Evropska unija nastaviće da sprovodi sankcije protiv Rusije uprkos dogovoru o isporuci dizela koji su tokom vikenda postigli američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin. To su danas potvrdili ministri spoljnih poslova država članica EU.
Prema dogovoru koji je Tramp objavio na društvenim mrežama, Rusija bi trebalo odmah da isporuči 300.000 tona dizela američkom i svetskom tržištu. Za novembar je predviđena isporuka dodatnih 500.000 tona, a potom još milion tona.
Kako bi se to omogućilo, Vašington je uveo široko izuzeće od sankcija za ruski dizel, koje važi do aprila 2027. godine. Ovakav potez izazvao je zabrinutost u Ukrajini i među njenim saveznicima, prenosi Euronews.
Kalas: Pritisak na Rusiju mora da bude još snažniji
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas poručila je na sastanku ministara u Luksemburgu da je, uprkos bliskom savezništvu sa SAD, neophodno pojačati pritisak na Moskvu kako bi se rat u Ukrajini okončao.
"SAD su naš najveći saveznik, ali naša poruka je jasna: ako želimo da se ovaj rat završi, jedini put je snažniji pritisak na Rusiju", izjavila je Kalas, podsećajući da je Rusija započela rat.
Ona je pozvala američku administraciju da primeni zakon koji je predložio pokojni senator Lindzi Grejem, a koji predviđa širok spektar sankcija i carina protiv Rusije. Ipak, konačna odluka o primeni tih mera ostaje u rukama američkog predsednika.
"Kada bi primenili Grejemov zakon, zaista bismo mogli da izvršimo pritisak na Rusiju da okonča rat", istakla je Kalas.
EU proširila spisak sankcionisanih
Ministarka spoljnih poslova Irske Helen Mekiinti ocenila je dogovor Trampa i Putina kao zabrinjavajući, ali je poručila da EU neće odustati od svoje strategije prema Moskvi.
Evropska unija je danas usvojila dosad najveće proširenje spiska sankcionisanih, koji sada obuhvata više od 1.600 pojedinaca i organizacija za koje se smatra da pomažu ruske ratne napore. Više od polovine njih povezano je sa proizvodnjom balističkih raketa.
"Moramo ponovo da se usredsredimo na ovaj cilj i udvostručimo napore kako bismo održali pritisak na Rusiju", izjavila je Mekiinti. Ona je naglasila da EU istovremeno mora da očuva komunikaciju sa Vašingtonom, jer je američka podrška važna za ostvarivanje evropskih ciljeva.
Sličan stav iznela je i švedska ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard, koja je izrazila žaljenje zbog dogovora Vašingtona i Moskve. Pozvala je članice EU da nastave sa planovima za podršku Ukrajini, uključujući korišćenje zamrznute ruske imovine za finansiranje vojne i ekonomske pomoći.
"Žalim zbog ovog dogovora i nadam se da neće biti sproveden. Države članice EU, bez obzira na dešavanja u SAD, moraju da ostanu dosledne, nastave planirane aktivnosti, povećaju pomoć korišćenjem zamrznute imovine i dodatno pojačaju pritisak na Rusiju", poručila je ona.
Dogovor uoči izbora u SAD
Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna povezao je sporazum sa političkom situacijom u SAD, gde se narednog meseca održavaju izbori za Kongres. Prema njegovoj proceni, praktični efekti dogovora mogli bi da budu ograničeni.
Tramp se u međuvremenu suočava sa kritikama zbog rata protiv Irana, koji se smatra jednim od glavnih razloga naglog rasta cena goriva. Cahkna je ocenio i da energetsko primirje, koje je američki predsednik iznenada najavio prethodnog dana, ne daje očekivane rezultate. Kao dodatni problem naveo je kontinuirane ruske vazdušne napade na Ukrajinu.
Prema dostupnim informacijama, predloženo primirje u početnoj fazi trebalo bi da obuhvati samo napade na rafinerije nafte. Takvo ograničenje izaziva zabrinutost jer Ukrajina ima jednu rafineriju, dok Rusija raspolaže sa 32 velika postrojenja.
Kijev već duže vreme napada rusku naftnu industriju sa ciljem da oslabi prihode kojima Moskva finansira rat i poboljša svoju poziciju u eventualnim pregovorima. Ti napadi izazvali su nezadovoljstvo američkog predsednika i, prema navodima iz teksta, doprineli dogovoru sa Putinom.
Kalas je upozorila da bi primirje koje obuhvata samo rafinerije moglo da ide u korist Rusije, s obzirom na veliku razliku u broju postrojenja dve zemlje.
"Energetika je izuzetno važna, posebno zato što nas očekuje hladna zima. Zbog toga je važno da primirje ne obuhvati samo rafinerije. Ukrajina ima jednu, a Rusija ih ima mnogo. To očigledno ide u korist Rusije", zaključila je Kalas.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)