Pored rata u Ukrajini, najveći spoljnopolitički izazov za EU predstavlja sukob u Gazi. Nakon dugotrajnih pregovora i preko godinu i po dana izostanka jasne pozicije po ovom pitanju, dolazi do nove faze u razmišljanju unutar Evropske unije.
Kada su vesti preplavile slike užasa izazvane masovnim stradanjem civila u Gazi, ne samo što su države članice poput Španije, Irske i Slovenije odlučile da priznaju Palestinu i pozovu na prekid genocida, već je stvoren i pritisak na EU kao celinu da preduzme zajedničke, konkretne mere protiv Izraela, sve sa ciljem postizanja prekida vatre.
Tako je 15. jula 2025. godine raspravljano o preispitivanju Sporazuma o pridruživanju EU-Izrael (en. AA - Association Agreement), pozivajući se na dugotrajne zabrinutosti zbog izraelskih napada i blokade humanitarne pomoći Gazi. Kako bi se sagledale realne šanse za njegovu suspenziju u dogledno vreme, u nastavku se analizira sadržaj sporazuma, mehanizmi koji omogućavaju njegovo zamrzavanje, kao i prepreke koje stoje na putu donošenja takve odluke.
Pitanje suspenzije Sporazuma stiže iz Haga
Jedan od najmoćnijih spoljnopolitičkih alata EU jeste upravo Sporazum o pridruživanju. Kada ga je Srbija potpisala sa EU, uključujući i ostale države Zapadnog Balkana, to je predstavljalo novu etapu u međusobnim odnosima, što je omogućilo produbljivanje ekonomskih i političkih veza.
Takav sporazum, međutim, EU i Izrael potpisuju mnogo pre ovog regiona, još 1995. godine, a on stupa na snagu pet godina kasnije. Taj dokument predstavlja pravni okvir koji reguliše političke, ekonomske i trgovinske odnose, uz poseban naglasak na umanjenje većine carina, otvaranje tržišta i uključivanje Izraela u različite programe EU.
Ključna odredba je član 2, koji glasi: "Odnosi između strana, kao i sve odredbe samog Sporazuma, zasnivaće se na poštovanju ljudskih prava i demokratskih principa, koji usmeravaju njihovu unutrašnju i međunarodnu politiku i predstavljaju suštinski element ovog Sporazuma".
Upravo se ova formulacija danas najčešće ističe u kontekstu rasprava o mogućoj suspenziji Sporazuma.
Ne treba da iznenađuje što je inicijativa za suspenziju Sporazuma o pridruživanju EU-Izrael potekla upravo iz Holandije. Radi se o državi koja je izgradila evropski, pa i svetski imidž članice koja ne samo da ima besprekorno stanje u oblasti vladavine prava, već i stavlja poseban akcenat na krivičnu odgovornost za ratne zločine.
Na ovim prostorima je poznato da se u Hagu nalaze Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, Međunarodni sud pravde Ujedinjenih nacija i Stalni arbitražni sud. Sa takvim državnim "rezimeom", tema sprečavanja daljih zločina u Gazi dospela je na agendu EU nakon što je holandski ministar spoljnih poslova 6. maja 2025. godine uputio pismo Visokoj predstavnici za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaji Kalas.
U njemu je zatraženo preispitivanje (en. review) Sporazuma na osnovu člana 2, koji obavezuje strane na poštovanje ljudskih prava i demokratskih principa. U međuvremenu, Holandija je istakla dok se istraga okonča da neće podržati produženje trogodišnjeg Akcionog plana EU-Izrael, potez kojim će se onemogućiti dalje produbljivanje odnosa. Takvi potezi stavljaju sve članice pred čin da se jasno i glasno odrede prema pitanju koje će dugoročno oblikovati kredibilitet i pravac evropske spoljne politike.
Između dijaloga i sankcija
Činjenica da je Holandija, kao država koja je gajila tradicionalno dobre odnose sa Izraelom, pokrenula pitanje suspenzije Sporazuma o pridruživanju, izazvala je talas reakcija širom Evrope. Zato ne iznenađuje što je Visoka predstavnica Kalas, dve nedelje nakon holandskog upita, i zvanično pokrenula postupak preispitivanja kojim će se proceniti usklađenost Izraela sa ljudskim pravima i demokratskim principima, što predstavlja prvi korak u procesu koji bi na kraju mogao dovesti do suspenzije sporazuma.
Države poput Francuske, Belgije i Irske pridružile su se pozivu na reviziju, smatrajući da izraelski planovi za dugoročnu okupaciju Gaze ugrožavaju perspektivu mirovnog procesa. Ukupno je 17 članica otvoreno podržalo zahtev Holandije. S druge strane, članice poput Mađarske i Austrije kategorično odbacuju bilo kakvu mogućnost suspenzije sporazuma, insistirajući na nastavku dijaloga i saradnje.
Te zemlje upozoravaju da bi sankcije bile kontraproduktivne i dodatno udaljile strane od mirovnog rešenja. Takva podeljenost dodatno otežava proces donošenja odluka, budući da je za suspenziju Sporazuma o pridruživanju potrebna jednoglasnost članica EU.
Potpuna suspenzija Sporazuma ostaje poslednja, "nuklearna" opcija, te bi Savet EU, umesto toga, mogao odlučiti da obustavi saradnju u pojedinim oblastima. Visoka predstavnica Kalas je 17. jula 2025. godine izložila čak devet opcija, uz suspenziju AA kao desetu, među kojima su prekidanje političkog dijaloga i obustava bezviznog režima.
Dok članice o tome promišljaju, Komisija je 28. jula 2025. predložila delimičnu suspenziju učešća Izraela u programu "Horizont Evropa", a cilja startapove i mala preduzeća sa disruptivnim inovacijama i novim tehnologijama koje imaju potencijalnu dvostruku namenu, poput onih u oblasti sajber bezbednosti, dronova i veštačke inteligencije. Predložena suspenzija predstavlja ciljano delovanje kako bi se obeshrabili dalji napadi na Gazu, i neće uticati na učešće izraelskih univerziteta i istraživača u saradničkim projektima i istraživačkim aktivnostima u okviru ovog programa.
Da bi predlog Komisije bio usvojen, mora dobiti podršku kvalifikovane većine u Savetu Evropske unije. Kako se sukob bude dalje rasplamsavao, naredni meseci doneće još intenzivniju debatu unutar EU, u kojoj će se sukobljavati stavovi onih koji traže odlučniju reakciju i onih koji insistiraju na postepenom pristupu zasnovanom na dijalogu.