Rat u Ukrajini, bezbednost evropskog kontinenta i mogućnosti za snažnije povezivanje evropskih zemalja pitanja su koja prevazilaze nacionalne granice i neposredno utiču na budućnost čitavog regiona. U takvim okolnostima, podrška Evropske unije Ukrajini, razvoj regionalnih inicijativa i unapređenje saradnje među državama dobijaju sve veći značaj.
U razgovoru za EUpravo zato, ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Litvinenko govori o teškoj situaciji u svojoj zemlji, posledicama napada na ukrajinsku infrastrukturu i neophodnosti postizanja dugoročnog, stabilnog i pravednog mira.
Kako biste opisali trenutnu situaciju u Ukrajini?
"Situacija je izuzetno teška. Rusija je značajno promenila svoju strategiju i nastoji da oslabi Ukrajinu što je više moguće. Napadi su usmereni na našu infrastrukturu, uključujući energetski sektor, telekomunikacione sisteme i lance snabdevanja.
Najveća posledica takvih napada jeste to što se svakodnevni život miliona ljudi dodatno otežava. Ljudi sve više pate, a svakodnevno ima desetine poginulih. Situacija je užasna.
Ukrajini je mir potreban što pre, ali to mora da bude dugoročan, stabilan i makar delimično pravedan mir. Nije nam potreban samo privremeni predah, već rešenje koje će našim građanima omogućiti da žive bez stalnog straha i neizvesnosti."
Karpatska integraciona inicijativa
Regionalna saradnja predstavlja jedan od načina za unapređenje povezanosti evropskih zemalja i podsticanje njihovog razvoja. Karpatska inicijativa okuplja osam evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, sa ciljem stvaranja dodatne platforme za komunikaciju i zajednički razvoj.
Koji je glavni cilj ove inicijative i šta očekujete da će ona postići?
"Cilj je jednostavan i pragmatičan: želimo da stvorimo dodatnu platformu za komunikaciju, saradnju i razvoj ovog regiona.
Karpati su izuzetno lep deo Evrope, sa veličanstvenim planinama, šumama, jezerima i rekama. Međutim, potencijal ovog područja još nije u potpunosti iskorišćen.
Želimo da pomognemo svim zemljama karpatskog prostora da zajednički razvijaju region, unaprede međusobnu povezanost i otvore nove mogućnosti za svoje građane i privredu.
Karpatski region treba posmatrati kao celinu. On funkcioniše kao sistem, zbog čega i njegov razvoj mora da bude sistematičan. Ova inicijativa predstavlja upravo takav pristup rešavanju zajedničkih problema.
Važno je i to što nastojimo da uključimo evropske partnere u širem smislu, a ne samo da se oslanjamo na evropska finansijska sredstva. Želimo više saradnje, razmene znanja, poslovnih kontakata i konkretnih zajedničkih projekata."
Koje nove mogućnosti ova inicijativa može da donese Srbiji? Postoje li konkretne oblasti u kojima bi Srbija i Ukrajina mogle bliže da sarađuju?
"Ova inicijativa pruža Srbiji dodatnu mogućnost da razvija međunarodnu saradnju, privlači investicije i povezuje svoju privredu sa partnerima iz drugih evropskih zemalja. Posebno vidim potencijal za razvoj zapadnog i severnog dela Srbije.
Od osam zemalja koje učestvuju u ovoj inicijativi, šest su članice Evropske unije, dok dve još nisu. Bliskija saradnja među njima može da otvori nove kanale komunikacije sa evropskim institucijama i privredom.
Evropska integracija nije samo pitanje odnosa sa Briselom. Ona podrazumeva i praktičnu saradnju između opština, gradova, preduzeća i lokalnih zajednica. Upravo na tom nivou mogu da se ostvare rezultati koji neposredno utiču na život građana.
Postoji više oblasti u kojima možemo da sarađujemo. To su, između ostalog, reagovanje u vanrednim situacijama, što je posebno važno za planinske regione, zatim saobraćaj, železnička infrastruktura i turizam.
Srbija radi na razvoju i obnovi svoje železničke mreže, a saobraćajna povezanost predstavlja važan preduslov za privredni razvoj i bolju saradnju među zemljama.
Spremni smo da radimo zajedno i želimo da tu saradnju dodatno unapredimo. Potencijal postoji, a zadatak je da ga pretvorimo u konkretne projekte."
Učestvovali ste i na Danube Future Forumu. Kako ta inicijativa može dodatno da poveže naše zemlje?
"Ona može da je dopuni i stvori sinergiju koja će svima nama pomoći da bolje razumemo šta Evropa zaista znači.
Evropa nije samo Brisel. Pre svega, Evropu činimo svi mi.
U svom obraćanju na forumu naglasio sam da Dunav ne bi trebalo da bude samo plovni put ili simbol komunikacije, slobode i prijateljstva. Sve su to važne vrednosti, ali Dunav treba da postane i praktičan instrument ekonomskog povezivanja, ulaganja i ostvarivanja konkretnih poslovnih rezultata.
To je od suštinskog značaja. Svaka inicijativa, uključujući diplomatske inicijative, mora da ima i praktičnu dimenziju. Ako želimo da saradnja bude delotvorna, ona mora da doprinese razvoju privrede, otvaranju mogućnosti za poslovanje i stvaranju konkretne ekonomske koristi."
Kako ove inicijative mogu da pomognu Ukrajini i drugim zemljama da se približe Evropskoj uniji?
"Približavamo se Evropskoj uniji, ali je pred nama još dug put. Ipak, najvažnije je da evropske integracije ne svedemo samo na ispunjavanje kriterijuma i formalnih uslova.
Moramo da transformišemo sopstvenu zemlju, i to ne zbog Brisela, već zbog nas samih. Život u demokratskoj, evropskoj i prosperitetnoj državi bolji je od života u slaboj i nestabilnoj zemlji.
Evropske integracije nisu samo pitanje novca. One se odnose na vrednosti, institucije, kvalitet života i mogućnost da građani žive u uređenom društvu.
Srbija i Ukrajina imaju snažne zajedničke korene - slovenske, pravoslavne i istorijske. To je važna osnova za međusobno razumevanje, ali je potrebno da na tim vezama gradimo i savremenu saradnju.
Ne želim da se mešam u unutrašnja politička pitanja Srbije niti da komentarišem političku retoriku kao takvu. Međutim, smatram da je važno ukazati na odgovornost kada se zajedničko istorijsko i versko nasleđe koristi u političke svrhe.
Kijevsko-pečerska lavra jedan je od najznačajnijih centara slovenskog pravoslavlja, odakle se pravoslavna vera širila na istočnoslovenske zemlje. Zbog toga smatram da je neprimereno da se ova svetinja predstavlja kao deo opravdanja za rusku agresiju na Ukrajinu.
Versko nasleđe treba da bude most među narodima, a ne sredstvo političke manipulacije. Poštovanje pravoslavne vere i svetinja mora da podrazumeva i poštovanje njihovog značaja za vernike i zajednice kojima pripadaju."
Izbori u Ukrajini i uslovi za njihovo održavanje
Ratne okolnosti otvaraju i pitanje mogućnosti održavanja izbora u Ukrajini. Bezbednosni uslovi, raketni napadi i potreba za prekidom vatre predstavljaju ključne okolnosti u razmatranju tog pitanja.
Da li je Ukrajina spremna za održavanje izbora?
"Kao što je naš predsednik rekao, spremni smo za održavanje izbora. Postoji, međutim, jedan ključni uslov - mir, odnosno najmanje prekid vatre.
Nije moguće organizovati izbore dok traju raketni napadi i napadi dronovima. Ukoliko bi prekid vatre trajao 60 dana, izbori bi mogli da budu održani.
Nikome mir nije potrebniji nego Ukrajini. To ne govorimo samo zbog izbora, već zbog života naših građana. Mir bi našoj zemlji doneo mogućnost da se oslobodi straha i da počne da obnavlja normalan život.
Šta bi predstavljalo uspeh međunarodnih diplomatskih napora i kakva je bezbednosna arhitektura potrebna istočnoj Evropi?
Ako bismo uspeli da ovu tragediju i ovu užasnu temu konačno sklonimo iz svakodnevnog života, to bi predstavljalo veliki uspeh za sve političare.
Podržavam nastojanja Ukrajine da se uspostavi nova bezbednosna arhitektura u istočnoj Evropi, koja bi nam omogućila da živimo u dugoročnom i istinskom miru. Potrebno nam je okruženje u kojem će naše zemlje moći da se razvijaju, a građani da planiraju budućnost bez stalne pretnje od rata.
Mir je neophodan za razvoj. Ljudi mogu da žive u ratu i da preživljavaju, ali to nije istinski život - to je puko preživljavanje.
Zato je naš cilj da se dođe do mira koji neće biti samo privremen prekid sukoba, već osnova za stabilnost, bezbednost i budući razvoj Ukrajine i čitavog regiona."
(EUpravo zato)