Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2026. godinu ukazuje na niz problema u oblasti zaštite ljudskih prava i ravnopravnosti - od nedovoljno efikasnog suzbijanja govora mržnje i rodno zasnovane diskriminacije do položaja nacionalnih manjina i potrebe za jačanjem nezavisnih institucija. Iako je zakonski okvir u pojedinim oblastima usklađen sa evropskim standardima, njegova primena i dalje predstavlja jedan od ključnih izazova.
O tome šta nalazi Evropske komisije govore o stanju u Srbiji, koje reforme su neophodne i koliko je važno obezbediti stvarnu nezavisnost institucija koje štite ravnopravnost, razgovarali smo sa Milanom Antonijevićem, poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.
U razgovoru za naš portal Antonijević govori o sve izraženijoj diskriminaciji na osnovu političkog ubeđenja i sindikalne pripadnosti, odgovornosti medija u sprečavanju širenja govora mržnje, kao i o položaju osetljivih društvenih grupa. Posebno ukazuje na značaj institucionalne samostalnosti, stručnih kapaciteta i doslednog postupanja državnih organa po preporukama Poverenika.
Jedan od važnih izazova o kojima govori jeste i uticaj novih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, na diskriminaciju i društvenu isključenost. U tom kontekstu ističe potrebu za blagovremenim prilagođavanjem propisa i jačanjem saradnje sa evropskim institucijama.
Govoreći o zaštiti ravnopravnosti na tržištu rada, Antonijević se osvrće i na sve veći broj stranih radnika u Srbiji, upozoravajući na rizike od eksploatacije, nejednakog tretmana i kršenja osnovnih radnih prava. Ističe da ubrzano zapošljavanje stranih državljana mora da prati efikasnija kontrola poslodavaca i bolja informisanost radnika o njihovim pravima.
Izveštaj Evropske komisije i stanje ravnopravnosti u Srbiji
Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji za 2026. godinu ukazuje na to da je potrebno dodatno uskladiti domaći pravni okvir sa evropskim standardima u oblasti zabrane diskriminacije, unaprediti položaj nezavisnih tela za ravnopravnost i obezbediti dosledniju primenu propisa. Posebno se ukazuje na nedovoljnu zaštitu od rodno zasnovane diskriminacije i nasilja, položaj osetljivih društvenih grupa, kao i na nedostatak efikasnih mehanizama za suzbijanje govora mržnje. Kako ocenjujete trenutno stanje u oblasti ravnopravnosti u Srbiji u svetlu nalaza iz Izveštaja Evropske komisije za 2026. godinu?
Nalazi Evropske komisije u Izveštaju za 2026. godinu u velikoj meri potvrđuju ono na šta institucija Poverenika kontinuirano ukazuje u svojim redovnim i posebnim izveštajima.
Izdvojio bih ocene koje se odnose na nedostatak efikasnih mehanizama za suzbijanje govora mržnje i stanje u medijskoj sferi. Činjenica je da su javni i digitalni prostor opterećeni tabloidizacijom i netrpeljivošću koja najčešće pogađa žene, nacionalne manjine, romsku zajednicu i LGBT+ osobe. Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kontinuirano ukazuje na neophodnost sprečavanja širenja govora mržnje. Pored postupaka koje sprovodimo po pritužbi, kao i obuka za novinare, davali smo i preporuke mera svim medijima i internet portalima u cilju sprečavanja i moderiranja diskriminatornih sadržaja, uključujući i komentare. U tom kontekstu, početak rada novog saziva Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), nakon dužeg zastoja, ima veliki značaj.
U praksi beležimo i sve veći broj pritužbi građana zbog diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja i članstva u sindikalnim organizacijama, naročito u oblasti rada i zapošljavanja. To je navedeno i u Izveštaju Evropske komisije, gde se pominju naša mišljenja iz ove godine povodom postupaka zbog otkaza i suspenzija nastavnika u kojima je utvrđena diskriminacija, kao i preporuke da budu vraćeni na posao, uz izvinjenje. Želeo bih da pomenem i strateške parnice pred sudovima koje vodi institucija Poverenika, kao i one u kojima smo umešači, a upravo zbog diskriminacije po osnovu političke или sindikalne pripadnosti, kao i da smo utvrđivali diskriminaciju u javnim preduzećima.
U toku je rad na pripremi posebnih izveštaja posvećenih diskriminaciji na osnovu političkog ubeđenja i položaju nacionalnih manjina koje ćemo predstaviti novom sazivu Narodne skupštine.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Koje su najvažnije promene koje bi država trebalo da sprovede kako bi se preporuke Evropske komisije pretočile u konkretne rezultate i koliko je za to važno obezbediti stvarnu nezavisnost, institucionalni kapacitet i autoritet institucije Poverenika?
Da bi se preporuke Evropske komisije ostvarile i donele stvarni boljitak za građane, država mora fokus sa pukog usvajanja propisa da prebaci na njihovu doslednu primenu i sankcionisanje kršenja zakona.
To podrazumeva efikasnije sudske postupke u slučajevima diskriminacije i zločina iz mržnje, dosledno postupanje organa javne vlasti po preporukama Poverenika, kao i blagovremeno regulisanje novih izazova - poput uticaja veštačke inteligencije na diskriminaciju i društvenu isključenost osetljivih grupa, oblasti u kojoj smo sa nemačkom Saveznom antidiskriminacionom agencijom FADA i u okviru Evropske mreže tela za jednakost EKVINET već dogovorili razmenu iskustava i zajedničke projekte.
Kada je reč o položaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, i Izveštaj Evropske komisije i evropski standardi jasno potvrđuju da nezavisnost i samostalnost u radu tela za ravnopravnost nisu privilegija institucije, već osnovni uslov njene efikasnosti i poverenja građana, naročito u okolnostima političkih promena i različitih društvenih pritisaka. To podrazumeva izgradnju i očuvanje institucionalnih kapaciteta, stručnog kadra, prostornih i finansijskih resursa kako bismo mogli da odgovorimo na sve složenije oblike diskriminacije, vodimo strateške parnice i budemo dostupni građanima u svim delovima Srbije.
Autoritet institucije, s druge strane, gradi se i čuva kroz efikasno postupanje po pritužbama, davanje mišljenja i preporuka za unapređenje ravnopravnosti i položaja osetljivih društvenih grupa, inicijativa za izmenu i dopunu zakona, ali i tako što državni organi, lokalne samouprave i poslodavci u praksi sprovode naše preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.
Strani radnici i rizik od diskriminacije
Prethodnih dana boravili ste u Berlinu, gde ste održali više bilateralnih sastanaka i razgovarali o sve većem prilivu strane radne snage i izazovima u ostvarivanju i zaštiti radnih prava. Da li Srbija, u trci za privlačenjem strane radne snage, dovoljno pažnje posvećuje zaštiti tih ljudi ili postoji rizik da strani radnici postanu posebno ranjiva kategorija izložena eksploataciji i diskriminaciji?
Stranih radnika je u Srbiji oko 10 puta više nego pre deceniju i to odavno nije izbor, već potreba, posebno za određena radna mesta u građevini, ugostiteljstvu i transportu. Naš zakonodavni okvir, uključujući Zakon o radu i Zakon o zabrani diskriminacije, formalno izjednačava domaće i strane radnike u pogledu radnih prava i zaštite od diskriminacije. Međutim, mnogi izveštaji ukazuju na brojne nepravilnosti, zloupotrebe i postupanja poslodavaca koja nisu samo kršenje osnovnih radnih prava, već i sumnja na krivična dela u oblasti trgovine ljudima.
Nesporno je da potrebe tržišta rada diktiraju određene trendove i dovode do čak pojednostavljenja i ubrzanja procedura za izdavanje jedinstvenih dozvola za boravak i rad stranih radnika. Ipak, dinamiku tog procesa bi trebalo da prate mehanizmi kontrole i zaštite na terenu. Strani radnici u Srbiju često dolaze iz dalekih zemalja i suočavaju se sa jezičkom barijerom, drugačijom kulturom, nepoznavanjem pravnog sistema Srbije i institucija kojima mogu da se obrate, kao i činjenicom da im boravišni status često direktno zavisi od poslodavca ili posrednika koji ih je angažovao. Zbog toga postoji realan rizik za strane radnike za izloženost nejednakom tretmanu i eksploataciji.
Treba imati u vidu i očuvanje uslova rada domaće i strane radne snage, visine zarade, bezbednosti na radu i ograničenog radnog vremena, jer praksa ukazuje i na to da se stranci zapošljavaju kao jeftinija radna snaga koja živi u kolektivnim smeštajima, radi prekovremeno ili nema svoja lična dokumenta u posedu.
Tokom nedavne radne posete Berlinu, imao sam priliku da kroz brojne susrete razgovaram na ovu temu sa predstavnicima nemačkih institucija i udruženja i potvrdilo se da i zemlje sa mnogo dužim iskustvom u upravljanju radnim migracijama dele slične izazove.
Koji bi konkretni mehanizmi trebalo da spreče takav scenario?
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posvećuje veliku pažnju suzbijanju diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, a prioritet mora biti stvaranje radnog okruženja u kojem se poštuju dostojanstvo, bezbednost i prava svakog pojedinca. To podrazumeva da i politike zapošljavanja stranih radnika moraju biti zasnovane na principu ravnopravnosti i praćene snažnim mehanizmima zaštite od diskriminacije.
Za početak, svaki strani radnik mora dobiti jasne informacije na jeziku koji razume o svojim pravima, uslovima rada, zaradi i kontaktima nadležnih institucija, uključujući Inspekciju rada i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ne sme se dozvoliti da postoji strah da će obraćanje državnim organima zbog diskriminacije i zloupotreba dovesti do gubitka dozvole za rad i deportacije. U svemu tome značajnu ulogu mogu imati organizacije civilnog društva koje imaju iskustva i koje su često u neposrednom kontaktu sa stranim radnicima i ukazuju na nejednakosti i sumnje na eksploataciju.
Neophodno je pooštriti kontrolu posredničkih agencija kako bi se sprečila naplata nezakonitih provizija i dovođenje radnika u bilo kakvu vrstu zavisnosti, ali i istaći jasnu odgovornost svih koji u tom "radnom lancu" krše radna i ljudska prava. To podrazumeva terenske kontrole, ne samo na gradilištima i u fabrikama, već i u smeštajnim objektima u kojima radnici borave.
Takođe je veoma važno pomoći poslodavcima kroz edukaciju da prepoznaju i otklone rizike od nejednakog tretmana pre nego što do povrede prava dođe. Kao primere dobre prakse na sastancima u Berlinu predstavili smo naš "Kodeks ravnopravnosti", koji poslodavcima daje konkretne smernice za uspostavljanje internih mehanizama za sprečavanje diskriminacije, kao i inicijativu "Partnerstvo za ravnopravnost", kojoj je već pristupio veliki broj kompanija, preduzetnika i privrednih komora, zaključuje Antonijević.
(EUpravo zato)