Rusija već godinama razara Ukrajinu bespilotnim letelicama tipa "Šahed", iranskog dizajna, ali trenutne nevolje Irana neće umanjiti sposobnost Moskve da nastavi sa talasima napada ovim dronovima na ukrajinske ciljeve.
Upotreba iranskih "Šahed" dronova predstavlja jedno od ključnih obeležja rata u Ukrajini, ipak, stručnjak za rusku invaziju punog obima izjavio je za Euronews da uticaj krize koja se odvija na Bliskom istoku ne treba precenjivati kada je reč o toku rata.
"Nažalost po Ukrajinu, rat u Iranu imaće zanemarljiv uticaj na ruske udarne kapacitete", rekao je Džon Hardi, zamenik direktora Programa za Rusiju u Foundation for Defense of Democracies, u razgovoru za Euronews.
"Iako je Iran u početku direktno isporučivao dronove Rusiji, od 2023. godine Rusija je, uz pomoć Irana, pokrenula lokalnu proizvodnju", dodao je.
Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, Rusija je tokom 2025. godine lansirala više od 54.500 bespilotnih letelica tipa "Šahed" na Ukrajinu, uključujući 32.200 udarnih dronova ovog tipa. Moskva je krajem 2025. počela i sa testiranjem novijih verzija, koje označava kao "Geran-4" i „Geran-5", dok ruska vojska već godinama proizvodi i unapređuje kamikaza-dronove "Šahed" iranskog porekla.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je prošlog meseca na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je "Šahed" znatno unapređen od početka rata pre četiri godine i da sada može da funkcioniše kao "matični dron", noseći manje bespilotne letelice.
Dmitro Žluktenko, analitičar u ukrajinskim Snagama za bespilotne sisteme, navodi da su među drugim modifikacijama koje je Rusija uvela prefarbavanje letelica za noćna lansiranja, ugradnja 4G modema sa stranim SIM karticama (uključujući i kartice ukrajinskih operatera), ugradnja mlaznog motora radi izbegavanja presretanja, kao i postavljanje lansera raketa vazduh-vazduh za borbu protiv presretača.
Prema njegovim rečima, ciklus inovacija traje kraće od osam nedelja.
Žluktenko je takođe naglasio da većina identifikovanih komponenti ne potiče iz Irana, već iz Kine, Nemačke, Švajcarske, Japana, Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja.
Hardi se složio s tim, ocenivši da "Iran u ovom trenutku ima sporednu ili čak nepostojeću ulogu u lancu snabdevanja ovim dronovima".
Drugi rizici za Ukrajinu
Iako je Hardi priznao da bi promena režima u Iranu mogla da zada "veliki strateški udarac" ambicijama Vladimira Putina na Bliskom istoku na srednji i duži rok, kratkoročni rizici više idu na štetu Ukrajine.
"Videli smo da je na Bliskom istoku već upotrebljen veliki broj raketa Patriot" u odbrani od iranskih napada, rekao je Hardi.
Kako je dodao, ukoliko se to produži, tada bi trebalo brinuti zbog dostupnosti raketa PAC-3 za Ukrajinu.
Kijev je više puta pozivao zapadne saveznike da doniraju rakete PAC-2 i PAC-3, koje se koriste u američkim sistemima protivvazdušne odbrane "Patriot", naglašavajući da ih troši gotovo čim ih dobije.
Sjedinjene Države su prošle godine obustavile svu finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini, pa se Kijev sada oslanja na druge zapadne partnere da ih kupe od SAD i potom doniraju.
Hardi je takođe upozorio da bi događaji na Bliskom istoku mogli da odvuku pažnju Vašingtona sa mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije.
Pojedini evropski lideri već su izrazili slične bojazni.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda napisao je na mreži X, nakon telefonskog razgovora sa estonskim kolegom, da su se „saglasili da kriza na Bliskom istoku ne sme da skrene pažnju međunarodne zajednice sa kontinuiranog rata Rusije protiv Ukrajine".
"Evropa mora ostati ujedinjena i nastaviti doslednu političku, ekonomsku i vojnu podršku Ukrajini", dodao je.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)