Lideri EU su zvanično usvojili 21. paket sankcija Rusiji koje pogađaju sektore sa najvećim uticajem na rusku ekonomiju i njenu sposobnost da finansira rat u Ukrajini, kao i 48 pojedinaca i 170 pravnih lica.
Međutim, ovoga puta su pregovori trajali mnogo duže nego inače što bi mogao da bude pokazatelj da je političko jedinstvo, kada je reč o obračunavanju sa Rusijom, oslabilo, prenosi Euronews.
Kako se navodi sa sajtu Evropskog saveta, paket ima za cilj da dodatno oslabi rusku ekonomiju i ratnu mašineriju. EU nastavlja da sprovodi pritisak na Rusiju kako bi zaustavila rat i uključila se u ozbiljne mirovne pregovore.
"Sa svakom novom rundom sankcija dodatno stežemo rusku ekonomiju i njenu sposobnost da produžava ovaj nezakoniti rat. Naš 21. paket je najširi u poslednje četiri godine. Na udaru je više od stotinu banaka i kripto-operatera, više od 40 plovila iz ruske 'flote iz senke' i nekoliko rafinerija nafte u Rusiji i Belorusiji. Uključeno je više od 50 subjekata iz vojno-industrijskog kompleksa, ključnih aktera u proizvodnji ruskih dronova dugog dometa. Rusija će pristati na pregovore i prestati da ubija civile samo ako bude primorana pritiskom. Sankcije doprinose tom pritisku", izjavila je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Kako je dodala, "pogađamo Vladimira Putina tamo gde ga najviše boli, prekidamo finansijske tokove na koje se oslanja da bi održao rat", dok je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, poručila da sankcije nastavljaju da slabe ekonomski temelj ruskih ratnih planova.
Međutim, napeti višednevni pregovori o 21. paketu sankcija su otvorili šira pitanja o tome koliko su države članice, sada već u četvrtoj godini rata, spremne da podnesu teret kako bi održale pritisak na Kremlj.
Šta je sve bilo sporno?
Grčka je pokazala da ima granicu, a to je pomorski saobraćaj.
Kao zemlja sa najvećom trgovačkom flotom na svetu, Atina je iskoristila veto kako bi primorala ostale članice da ublaže potpunu zabranu ruskog tečnog prirodnog gasa, što omogućava brodovima izvan tržišta EU da nastave da ga transportuju i nakon 1. januara 2027, do kada je bio rok.
Lideri EU su u početku odbili da ponovo razmatraju zakonodavni tekst koji je već bio jednoglasno usvojen. Jedni su ukazali da je grčki potez vođen komercijalnim interesima, zbog značajne uloge kompanije "Dynagas" u transportu ruskog gasa.
Grčka vlada i "Dynagas" su tokom lobiranja za izuzeće koristili gotovo iste argumente.
Atina je ostala pri svom stavu i zadržala veto sve dok ostale članice nisu nevoljno pristale na izuzeće.
Ministarka spoljnih poslova Švedske, Marija Malmer Stenergard, bila je jedna od nezadovoljnih zvaničnika.
"Prihodi od energije su u srcu ruskog finansiranja rata, a troškovi za Evropu su bledi u poređenju sa cenom koju ukrajinski narod svakodnevno plaća", rekla je lokalnim medijima.
Ipak, Grčka nije bila jedina koja je pokazala svoj uticaj.
Bugarska, pod novom vladom premijera Rumena Radeva, javno je zapretila vetom na ceo paket ukoliko patrijarh Kirill i osnivač kompanije "Lukoil" Vagit Alekperov ne budu uklonjeni sa predložene crne liste. To je na kraju i učinjeno.
Portugal i Nemačka takođe su se usprotivili ograničenjima na ruski bakalar i još neke riblje proizvode, upozoravajući na moguće poremećaje u domaćoj industriji. Nakon više rundi konsultacija, mere u ribarstvu su uklonjene.
Francuska i Italija su želele da se ograniči pristup ruskih vojnika Šengenskoj zoni. Zabrana ulaska je više puta ublažavana, da bi na kraju postala tek "pravni osnov" sa malim praktičnim učinkom.
U međuvremenu, Austrija je ostvarila političku pobedu nakon što su članice pristale da razmotre njen sporni zahtev za ukidanje sankcija kompaniji "Rasperia", kako bi se ublažio gubitak od 2,1 milijarde evra koji je u Rusiji pretrpela "Raiffeisen Bank International".
Za razliku od prošle godine, kada je zahtev bio odbijen, ovog puta su ambasadori EU, naslućujući još jedan veto, obećali Austriji da će rešenje pronaći u kasnijoj fazi.
Potraga za zajedničkim rešenjem
Ovo nije prvi put, niti će biti poslednji, da paket sankcija zavisi od nečijeg veta. Podsetimo, Mađarska je pod vlašću bivšeg premijera Viktora Orbana blokirala mnoge odluke.
Međutim, kako je on smenjen na izborima, države članice su izgubile su "pogodan izgovor", pa su nacionalni interesi izbili u prvi plan na način kakav se retko viđa među zemljama koje javno iskazuju podršku Ukrajini. Iako je ta podrška u suštini i dalje tu, istovremeno se vodi borba za brojne ustupke.
Može se reći da su ovim pregovorima dominirali su vetoi drugih država, posebno Grčke. Mađarska ovoga puta nije igrala veliku ulogu, što jasno pokazuje koliko je Orbanov odlazak promenio političku dinamiku.
"Ovo, naravno, nije ono što smo želeli, ali je i dalje ograničeno na ruski izvoz ka trećim zemljama. 21. put smo postigli jednoglasnost o sankcijama protiv Rusije. Rusija je najviše sankcionisana zemlja na svetu, čak više i od Irana. Zato iskreno mislim da je ovo snažan znak jedinstva", poručio je jedan neimenovani diplomata za Euronews.
Diplomate priznaju da je, uprkos unutrašnjim tenzijama, EU nastavlja da usvaja pakete sankcija protiv Rusije, a svaki novi namet ima konkretne posledice u praksi, zbog čega ministarstva procenjuju ekonomski uticaj. U ranim fazama rata, prag tolerancije bio je dovoljno visok da kompromisi budu relativno laki. Više od četiri godine kasnije, bez jasnog kraja na vidiku, nacionalne interese je sve teže uskladiti.
"Sve je teže pronaći zajednički jezik. To smo videli ove nedelje", rekao je još jedan diplomata.
Evropska komisija ostaje bez ideja
Evropska komisija se takođe suočava sa sve većim pritiskom. Na početku je ciljala najočiglednije sektore, pre svega bankarstvo i energetiku. Ali nakon rekordnog broja paketa sankcija, novih ideja je sve manje.
Jedan primer bio je predlog zabrane ruskih ribarskih proizvoda, sektora koji je do sada izbegao sankcije. Više država je bilo zatečeno, a pojedine diplomate su ocenile da je predlog bio loše pripremljen.
"Komisiji ponestaje opcija šta može sve da uključi u novi paket sankcija. Mora da postane kreativnija, a svaki paket je sve složeniji i zahteva duže pregovore", naveo je drugi izvor.
Kako bi se izbegli sve napetiji pregovori, pojedini zvaničnici i diplomate zalažu se za postepeno uvođenje mera, umesto objedinjavanja u velike pakete sankcija.
Ipak, jednoglasnost ostaje ključna prepreka, što znači da nacionalni interesi na kraju presuđuju o ishodu.
Šta donosi 21. paket sankcija?
Pojačava se pritisak na finansijski sektor i kripto-usluge
Kako se navodi, zamrzava se imovina 94 banke i velike finansijske institucije, kao i jedne istaknute ličnosti u ruskom bankarskom sistemu. Zabrana transakcija proširuje se na još 33 ruske kreditne i finansijske institucije. Takođe se uvodi zabrana transakcija za jednu banku iz Kirgistana povezanu sa sistemom SPFS (Sistem za prenos finansijskih poruka), kao i za još tri banke van Rusije zbog zaobilaženja sankcija.
EU dodaje i četiri nova subjekta povezana sa prekograničnom mrežom A7, uključujući njene nove veze sa Afrikom. Zabrana transakcija proširuje se i na 14 platformi za kripto-usluge sa sedištem u Gruziji, Panami, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Maršalskim Ostrvima, Kirgistanu i Belorusiji.
Prvi put EU uvodi mogućnost potpune zabrane za pružaoce kripto-usluga iz trećih zemalja.
Ograničavanje prihoda Rusije
Paket obustavlja automatsko prilagođavanje mehanizma ograničenja cene nafte do 15. jula 2027. godine, kako bi se ruski prihodi od prodaje nafte zadržali pod kontrolom.
"Flota iz senke" je i dalje jedna od glavnih meta sankcija, pa se spisak proširio i na brodove koji je podržavaju, uključujući pružanje goriva i drugih usluga. Dodato je 41 novo plovilo, a do sada su 632 već sankcionisana.
Dodatno, EU cilja naftni sektor, posebno rafinerije. Sankcionisano je 18 pravnih lica i jedna osoba, uključujući tri rafinerije u Rusiji, veliku belorusku rafineriju i kompaniju osnovanu za prodaju beloruskih naftnih derivata u Rusiji. Uvodi se i mogućnost zabrane transakcija sa rafinerijama u Rusiji i trećim zemljama koje prerađuju rusku naftu. U tom okviru, EU uvodi zabranu transakcija (koja stupa na snagu za šest meseci) za rafineriju u Gruziji koja posluje u Kuleviju. Takođe je dodato pet trgovaca naftom na listu subjekata.
Sankcije se uvode i Ruskoj železnici, dvema ruskim lukama i uključuju i četiri aerodroma.
Paket uvodi obavezu prijavljivanja prodaje tankera za LNG i mogućnost novih ograničenja na njihovu prodaju ruskim državljanima i kompanijama.
EU cilja i druge izvore prihoda Rusije, uključujući sedam velikih aktera u sektoru zlata, jednu od najvećih kompanija za dijamante, kao i više subjekata iz rudarstva i metalurgije.
Ruski vojno-industrijski kompleks
Kako bi ograničila sposobnost Rusije da vodi rat, posebno kroz upotrebu dronova dugog dometa, EU uvodi sankcije protiv 56 osoba i kompanija povezanih sa vojno-industrijskim kompleksom, uključujući 37 direktno vezanih za proizvodnju dronova.
Savet je takođe dodao 51 novo pravno lice na listu onih koji podležu strožim izvoznim ograničenjima za robu i tehnologije dvostruke namene. Neka od tih preduzeća nalaze se u trećim zemljama poput Kine (uključujući Hongkong), Indije, Kazahstana, Kirgistana, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Zabrana ulaska za ruske borce
Zabranjuje se izdavanje viza borcima i bivšim borcima ruskih oružanih snaga i drugih grupa koje učestvuju u ratu protiv Ukrajine. Savet će naknadno odlučiti kada mera stupa na snagu.
Zabrana izvoza određenih metala
EU proširuje zabranu izvoza na proizvode i tehnologije koje koristi ruska vojna industrija, uključujući nikl u prahu, specijalne metale i legure, berilijum, materijale za vazduhoplovstvo i odbranu, kao i opremu za bespilotne letelice.
Istovremeno, uvode se dodatna ograničenja na uvoz robe koja donosi značajne prihode Rusiji (više od 60 miliona evra), poput ruda bakra, nikla, olova, plemenitih metala, cinka, hroma, stakla, imitacije bisera i auto-delova.
Ratni zločini
U okviru ovog paketa sankcionisan je jedan general-major i "ratni zločinac koji je učestvovao u mučenju, pogubljenjima i skrnavljenju tela ukrajinskih vojnika, uključujući ratne zarobljenike".
(EUpravo zato)