- ASTRA navodi da je tokom 2025. u Srbiji zvanično identifikovano 75 žrtava trgovine ljudima
- Organizacija upozorava da je status posebno osetljivog svedoka dodeljen kod svega devet odsto žrtava
- Sekundarna viktimizacija može biti još traumatičnija ukoliko se ne postupa adekvatno zbog čega je važno obučavanje stručnjaka
"Tokom 2025. godine je u Srbiji zvanično identifikovano 75 žrtava trgovine ljudima. Radna eksploatacija činila je 36 odsto slučajeva, dok je seksualna eksploatacija bila zastupljena u 35 odsto slučajeva", stoji u analizi sudske prakse za prethodnu godinu koju je načinila organizacija ASTRA.
Kako je povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima objasnila advokatica i autorka analize, Tanja Drobnjak, Astra je zabeležila i rekordan broj prijava i sumnji na trgovinu ljudima, pri čemu se najveći broj prijava odnosio na strane državljane. Tokom 2026. godine, ASTRA je putem SOS telefona primila 1.900 poziva i bila u kontaktu sa više od 50 potencijalnih žrtava trgovine ljudima. Među tim prijavama, 23 osobe sz prepoznate kao žrtve trgovine ljudima, dok je još 27 ljudi označeno da je u visokom riziku.
"Među njima je i 31 strani državljanin, uglavnom se radi o ljudima koji su eksploatisani na radnom mestu. Seksualna eksploatacija žena i devojčica ostaje dominantan oblik trgovine ljudima", navela je.
Prema izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2026. godinu, Srbija je ostala u drugoj grupi zemalja. Ova ocena znači da država ne ispunjava minimalne standarde za iskorenjivanje trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore kako bi ih dostigla. U izveštaju se ukazuje na napredak u određenim oblastima, ali i na ozbiljne nedostatke u identifikaciji i zaštiti žrtava, pristupu pravdi i postupku povodom navoda o prinudnom radu stranih radnika.
Iako već postoji niz zakona i strategija koje regulišu ovu oblast, a mnogi su u izradi, vrlo je važno da oštećeni svoja prava mogu da ostvare pri prvom kontaktu sa institucijama, tokom saslušanja ili u sudnici.
Istraživanje "Položaj i prava žrtava u krivičnom postupku - Analiza sudske prakse za 2025. godinu" nije usmereno samo na položaj i prava žrtava, već istovremeno prati i značajne trendove koji se na godišnjem nivou pojavljuju u sudskoj praksi. Pruža i uvid u stepen primene postojećih zakonodavnih rešenja, ujednačenost presuda i koliko se poštuju odredbe međunarodnih sporazuma. Podaci su prikupljeni od prvostepenih i drugostepenih presuda sudova u Republici Srbiji, po osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.
*Ove godine dostavljen nam je značajan broj presuda donetih tokom 2025. godine, ukupno 26 sudskih odluka: 16 prvostepenih i 10 drugostepenih. Može se reći da prvostepene presude predstavljaju najvažniji izvor podataka. Kada je reč o krivičnim delima, 70 odsto presuda odnosilo se na trgovinu ljudima, a važno je napomenuti da je tokom 2025. godine 25 odsto presuda doneto na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela. Kazna zatvora je izrečena u 75 odsto slučajeva, a u okviru tog procenta, u 14 odsto slučajeva izrečena je kazna zatvora koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje", dodala je.
Kako sprečiti sekundarnu viktimizaciju?
Analiza posebno istražuje kakav je položaj žrtve u odnosu na to koliko je štite međunarodni standardi.
Kako ističe Drobnjak, obrazloženja presuda iz prethodne i naredne godine sadrže sve manje podataka o žrtvama.
"Sve se teže može doći do podataka da li je imala punomoćnika, o načinu saslušanja, da li je saslušana u sudnici ili je pročitan ranije dat iskaz... što govori o pristupu organa postupka koji bi trebalo da bude orijentisan na prava žrtve", rekla je.
Ljubinka Marković, psihološkinja Višeg suda u Beogradu, istakla je da je vrlo važan pristup žrtvi.
"Ono što sudija ponekad doživljava kao neprimerenu izjavu, ćutanje, odbijanje da se govori ili odsustvo emocija zapravo može biti znak traume. Ne može se očekivati da se svi slučajevi vode na isti način, a odgovarajući pristup nije moguće primeniti ako ne poznajemo žrtvu i proces kroz koji prolazi. Žrtve nisu uvek onakve kakvima ih ljudi zamišljaju. Ne treba očekivati da će svaka žrtva sarađivati, da će biti spremna da ispriča sve što se dogodilo i da će se ponašati na predvidljiv način. One se veoma često nalaze u različitim fazama oporavka. Za mene je, kao nekoga ko je veoma dugo radi u sudu, izuzetno važno da postoji podrška nevladinog sektora, potom Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. U takvim slučajevima žrtve dolaze na sud uz dodatnu podršku, osnažene, da mogu da se suoče sa događajima i na sudu. Na primer, možete imati situaciju da žrtva ćuti i ni sa kim ne komunicira, čak ni u sudnici. Uz to, oštećeni ne i trebalo da se nalaze u istoj prostoriji kao i okrivljeni", napomenula je.
Prema njenim rečima, žrtve trgovine ljudima su doživele "užasno pustošenje ličnosti". Njima je bilo zabranjeno kretanje, bili su podvrgnuti užasnoj torturi, nisu imali nikakvo pravo odlučivanja, a odgovornost z asve što im se događalo je prebacivana isključivo na njih.
"Osim toga, trgovina ljudima ne podrazumeva samo psihološki aspekt, odnosno perspektivu žrtve. Moramo da sagledamo i kriminološki aspekt: ko postaje trgovac ljudima, ko se nalazi na vrhu, koji su načini na koje počinioci deluju, kako zastrašuju žrtve i slično. Sledeća bitna stavka je dobijanje iskaza žrtve. Neophodno je pronaći način da žrtva ostane dovoljno stabilna tokom postupka kako bi mogla da pruži informacije važne za istragu i krivični postupak. Treba razmotriti kako i gde će saslušanje biti obavljeno, kao i u kom trenutku. Moguće je da oštećeni neće biti sprem u trenutku kada je to predviđeno, pa ne treba na tome insistirati", rekla je Markovićeva.
Prema njenim rečima, obrazovanje kadrova i stručnjaka je ključno, pre svega suočavanje sa sopstvenim predrasudama.
"Nakon toga dolazi edukacija o tome kako postupati, kako postavljati pitanja i kako stvoriti okruženje u kojem žrtva može da pruži što potpuniji iskaz u bezbednom okruženju", dodaje.
Tanj Drobnjak smatra da, kada se uzmu u obzir sve ove okolnosti, u većini slučajeva bi trebalo očekivati da žrtva dobije status posebno osetljivog svedoka. Time bi joj se obezbedila sigurnost tokom saslušanja i izbegla sekundarna viktimizacija u krivičnom postupku.
"Kod pojedinih krivičnih dela koja imaju izuzetno teške posledice, kao što je trgovina ljudima, moje profesionalno mišljenje je da bi žrtvama bez izuzetka trebalo dodeliti status posebno osetljivog svedoka. Taj status bi trebalo da podrazumeva mogućnost saslušanja bez neposrednog suočavanja sa okrivljenim", navela je.
Kompenzacija štete i želja za pravdom
Oštećeni ima pravo i na naknadu štete, ali Drobnjakova smatra da se uglavnom isplaćuju iznosi koji se mogu opisati kao "ponižavajući".
"U svim prikupljenim presudama iz 2025. godine, naknada štete dosuđena je za svega tri odsto slučajeva, odnosno konkretno jednoj žrtvi. Daću samo jedan primer. Radi se o čoveku koji je osam godina bio u situaciji sličnoj ropstvu, nije imao prihode ni imovinu, obavljao je najgore poslove, nije imao dovoljno hrane, često je fizički prebijan, a čak su i elektrošokere koristili na njemu. Po toj tački dodeljeno mu je 300.000 dinara. Zbog poremećene psihičke ravnoteže i traume koju je doživeo dodeljeno mu je 200.000 dinara, a zbog povrede ugleda časti, nanetog emotivnog bola i duševne patnje, pripalo mu je 300.000. Dakle, ukupno 800.000 dinara", opisala je Drobnjak.
Prema rečima psihološkinje Marković, kod žrtava postoji prvenstveno želja za pravdom.
"Imate i situaciju gde počinilac sklopi sporazum, kaznu izdržava uz nanogvicu kod kuće tj. na imovini koji je stekao mučenjem, dok žrtva dobija sumu sa kojom ne može ništa da učini", poručila je.
Da li je presuda dovoljna?
Tamara Mirović, javna tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva, smatra da su adekvatna sankcija i odgovarajuća odluka optimalan ishod, i da sa stanovišta specijalne i generalne prevencije to predstavlja nešto što treba da ima efekat odvraćanja.
"To je jedan od standarda u skladu sa međunarodnim konvencijama i nešto na čemu se iz godine u godinu insistira u preporukama Srbiji, ali i drugim državama. Međutim, jasno je da osuđujuća presuda nije dovoljna ukoliko je žrtva tokom postupka bila izložena sekundarnoj viktimizaciji, ukoliko nije bila obaveštena o svojim pravima, ako joj nije pružena pravna pomoć i psihološka zaštita kada su za to postojali zakonski uslovi, a naročito ako je sud imao mogućnost da odluči o imovinskopravnom zahtevu, ali to nije učinio. Dakle, osuđujuća presuda predstavlja samo jedan segment zadovoljenja za žrtvu trgovine ljudima. Suština je u priznavanju njenih potreba i obezbeđivanju da tokom celog postupka zaista i delotvorno ostvari sva prava koja joj pripadaju. Kako prema međunarodnim standardima tako i prema nacionalnom zakonodavstvu, koje se u velikoj meri u ovoj oblasti poklapa sa tim standardima", istakla je.
(EUpravo zato)