- Srednjoškolci su pokrenuli proteste zbog loših uslova u školama, a nezadovoljstvo su potom pojačali radnici, građani i poljoprivrednici zbog rasta troškova života.
- Tokom nereda je povređeno više od 600 policajaca, uhapšeno oko 2.000 ljudi, a u požarima i pljačkama uništene su stotine objekata širom Francuske.
Nije mnogo vremena prošlo od prethodnog izlaska Francuza na ulice, a ova država se ponovo oporavlja od, po mnogima, najtežih i najnasilnijih nereda koji su nastupili nakon što su masovni antivladini protesti prerasli u ulične sukobe.
Požari na ulicama gradova širom zemlje, automobili u vatri, pljačkanje radnji, sve je to ovih dana pogodilo Francusku, a za to vreme su politički lideri "ratovali" optužbama i saopštenjima.
Šta je prethodilo neredima?
Na ulice su prvo izašli srednjoškolci i jasno i javno iskazali bunt, a potom je usledio i izlazak nezadovoljnih radnika i građana zbog pada životnog standarda. Prostor i situaciju su iskoristile i nasilne grupe, kojima su protesti bili paravan za razbijanje i nasilje.
Naime, srednjoškolci su, nezadovoljni stanjem u francuskim školama izašli na ulice i upozoravali na dotrajale zgrade, preopterećene rasporede, nedostatak nastavnika i pomoćnog osoblja, kao i na sistemsko nedovoljno finansiranje obrazovanja. Takođe, zahtevali su i hitno ukidanje državnih kompjuterskih platformi za upis na fakultete, za koje tvrde da su nepravedne i previše selektivne.
Međutim, nezadovoljstvo naroda tu nije bilo okončano, a protesti su ubrzo postali radikalniji, pa su blokirane na stotine srednjih škola širom zemlje. Prema podacima vlade, najmanje 24 škole su zapaljene ili ozbiljno oštećene tokom nereda, a od početka septembra privedene su hiljade mladih.
Bes mladih pojačan je i zbog brutalnog odgovora policije, a iz Tužilaštva su istakli da nadziru rad policije i isztražuju najmanje 34 slučaja ozbiljnog prekoračenja policijskih ovlašćenja tokom suzbijanja učeničkih protesta.
Među najtežim incidentima su slučaj petnaestogodišnjaka kojem je policijska šok-bomba raznela levu šaku i slučaj četrnaestogodišnjaka koji je teško osakaćen nakon što ga je policajac iz neposredne blizine pogodio patronom sa suzavcem.
Kako su se uključili i ostali?
Prvi su se srednjoškolcima pridružili radnički sindikati, a potom i ekološka udruženja i građanske inicijative, čime je proširen spisak zahteva.
Francuzi su ogorčeni zbog sve većih troškova života i naglog rasta cena goriva, a na ulice su izašli i poljoprivrednici, suočeni sa rastom troškova proizvodnje.
Na društvenim mrežama ponovo su se aktivirale grupe povezane sa nekadašnjim pokretom Žutih prsluka, koji je pre nekoliko godina blokadama puteva paralisao zemlju.
Istovremeno, levičarske političke stranke prepoznale su proteste kao priliku da pojačaju pritisak na Makrona, koji je u svom poslednjem predsedničkom mandatu i polako se približava odlasku sa vlasti.
Kulminacija nasilja dogodila se tokom vikenda, kada je prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova izašlo više od pola miliona ljudi u 110 gradova, a sindikat CGT tvrdi da je demonstranata bilo čak 800.000.
Skupovi jesu protekli mirno, ali su prema izveštajima tamošnjih medija, izgrednici potpuno demolirali ili opljačkali oko 1.500 prodavnica i poslovnih prostora, a napadnuti su i brojni simboli francuske države.
U Limožu je u podmetnutom požaru uništena gradska većnica stara 143 godine, koja je preživela i Drugi svetski rat, dok su u Marseju maskirani demonstranti provalili u zgradu lokalnih vlasti i razbili bistu Marijane, nacionalnog simbola Francuske Republike.
Bilans
Jedan demonstrant u Parizu je preminuo od srčanog udara, a uhapšeno je oko 2.000 ljudi. U sukobima je povređeno više od 600 policajaca, od kojih sedam teško.
Grad svetlosti podsećao je na ratnu zonu ili scenu za snimanje akcionog filma, pa su turisti iz hotela u okolini Trga Republike bili evakuisani.
Makron odbio ostavku ministra unutrašnjih poslova
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez je ponudio ostavku, koju je predsednik Francuske, Emanuel Makron odlučno odbio i u obraćanju naciji upozorio je da bi država, ukoliko bude potrebno, mogla u potpunosti da zabrani proteste kako bi zaustavila nasilje.
Kakve su političke posledice?
Ulični sukobi odmah su se preneli i na političku scenu, gde su vladajući centristi i desnica optužili radikalnu levicu, pre svega stranku Nepokorena Francuska.
Premijer Sebastijen Lekorni direktno je optužio lidere te stranke da namerno podstiču učenike protiv policije i šire nepoverenje u institucije, dok je lider Nepokorene Francuske Žan-Lik Melanšon odbacio te optužbe i odgovornost prebacio na premijera.
Vlada trenutno pokušava da u parlamentu progura izrazito nepopularan budžet, koji predviđa oštre rezove i mere štednje, a ogorčenost građana u ovom trenutku najviše ide u prilog liderki krajnje desnice Marin Le Pen, koja se, prema svim anketama izdvaja kao glavni favorit na predsedničkim izborima narednog proleća.
Protesti širom Evrope?
Tokom proteklog vikenda širom Evrope, protesti su održani i u Italiji, Albaniji, Belgiji i Portugalu zbog rasta troškova života, inflacije, cena goriva i nezadovoljstva uslovima u javnim uslugama i obrazovanju.
(EUpravo zato/Index)