Britanski premijer Endi Burnam prve nedelje na funkciji uglavnom je posvetio domaćim pitanjima, od borbe protiv beskućništva do ograničavanja broja prodavnica elektronskih cigareta i kladionica u engleskim gradovima.
O budućnosti odnosa sa Evropskom unijom govorio je znatno manje, zbog čega u Briselu pokušavaju da procene njegove namere.
Burnam je ranije govorio da želi da vodi "ponosno proevropsku“ vladu i izrazio nadu da bi Velika Britanija tokom njegovog života mogla ponovo da postane članica EU. Ipak, politički put do premijerske funkcije primorao ga je da ublaži proevropsku retoriku, posebno nakon pobede na dopunskim izborima u izrazito pro-bregzit delu Mančestera.
Matijas Matijs, viši saradnik Saveta za međunarodne odnose, ocenio je da je Burnam lično "najproevropskiji premijer još od Tonija Blera“, ali da bi o Evropi mogao da govori manje nego njegov prethodnik Kir Starmer.
Uprkos tome, diplomate EU očekuju da će Burnam nastaviti Starmerovu politiku približavanja Velike Britanije Evropi i pokušati da popravi trgovinske, ekonomske i političke veze narušene nakon Bregzita.
London i Brisel bili su blizu nekoliko važnih dogovora, uključujući uklanjanje trgovinskih prepreka za poljoprivredno-prehrambene proizvode i povratak Velike Britanije na unutrašnje tržište EU za električnu energiju. Međutim, Starmerova ostavka u junu poremetila je planove da dogovori budu zaključeni na julskom samitu, koji je sada pomeren za kasniji termin.
U Briselu se očekuje da će nova Burnamova vlada nastaviti pregovore i dodatno približiti odnose sa EU. Američka trgovinska politika predsednika Donalda Trampa i sve nestabilniji odnosi između SAD i Evrope dodatno su ojačali argumente za bližu saradnju Londona i Brisela.
Burnamov ministar za odnose sa EU Hejmi Falkoner već je najavio mogućnost još "dubljih“ odnosa sa Briselom nego tokom Starmerove vlade. Nakon njegovog sastanka sa irskim ministrom za evropska pitanja Tomasom Birnom, britanska vlada saopštila je da obe strane žele da samit bude održan do kraja godine.
Irska, koja do kraja godine predsedava Savetom EU, očekuje se da će iskoristiti svoj uticaj kako bi se ostvario konkretniji napredak u odnosima sa Londonom.
Trgovina ostaje ključna tema
Za Veliku Britaniju je uklanjanje trgovinskih prepreka jedan od glavnih ciljeva. Procene pokazuju da je Bregzit smanjio britanski izvoz u EU za 12 do 16 odsto, dok pojedine analize procenjuju da je britansku ekonomiju koštao između četiri i šest odsto BDP-a. Te procene, međutim, osporavaju zagovornici izlaska iz EU.
Burnam ekonomski oporavak vidi kao jedan od prioriteta, ali se za sada više bavi unutrašnjim reformama nego odnosima sa inostranstvom.
Analitičar Džoel Reland smatra da se Burnamov plan ekonomskog rasta više zasniva na decentralizaciji i preraspodeli moći unutar Velike Britanije nego na povezivanju sa drugim zemljama.
Ipak, njegove ideje o jačanju britanskih „suverenih kapaciteta“ mogle bi da se poklope sa sve izraženijim evropskim insistiranjem na ekonomskoj samostalnosti.
To bi Londonu moglo da pomogne da dobije pristup evropskoj industrijskoj strategiji "Made in Europe“, čiji je cilj da se proizvodnja ključnih proizvoda zadrži unutar EU.
Burnam takođe ne pokazuje nameru da traži povratak Velike Britanije na jedinstveno tržište EU. Laburisti su se obavezali da neće vraćati zemlju ni u jedinstveno tržište, ni u carinsku uniju, niti u sistem slobodnog kretanja ljudi.
Takav stav mogao bi da odgovara Briselu, koji želi da spreči situaciju u kojoj bi Velika Britanija dobila privilegovan pristup evropskom tržištu bez prihvatanja svih pravila koja uz to dolaze.
Mobilnost mladih najveća prepreka?
Jedna od najosetljivijih tema pregovora jeste sporazum o mobilnosti mladih, koji bi omogućio mladim Britancima i Evropljanima da lakše rade, studiraju i žive sa druge strane Lamanša.
London je ranije predlagao da broj viza za mlade Evropljane bude manji od 50.000, dok EU traži znatno više – do 150.000.
Spor postoji i oko univerzitetskih školarina. EU želi da njeni studenti u Velikoj Britaniji plaćaju istu cenu kao domaći studenti.
Iako u Laburističkoj partiji uglavnom smatraju da bi program mobilnosti mladih doneo velike ekonomske i kulturne koristi, svako ublažavanje viznih pravila nosi politički rizik. Britanska desnica to bi mogla da predstavi kao povratak "nekontrolisane“ migracije.
Podrška Laburistima nakon Burnamovog dolaska na vlast već je oslabila, a stranka je sada izjednačena na vrhu anketa sa desničarskom strankom Reform UK Najdžela Faraža. Migracije ostaju jedno od najosetljivijih pitanja za vladu.
Reland smatra da će Burnam morati da primeni takozvani "Makerfild test“, odnosno da proceni da li dogovor sa EU donosi konkretnu korist ljudima u delovima zemlje koji se osećaju zapostavljeno.
"Ako želi da postigne dogovor, moraće da napravi kompromis oko mobilnosti mladih i da pronađe način da taj dogovor predstavi javnosti“, rekao je Reland.
Odbrana kao nova šansa za saradnju
Odbrana i bezbednost takođe bi mogle da budu važan deo novog odnosa sa Evropom.
Burnam je govorio o jačanju „evropskog stuba“ NATO-a, obnovi formata E3, koji okuplja Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, kao i o jačanju saradnje sa evropskim partnerima u vojnoj industriji.
Kao jedna od samo dve evropske nuklearne sile, Velika Britanija svoje vojne kapacitete može da koristi i kao dodatni adut u pregovorima sa evropskim partnerima.
London je ranije pregovarao i o priključivanju evropskom fondu SAFE, vrednom 150 milijardi evra, koji omogućava povoljne kredite za zajedničku nabavku vojne opreme. Pregovori su propali zbog neslaganja oko finansijskog doprinosa Velike Britanije.
Njihovo obnavljanje moglo bi da poveže evropsku bezbednosnu saradnju sa Burnamovim planovima za jačanje britanske industrije.
Kada je reč o Ukrajini, britanska politika se za sada nije značajnije promenila. Ipak, Burnam još nije pokazao međunarodno liderstvo koje je Starmer demonstrirao zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u pokušajima posredovanja u krizama, od Ukrajine do Bliskog istoka.
Makron bi trebalo da napusti funkciju 2027. godine, dok krajnje desničarski Nacionalni skup beleži dobre rezultate u anketama. Zbog toga je budućnost britansko-francuske "Koalicije voljnih“ za podršku Ukrajini sve neizvesnija.
Pred Burnamom je zato težak zadatak: da približi Veliku Britaniju EU i obnovi trgovinske, političke i bezbednosne veze, a da istovremeno ne izgubi podršku birača koji su podržali Bregzit i protive se dubljoj evropskoj integraciji.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)