Zemlje članice Evropske unije su se posle komplikovanh pregovora dogovorile da Rusiji nametnu 21. paket sankcija, a uskoro će otpočeti pisana procedura za njegovo usvajanje, saopštile su evropske diplomate.
Grčka, čiji je veto dosad sprečavao dogovor, osigurala je izuzeće i nastaviće da prevozi ruski tečni gas ka trećim zemljama i ubuduće.
Najnoviji paket sankcija je prilično razvodnjen, ali su lideri uspeli da se dogovore o zamrzavanju gornje granice cene ruske sirove nafte koja trenutno iznosi 44,10 dolara po barelu.
Grčka se prvobitno protivila predloženoj zabrani da evropske kompanije prevoze ruski gas kupcima van bloka, uz obrazloženje da ta mera prevazilazi ono o čemu su se lideri EU prethodno dogovorili i da ne bi bila delotvorna, jer bi brodovi mogli jednostavno da se ponovo registruju u inostranstvu.
Jedan diplomata je povodom toga izjavio da su "države članice pokazale solidarnost sa Grčkom i očekuje se da će Atina učiniti isto sa drugima u budućnosti".
Šta sve uključuje 21. paket sankcija?
Paket sankcija dodatno proširuje crnu listu brodova iz takozvane "flote iz senke", koju Rusija koristi kako bi zaobišla ograničenje cene nafte, a povremeno i za sprovođenje hibridnih operacija. Više od 600 ovih dotrajalih brodova već ne može da pristupi lukama u Evropskoj uniji.
Sankcije su usmerene i na ruske banke, platforme za trgovinu kriptovalutama i naftom, različite metale koji se koriste na ratištu, kao i na više od 250 pojedinaca i kompanija optuženih da podržavaju invaziju na Ukrajinu, šire proratnu propagandu i pomažu zaobilaženje sankcija.
Postojala je i ideja da se ograniči uvoz ruskih ribarskih proizvoda, posebno bakalara, ali je odbačena nakon što su Portugal i Nemačka negodovali. Bugarska je, s druge strane, uspela da sa konačne liste sankcionisanih ukloni dva imena: patrijarha Kirila, poglavara Ruske pravoslavne crkve, i Vagita Alekperova, milijardera i osnivača kompanije "Lukoil".
Ambiciozan predlog da se ruskim vojnicima zabrani ulazak u šengenski prostor ublažen je i sveden na obavezu da se nastavi rad na njegovoj uspešnoj primeni u praksi.
Grčki veto
Ipak, daleko najglasniji protivnik bila je Grčka.
Ta zemlja, koja raspolaže najvećom trgovačkom flotom na svetu, iznenadila je ostale članice zahtevom da se revidira zabrana ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), koja je jednoglasno usvojena prošle godine u okviru prethodnog paketa sankcija.
Atina je tražila izuzeće koje bi joj omogućilo da i posle januara 2027. godine, kada je planiran potpuni prekid, nastavi da prevozi ruski LNG ka kupcima van tržišta Evropske unije.
Ostale države članice bile su zatečene iznenadnim pokušajem da se ponovo otvori dokument koji je već postao deo zakonodavstva Evropske unije i strahovale su da bi prihvatanje grčkog zahteva predstavljalo opasan presedan.
Međutim, Grčka nije odustajala i zadržala je veto sve dok većina država članica nije pristala da joj uvede izuzeće.
Ta odredba biće preispitivana svake godine, što znači da bi Atina mogla da koristi pravo veta kako bi obezbedila njeno produženje.
Tehnički rad na paketu sankcija se privodi kraju, a u četvrtak popodne se očekuje pokretanje pisane procedure za njegovo usvajanje.
(EUpravo zato/Euronews)