Zemlje Evropske unije ni treći uzastopni dan nisu uspele da se dogovore o novom paketu sankcija Rusiji, zbog čega su bile primorane da privremeno zamrznu ograničenje cene ruske sirove nafte na još nedelju dana.
Ambasadori su odložili raspravu za 22. jul, uz dogovor da se privremeno zadrži gornja granica cene nafte na 44,10 dolara po barelu do 23. jula.
Ukoliko sledeće nedelje ne bude novog produženja, ograničenje bi automatski poraslo jer su cene nafte porasle usled rata u Iranu, a to bi, smatraju u Briselu, donelo neočekivanu dobit Moskvi.
Evropska komisija je zakonski obavezna da ponovo izračuna gornji prag cene posle 15. jula, ali bi nova granica stupila na snagu tek 1. avgusta.
Evropska unija se bori da održi jedinstvo oko kaznenih mera, dok Ukrajina sve više napada Rusiju dronovima i nanosi veliku štetu naftnim rafinerijama.
Kako se navodi, zbog nestašica goriva, Rusija je bila primorana da traži dizel na svetskom tržištu.
Austrija želi kompenzaciju
Pošto sankcije zahtevaju jednoglasnost svih 27 članica EU, nacionalne vlade mogu da "naplate" svoju saglasnost tražeći određene ustupke.
Bivši mađarski premijer Viktor Orban bio je poznat po blokiranju podrške Ukrajini, a kada ga je zamenio Peter Mađar, očekivalo se da će se situacija poboljšati.
Međutim, Austrija i Grčka su ovog puta zakomplikovale pregovore, prenosi Politico.
Beč je predložio da austrijskoj banci "Raiffeisen" bude isplaćena kompenzacija za, "nezakonitu eksproprijaciju vrednu 2,44 milijarde evra" njenog poslovanja u Rusiji.
Zahtev podrazumeva zaplenu i prodaju 2,1 milijarde evra zamrznute ruske imovine u Austriji; ta imovina u konačnici pripada kompaniji ruskog oligarha Olega Deripaske, koji je imao koristi od eksproprijacije banke.
Zagovornici tvrde da bi značajan deo povraćenih sredstava bio uložen u fond za obnovu Ukrajine. Dugoročno, Beč se nada da će ovaj potez odvratiti Moskvu da ponovo zapleni ruske podružnice evropskih kompanija.
Iako ostali ambasadori nisu bili voljni da podrže ovu ideju, tri osobe upoznate sa pregovorima rekle su za Politico da je u utorak pronađeno rešenje, ali za sada nisu poznati detalji.
Grčka je, u međuvremenu, izrazila zabrinutost zbog ranijih ograničenja na trgovinu ruskim tečnim prirodnim gasom, nakon što je zabrana dogovorena u oktobru 2025. godine. Ta pitanja još nisu rešena.
Podsetimo, Brisel sprema 21. paket sankcija, a prema određenim izmenama, odustalo bi se od zabrane uvoza ruske ribe, dok bi se ublažila ograničenja za izdavanje viza bivšem ruskom vojnom osoblju.
Uprkos odlaganju, 21. paket se generalno smatra snažnim, a uključuje 250 novih pojedinaca, kao i sankcije bankama i plovilima povezanim sa krijumčarenjem nafte.
(EUpravo zato/Politico)