Četiri godine od početka rata u Ukrajini obeležavaju se danas, dok se borbe i dalje vode širom zemlje, paralelno sa trilateralnim pregovorima Moskve i Kijeva uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, koje je pokrenuo američki predsednik Donald Trump.
Sukob je započeo 24. februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula vojnu intervenciju koju naziva "Specijalnom vojnom operacijom".
Moskva je taj potez obrazložila potrebom zaštite ruskog stanovništva u Ukrajini i procesom "denacifikacije", dok su prethodnih godina odnosi dve zemlje bili sve napetiji.
Posebnu prekretnicu predstavlja 2014. godina i smena tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča, nakon čega dolazi do pripajanja Krima Rusiji i izbijanja sukoba u Donjecku i Lugansku.
Neposredno pred početak rata, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je jasniji vremenski okvir za pristupanje NATO savezu, dok je ruski predsednik Vladimir Putin godinama upozoravao da Moskva neće prihvatiti dalje širenje Alijanse ka svojim granicama.
U prvim danima invazije ruske snage napredovale su ka Kijevu iz pravca Belorusije i sa severoistoka, ali su se početkom aprila 2022. povukle sa tog područja. Na istoku i jugu zemlje ruska vojska ostvarila je veće teritorijalne dobitke. Posebno teške borbe vođene su za Mariupolj, dok su Herson i delovi Zaporoške oblasti pali pod rusku kontrolu. Tokom jeseni iste godine Ukrajina je izvela kontraofanzive i povratila deo teritorija, uključujući grad Herson na zapadnoj obali Dnjepra.
U međuvremenu, Rusija je proglasila aneksiju Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, što je međunarodna zajednica osudila. Ujedinjene nacije su u više navrata usvojile rezolucije kojima se osuđuje ruska invazija.
Globalne posledice
Rat ima snažne globalne posledice.
Zapadne zemlje uvele su oštre sankcije Moskvi, a veliki broj kompanija napustio je rusko tržište. Istovremeno, došlo je do energetskih potresa u Evropi, naročito nakon oštećenja gasovoda Severni tok u Baltičkom moru 2022. godine.
Tokom 2023. i 2024. godine front se stabilizovao uz povremene ofanzive i intenzivne raketne i dron napade. Ukrajina je dobijala vojnu pomoć iz više desetina zemalja, dok je Rusija koristila i podršku u vidu bespilotnih letelica i drugog naoružanja iz inostranstva. Borbe su se vodile oko Bahmuta, Avdejevke i u Harkovskoj oblasti, a sukobi su povremeno prelazili i na teritoriju Rusije.
Prema procenama različitih organizacija, broj žrtava meri se desetinama hiljada poginulih i ranjenih, dok je više miliona Ukrajinaca napustilo zemlju. Rusija trenutno kontroliše približno petinu međunarodno priznate teritorije Ukrajine.
Iako su mirovni pregovori intenzivirani poslednjih meseci i uključuju razmene zarobljenika i druge humanitarne korake, konačan sporazum još nije postignut.
Dok diplomatija traje, borbe na terenu se nastavljaju, a ishod sukoba i dalje ostaje neizvestan.
(M.A./EUpravo zato/b92.net)