodatnih 45 milijardi evra. Međutim, veliki deo tog novca sporo pristiže jer druge vlade još nisu konačno potvrdile ili isplatile očekivanu podršku.
Iako ovi pozivi nisu novost, predviđeni troškovi za 2027. godinu porasli su zbog intenziviranja ruskih napada i rata u Iranu koji je pomerio fokus Bele kuće. Zbog toga Evropa i drugi saveznici moraju da preuzmu veći deo troškova kako bi Kijev mogao finansijski da opstane. Brisel zato pregovara sa Londonom i Otavom.
EU je takođe pokrenula pitanje potreba Ukrajine za finansiranjem u 2027. godini na sastancima Međunarodnog monetarnog fonda, Grupe sedam (G7) i Grupe dvadeset (G20), kao i u razgovorima sa zemljama Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva.
Zvaničnici naglašavaju da inicijativa nije kritika Ujedinjenog Kraljevstva ili Kanade, već su potrebe Kijeva značajno porasle.
Ujedinjeno Kraljevstvo navodi da se obavezalo da će za Ukrajinu izdvojiti ukupno 25 milijardi funti, dok je Kanada obećala vojnu pomoć u protivvrednosti od 5,4 milijarde evra i 8,2 milijarde evra direktne finansijske podrške.
Članice EU tvrde da su od početka rata u Ukrajini doprinele sa više od 231 milijarde evra. U taj iznos uključeni su vojna pomoć, budžetska podrška i garancije, pomoć Ukrajincima koji su utočište pronašli u EU, kao i prihodi od zamrznute ruske imovine. Jedan visoki diplomata EU opisao je taj iznos kao nešto što je već "iznad očekivanog".
Planovi su upitni jer Evropu naredne godine očekuje nekoliko važnih izbora.
U Francuskoj je desničarka Marin le Pen obećala da će obustaviti pomoć ako bude izabrana za predsednicu 2027. godine, dok se u Italiji premijerka Đorđa Meloni suočava sa izazovom koji joj predstavlja proruski nastrojeni Roberto Vanjači.
Predstojeći izbori, u kombinaciji sa nestabilnom američkom podrškom, znače da evropske zemlje moraju da razmišljaju izvan okvira sopstvenih budžeta, rekao je visoki diplomata.
EU takođe poziva ukrajinsku vladu da obezbedi veću podršku partnera izvan Unije.
Kanada se obavezala da će izdvojiti oko 26 milijardi kanadskih dolara za vojnu, razvojnu i humanitarnu pomoć i finansijsku podršku.
Sa druge strane, očekuje se da će samit sa Ujedinjenim Kraljevstvom doneti napredak u odnosima Londona i Brisela.
London želi da se britanske kompanije, u okviru predloženog Zakona o ubrzanju industrijskog razvoja, tretiraju kao evropske. Tim zakonom bi se u javnim nabavkama i industrijskoj podršci prednost davala robi proizvedenoj u Evropi. Britanski zvaničnici strahuju da bi britanske kompanije mogle da budu stavljene u nepovoljan položaj uprkos tesnim vezama između britanskih i evropskih lanaca snabdevanja.
Tri britanska zvaničnika izjavila su u utorak da nisu čula za zahtev da Britanija pruži veću podršku Ukrajini u zamenu za to da se njenim kompanijama omogući da ispunjavaju uslove predviđene tim zakonom.
EU takođe sprovodi pritisak na Japan da poveća svoje doprinose, a jedan visoki zvaničnik EU rekao je da ta zemlja zaostala u pružanju pomoći tokom 2026. godine.
Tokio takođe traži garancije da će japanske kompanije zadržati pristup tržištu EU.
Australija navodi da još nije dobila zahtev za povećanje pomoći Ukrajini za 2027. godinu.
(EUpravo zato/Politico)