Masovni protesti širom Italije pokazuju dubinu nezadovoljstva građana zbog rata u Gazi.
Pod pritiskom javnosti, stav premijerke Đorđe Meloni značajno se promenio, najavila je da je Italija spremna da prizna Palestinu, ali pod jasno definisanim uslovima.
Italijanska desničarska vlada spremna je da prizna palestinsku državu, ali uz dva ključna uslova - oslobađanje svih talaca koje je Hamas oteo tokom napada 7. oktobra 2023. godine i potpuno isključenje Hamasa iz buduće palestinske vlade.
Premijerka Đorđa Meloni izjavila je u utorak uveče da će parlamentarne stranke koje čine njenu vladu podneti predlog za priznavanje Palestine, ali uz navedene uslove.
"Nemam ništa protiv priznanja Palestine, ali moramo postaviti prave prioritete", poručila je Meloni.
Ovakav stav Italije prati slične odluke Belgije i Francuske, uključujući i identične uslove, i predstavlja preokret u politici Melonijeve, koja se ranije protivila priznanju, uprkos rastućem nezadovoljstvu građana.
Italijani sve glasniji zbog rata u Gazi
U ponedeljak je održan opšti štrajk širom Italije, u kojem je učestvovalo oko 500.000 ljudi.
Kako je saopštila sindikalna konfederacija USB, štrajk je organizovan zbog "genocida u Pojasu Gaze, blokade humanitarne pomoći od strane izraelske vojske i pretnji međunarodnoj humanitarnoj misiji Global Sumud Flotilla".
Zahtev za priznavanje Palestine dolazi i iz takozvanog "pro-palestinskog pokreta", koji okuplja organizacije civilnog društva, alternativne sindikate i udruženja građana.
Ovaj pokret traži veći pritisak na Izrael da prekine rat, kao i zabranu izvoza oružja i vojnih komponenti iz Italije u Izrael.
Javno mnjenje sve više protiv izraelske politike
Prema istraživanju javnog mnjenja, 40,6% Italijana podržava priznavanje nezavisne palestinske države, dok 21,9% smatra da bi trebalo uspostaviti privremenu međunarodnu upravu.
Drugo istraživanje, koje je sproveo italijanski projekat YouTrend, pokazuje da se sve više građana kritički odnosi prema izraelskim postupcima nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023.
Rezultati ankete otkrivaju sledeće stavove građana:
- 60% smatra da bi Izrael trebalo da se povuče sa svih okupiranih teritorija na Zapadnoj obali.
- 63% smatra da Izrael sprovodi genocid u Gazi.
- 64% veruje da Izrael sistematski diskriminiše palestinski narod.
- 65% smatra da su izraelske reakcije na napade Hamasa neproporcionalne i da pretežno pogađaju civile.
Melonijeva menja kurs pod pritiskom javnosti
Kako objašnjava Lorenzo Pregliasco iz YouTrend-a, početak 2025. godine predstavlja prelomni trenutak u javnom mnjenju Italije. Čak i glasači partija koje su ranije bile naklonjene Izraelu, poput desničarskih Braće Italije (Fratelli d'Italia) i Forca Italija, počeli su da kritikuju izraelsku vojnu politiku.
"Mislim da je snažna medijska pokrivenost rata u Gazi i prikazivanje humanitarne katastrofe duboko potreslo i one koji ranije nisu imali formirano mišljenje o ovom sukobu", rekao je Pregliasco za Euronews.
On dodaje da je upravo to verovatno doprinelo postepenoj promeni stava italijanske vlade.
"Naravno, vlasti ne žele da zauzmu radikalnu poziciju kao levica, ali u poslednje vreme primećujem jasnu promenu u tonu, naročito u kritikama na račun kopnene ofanzive u Gazi i humanitarnih posledica izraelskog bombardovanja."
Italija ostaje uz "rešenje dve države", ali uz oprez
Dok italijanska levica godinama otvoreno kritikuje Izrael, sada se razlika između stava vlasti i opozicije značajno smanjila.
Iako Melonijeva i dalje odbija da izraelsku vojnu akciju u Gazi nazove "genocidom", kao što to čini levica, pristala je da razmotri priznanje Palestine, što je ranije kategorički odbijala.
Samo dan pre Melonijine izjave, ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da Palestina trenutno ne postoji kao država i da je zbog toga ne može priznati.
"Pre nego što je priznamo, mora se najpre izgraditi. Ne možemo pokloniti državu Hamasu", rekao je Tajani novinarima u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN.
Italija je oduvek podržavala takozvano rešenje dve države, ali najnovija izjava Melonijeve predstavlja drastičan zaokret, za koji se pretpostavlja da je motivisan domaćim pritiscima i sve izraženijim javnim nezadovoljstvom.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)