Političari iz Evropske unije izjavili su da nastavljaju s nastojanjem da se pruži moguća podršku Radiju Slobodna Evropa nakon što je američka vlada odlučila da smanji finansiranje ovog medija sa sedištem u Pragu.
Oni su zabrinuti da bi zatvaranje predstavljalo udarac za prodemokratske medije.
Češki ministar za evropska pitanja Martin Dvoržak rekao je novinarima u Briselu da je nekoliko zemalja dosad podržalo inicijativu, ali da EU mora da reaguje brzo jer bi "bila velika greška pustiti da ova institucija umre".
"Moramo inicirati neki interes i sastati se s komesarima i nekim državama. U ovom trenutku tu inicijativu je podržalo još sedam zemalja i pošto objavimo inicijativu na Savetu za opšte poslove, pridružiće nam se još zemalja", rekao je Dvoržak i dodao da to pitanje treba da bude rešeno za "nekoliko nedelja".
Na inicijativu Češke, na sastanku ministara spoljnih poslova 27 članica bloka u ponedeljak bilo je reči o neizvesnoj budućnosti RSE pošto je administracija predsednika Donalda Trampa srezala sredstva koje je odobrio Kongres.
Podrška iz zemalja EU za RSE
Mada je Dvoržak rekao da ne želi da otkrije imena zemalja koje su izrazile podršku tom potezu, diplomatski izvori su za RSE rekli da su Nemačka, Austrija, Švedska, Holandija, Belgija, Slovenija, Poljska, Češka i tri baltičke zemlje među onima koji podržavaju inicijativu.
"Finansijski izazovi sa kojima se suočava Radio Slobodna Evropa dovode nezavisno novinarstvo u ozbiljan rizik u regionima u kojima su slobodni mediji ućutkani, od Rusije i Belorusije do Irana i Avganistana", naveo je na mreži X belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo.
"Ako RSE nestane, dezinformacije i propaganda će popuniti prazninu. To bi bila direktna pobeda za one koji žele da potkopaju demokratiju... Evropa ne može dozvoliti da se to desi. Zaštita slobodnih medija znači zaštitu demokratije. Pristup izveštavanju zasnovanom na činjenicama nije samo princip, to je neophodno za bezbednost i osnovne slobode", dodao je on.
Hladnoratovska istorija RSE
Poljski ministar Radek Sikorski takođe je izrazio podršku RSE, podsećajući kako je njegov otac tokom Hladnog rata slušao stanicu, kao i Glas Amerike.
"Tako smo saznali osnovne činjenice o našim zemljama jer je komunistička propaganda bila tako strogo kontrolisana", rekao je on novinarima. "I ove institucije nastavljaju da danas rade sličan posao u autokratijama".
Tramp je 14. marta potpisao izvršnu uredbu koja ima za cilj smanjenje sedam saveznih agencija – uključujući Američku agenciju za globalne medije (USAGM), koja nadgleda RSE i druge federalne medije.
Naredba, koja je takođe usmerena na agencije koje se bave beskućnicima, radnim sporovima i razvojem zajednice, dala je čelnicima svakog imenovanog vladinog medija sedam dana da podnesu izveštaj kojim se potvrđuje potpuno poštovanje.
Predsednik i glavni izvršni direktor RSE Stiven Kapus (Steven Capus) rekao je da bi otkazivanje sporazuma o grantu bio "masovni poklon neprijateljima Amerike", što su ponovili mnogi borci za medijska prava, zagovornici demokratije i političari.
USAGM je nezavisna američka vladina agencija koja nadgleda emitovanje vesti i informacija na skoro 50 jezika za oko 361 milion ljudi svake nedelje.
Ukupni budžetski zahtev za USAGM za fiskalnu 2025. godinu bio je 950 miliona dolara za finansiranje svih njegovih operacija i investicija.
To uključuje medije kao što su RFE, Glas Amerike, Radio Slobodna Azija, Kancelarija za radiodifuziju Kube (Radio Marti), Bliskoistočna mreža za emitovanje (MBN) i Fond za otvorenu tehnologiju.
Tramp, koji je preduzeo nekoliko poteza da smanji državnu potrošnju otkako je preuzeo dužnost za drugi mandat u januaru, sukobio se sa USAGM-om oko uređivačke nezavisnosti i politike tokom svog prvog mandata.
(EUpravo zato/Radio Slobodna Evropa)