Evropska unija neće nastojati da posreduje između Ukrajine i Rusije niti će pokušavati da zameni Sjedinjene Američke Države u mirovnom procesu, izjavila je visoka predstavnica Kaja Kalas u jeku rasprava da li bi EU trebalo da imenuje specijalnog izaslanika.
Ovo sporno pitanje, koje je oštro podelilo države članice i podstaklo intenzivne spekulacije o mogućim kandidatima, bilo je na vrhu dnevnog reda tokom neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova u četvrtak u kiparskom Limasolu.
"Jedna stvar je veoma jasna: Evropa nikada neće biti neutralni posrednik između Rusije i Ukrajine, jer smo na strani Ukrajine i branimo sopstvene bezbednosne interese. Ne možemo biti neutralni i tretirati ih jednako, jer smo jasno na strani Ukrajine", rekla je Kalasova.
Kako je navela, Ukrajini je potrebna Evropska unija kako bi uravnotežila pregovore i iznudila ustupke od ruske strane.
Mirovni pregovori, koji predvode SAD, u ćorsokaku je otkad je započet sukob na Bliskom istoku.
Međutim, ta stagnacija ne znači da će Evropska unija jednostavno uskočiti na mesto Sjedinjenih Američkih Država.
"Svi naši napori moraju da budu komplementarni sa naporima SAD. I ministri su takođe bili veoma jasni po tom pitanju. Ne dolazimo umesto Sjedinjenih Američkih Država, već se zapravo bavimo pitanjima kojima se oni nisu bavili u ovim razgovorima", istakla je Kaja Kalas.
Kijev je sve frustriraniji zastojem u pregovorima i javno je pozvao Evropljane da zauzmu aktivniji pristup.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga, koji je doputovao na Kipar zbog sastanka, rekao je da bi Evropska unija trebalo da se fokusira na "precizne i izvodljive korake", poput demilitarizacije nuklearne elektrane Zaporožje i uspostavljanja humanitarnih koridora.
"Moramo da razjasnimo mandat, a on mora predstavljati jedan jedinstven evropski glas", poručio je.
Američki državni sekretar, Marko Rubio, nagovestio je da bi mirovni proces uskoro mogao da bude nastavljen posle višenedeljnog zastoja.
"Sjedinjene Američke Države spremne su i pripremljene da učine sve što mogu kako bi pomogle okončanju ovog rata, i nadamo se da će se u nekom trenutku ukazati prilika za to", rekao je Rubio.
Ustupci i crvene linije
Sastanak na Kipru je značajno utišao spekulacije o mogućnosti imenovanja specijalnog izaslanika Evropske unije za direktne razgovore sa Rusijom.
Među imenima koja se pominju za taj posao nalaze se finski predsednik Aleksandar Stub, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, bivši italijanski premijer Mario Dragi i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.
Umesto toga, Kalasova je rekla da bi Evropska unija trebalo da se usredsredi na formulisanje zajedničkog stava o ustupcima koje bi Rusija trebalo da načini za pregovaračkim stolom. Treba definisati i "crvene linije koje ne smeju biti pređene".
Pod tim se podrazumeva nepriznavanje teritorija koje je okupirala Rusija; prekid sabotažnih operacija, sajber napada, mešanja u izbore i narušavanja vazdušnog prostora; isplatu reparacija; povratak otete ukrajinske dece; oslobađanje novinara; kao i povlačenje ruskih trupa iz Gruzije i Moldavije.
Visoka predstavnica sastavila je poverljivi dokument o tim zahtevima, o kojem se raspravlja još od februara i koji se i dalje ažurira. Nije jasno da li će svih 27 država članica ikada jednoglasno podržati taj dokument.
(EUpravo zato/Euronews)