Ukrajina je napravila značajan korak prema članstvu u Evropskoj uniji ratifikovanjem Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda (MKS).
Godinama su oklevali uprkos tome što je Ukrajina potpisala statut još 2000. godine, a sada postaje 125. članica MKS-a.
Ratifikacija je ključna jer osigurava da Ukrajina može da procesuira ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, posebno u kontekstu sukoba s Rusijom.
Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba istakao je da ratifikacija pokazuje predanost Ukrajine jačanju međunarodne pravde i osiguravanju odgovornosti za zločine počinjene tokom rata sa Rusijom. Kuleba je takođe naglasio da ovaj korak dodatno približava Ukrajinu punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, budući da je ratifikacija Rimskog statuta jedan od uslova za pridruživanje EU.
Taj potez ima konkretne pravne i političke implikacije, jer Ukrajina sada može da jača svoj pravni sistem u skladu s međunarodnim standardima koje promoviše EU.
Inače, Međunarodni krivični sud procesuira ozbiljne zločine, uključujući i genocid i zločine protiv čovečnosti, a Rusija nije njegova članica kao ni Kina i SAD.
Rusija je, kao i SAD, potpisala Rimski statut i naknadno povukla potpis.
Sud, sa sedištem u Hagu, u martu prošle godine izdao je naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove, moskovske poverenice za prava dece, zbog optužbi za ratne zločine u vezi s ilegalnom deportacijom ukrajinske dece.
Kremlj je odbacio optužbe za prisilnu deportaciju dodavši da se radi o etničkim Rusima koji su prebačeni na bezbednu rusku teritoriju.
Države članice Međunarodnog krivičnog suda, njih 123, trebalo bi da uhapse Putina ako kroči na njihovu teritoriju.
Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (ili Rimski statut) je međunarodni ugovor kojim je stvoren Međunarodni krivični sud (MKS), a odnosi se na procesuiranje krivičnih dela: genocid, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini.
(EUpravo zato/Index.hr)